Барут за 18 рушпија

„Одговорно тврдим да Хабзбуршка монархија не снабдијева побуњене Србе у Београдском пашалуку оружјем и џебаном“, каже за „Време“ мајор Митезер у Земуну. „Наши односи са Турском су стабилни и ми се не мјешамо у унутрашње послове сусједа.“

Међутим, јавна тајна гласи: Војна Крајина је препуна оружја и муниције илегално донесеног са ратишта у Италији и Њемачкој; Крајишници – од Коренице до Мирковаца – организирају шверцерске канале ка Београдском пашалуку гдје тражња расте из дана у дан, а за цијену се не пита.

Како „Време“ сазнаје из добро обавјештених извора, прото Матеја Ненадовић, син убијеног Кнеза Алексе (о жртвама политичког терора у Ваљевској нахији извјестили смо у прошлом броју) и један од устаничких вођа, купио је у Земуну барута за 18 рушпија од Стевана Живковића и Јанка Зазића, а који су га опет набавили од једне крајишке компаније.

„Схватите – ово је веома трусно гранично подручје“, каже мајор Митезер. „Упркос појачаној контроли од почетка немира у Пашалуку ми нисмо у стању да пресјечемо све шверцерске канале. Отежавајућа је околност – поред осталог – и знатан број православних Крајишника у свим војно-полицијским формацијама. Проблем је комплексан и захтјева активно учешће свих структура Монархије.“

Након доста распитивања и разних гаранција, репортери „Времена“ су успјели да дођу до тројице Крајишника, шверцера оружјем. Састанак, у једној механи на самој обали Саве, започео је одузимањем папира и угљена нашој илустраторки.

„Опасна су времена, а и ми смо војна лица па није згодно да се појавимо на илустрацији у новинама“, правда се очигледно шеф групе – проћелав, са густом брадом и брковима. Углавном он говори. Каже да је једини мотив прихватања разговора жеља да се каже истина:

„Ми – прије свега – хоћемо да помогнемо напаћеном народу у Србији. Осим тога, упозоравамо надлежне у устаничком покрету да пазе шта купују; није мали број оних који на свом народу зарађују продајући фишеке мање тежине од прописане.“

Његов млађи колега – коњаник, рекло би се по држању – ватрено упада у ријеч: „Ми смо европски мародери и наша роба потиче са најкрвавијих европских бојишта!“

Бркати шеф не жели описивати канале набавке и пребацивања оружја. Наговјештава ипак да службени кругови и нису баш тако невјешти колико се праве, алудирајући притом на провизије које дају мајору Митезеру.

На питање о заради у овом послу, наш суговорник каже: „Свјесни смо да народ у Србији нема пара, али и наши трошкови су екстремно високи. Очекујем ипак да ће у врло скоро вријеме доћи до либерализације граничног режима што би требало да доведе до осјетног појефтињења. Иначе, користим ову прилику да поручим браћи у Србији да се надам ће се и они нама овако наћи па макар и на крају идућег стољећа.“