



"Желим да поручим браћи у Србији да се надам ће се и они нама овако наћи па макар и на крају идућег стољећа", каже за "Време" крајишки шверцер оружја инсистирајући на анонимности


„Одговорно тврдим да Хабзбуршка монархија не снабдијева побуњене Србе у Београдском пашалуку оружјем и џебаном“, каже за „Време“ мајор Митезер у Земуну. „Наши односи са Турском су стабилни и ми се не мјешамо у унутрашње послове сусједа.“
Међутим, јавна тајна гласи: Војна Крајина је препуна оружја и муниције илегално донесеног са ратишта у Италији и Њемачкој; Крајишници – од Коренице до Мирковаца – организирају шверцерске канале ка Београдском пашалуку гдје тражња расте из дана у дан, а за цијену се не пита.
Како „Време“ сазнаје из добро обавјештених извора, прото Матеја Ненадовић, син убијеног Кнеза Алексе (о жртвама политичког терора у Ваљевској нахији извјестили смо у прошлом броју) и један од устаничких вођа, купио је у Земуну барута за 18 рушпија од Стевана Живковића и Јанка Зазића, а који су га опет набавили од једне крајишке компаније.
„Схватите – ово је веома трусно гранично подручје“, каже мајор Митезер. „Упркос појачаној контроли од почетка немира у Пашалуку ми нисмо у стању да пресјечемо све шверцерске канале. Отежавајућа је околност – поред осталог – и знатан број православних Крајишника у свим војно-полицијским формацијама. Проблем је комплексан и захтјева активно учешће свих структура Монархије.“
Након доста распитивања и разних гаранција, репортери „Времена“ су успјели да дођу до тројице Крајишника, шверцера оружјем. Састанак, у једној механи на самој обали Саве, започео је одузимањем папира и угљена нашој илустраторки.
„Опасна су времена, а и ми смо војна лица па није згодно да се појавимо на илустрацији у новинама“, правда се очигледно шеф групе – проћелав, са густом брадом и брковима. Углавном он говори. Каже да је једини мотив прихватања разговора жеља да се каже истина:
„Ми – прије свега – хоћемо да помогнемо напаћеном народу у Србији. Осим тога, упозоравамо надлежне у устаничком покрету да пазе шта купују; није мали број оних који на свом народу зарађују продајући фишеке мање тежине од прописане.“
Његов млађи колега – коњаник, рекло би се по држању – ватрено упада у ријеч: „Ми смо европски мародери и наша роба потиче са најкрвавијих европских бојишта!“
Бркати шеф не жели описивати канале набавке и пребацивања оружја. Наговјештава ипак да службени кругови и нису баш тако невјешти колико се праве, алудирајући притом на провизије које дају мајору Митезеру.
На питање о заради у овом послу, наш суговорник каже: „Свјесни смо да народ у Србији нема пара, али и наши трошкови су екстремно високи. Очекујем ипак да ће у врло скоро вријеме доћи до либерализације граничног режима што би требало да доведе до осјетног појефтињења. Иначе, користим ову прилику да поручим браћи у Србији да се надам ће се и они нама овако наћи па макар и на крају идућег стољећа.“




U vremenu u kojem se domaće tržište rada menja brže nego ikada, visina zarade, iako izuzetno važna, odavno je prestala da bude jedino merilo dobrog poslodavca. Savremeni radnik, ali i nove generacije zaposlenih traže nešto mnogo teže nadoknadivo: stabilnost, predvidivost, brigu o zdravlju i balans između posla i privatnog života. Pitanje koje se postavlja pred velike sisteme i poslodavce više nije samo koliko plaćaju, već kako tretiraju čoveka iza radne pozicije


Ova sistemska banka, zahvaljujući stabilnosti i kontinuitetu, je na mestu #1 po oročenoj štednji građana sa 1,36 milijardi evra oročenih depozita


Prostor Srbije nastanjuje oko 350 vrsta ptica, a više 100 vrsta boravi u našoj zemlji tokom seoba ili zimovanja. Najbrža ptica koja se gnezdi u Srbiji je sivi soko, strogo zaštićena vrsta, koja u obrušavanju na plen može da dostigne brzinu od 380 kilometara na čas. Prema dužini leta, izdvaja se jedna ptica, beloglavi sup Rajka, koja je postavila rekord u dužini putovanja


Kada je 2018. godine Lidl ušao na tržište Srbije, postavilo se pitanje kako će “nemački hladni model” proći kod lokalnog potrošača naviknutog na komšijska ćaskanja uz delikates. Danas, osam godina kasnije, Lidl ne samo da drži najveći tržišni udeo i da je prvi izbor velikog broja domaćinstava širom Srbije, već je postao socijalni barometar – mesto gde se meri realna kupovna moć
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve