Diplomatija nuklearnih topovnjača

za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

Otkako se hladni rat završio raspadom Sovjetskog Saveza 1991. godine toliko američkih nuklearnih bombardera nije bilo uključeno u operacije „pokazivanja sile“. Šest nuklearnih bombardera B-52H Stratofortress preletelo je iz matične baze u Severnoj Dakoti u vazduhoplovnu bazu Ferford u Engleskoj odakle će nekoliko nedelja izvršavati intenzivne operacije nad Evropom. B-52 Stratofortress nije običan ratni avion. Dizajniran je 1952. s jednom jedinom svrhom: da pređe Atlantski ili Tihi okean i baci na desetine nuklearnih bombi na SSSR.

Kao radioaktivni „štap“ američke diplomatije širom sveta, bombarderi B-52, B-2 Spirit, prvi američki bombarder napravljen „stelt“ tehnologijom i konfigurisan da nosi i nuklearno i konvencionalno oružje, korišćeni su gotovo svake nedelje, piše liberalni magazin „Nejšen“ opisujući tu „igru vatrom“. Tako su se u novembru 2019. tri B-52 u pratnji norveških borbenih aviona F-16 približila ruskom pomorskom kompleksu u Murmansku. Ovog maja bombarder B-1B je preleteo ohotsko more okruženo ruskom teritorijom sa tri strane (Sibir na severu, ostrvo Sahalin na zapadu i poluostrvo Kamčatka na istoku). U junu su tamo poslata dva bombardera B-52H.

Dva takva aviona su preletela Baltičko more u blizini Kalinjingrada, ruske enklave između Poljske i Litvanije. Taj demonstrativni let 25. septembra podudarao se sa nagomilavanjem američkih trupa u Litvaniji, oko 65 milja od Belorusije, članice labave Zajednice suverenih država u izbornoj krizi. Nepotrebno je reći da su upadi u tako osetljivu vojnu oblast ubrzo doveli do bliskog susreta sa ruskim borbenim avionima.

Prema analizi američke militarističke think thank korporacije RAND, tačka potencijalnog sukoba i najranjivija tačka NATO-a u tom regionu je koridor Suvalki, šumoviti i močvaran pojas širok 65 i dug 100 kilometara, preko koga dva puta i jedna železnička pruga povezuju Litvaniju i Poljsku. Sa zapadne tačke gledišta, ako bi ruske snage iz Kaljinjingrada i Belorusije uspostavile kontrolu nad tim koridorom, to bi od ostatka NATO-a preseklo baltičke zemlje u kojima je zapadna alijansa, po odluci samita u Varšavi 2016, razmestila četiri multinacionalna borbena bataljona koje predvode SAD, Kanada, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo.

„PRVOBITNI GREH“ I ANEKSIJA KRIMA

Profesor emeritus na Univerzitetu „Meri Vašington“ i predsedavajući openhajmerove katedre za strategiju ratovanja na Univerzitetu američkih marinaca u Virdžiniji Dik Krikus je 2017. u konzervativnom dvomesečniku za spoljnu politiku „Nešenel interest“ preporučivao da Trampov (tadašnji) sekretar za odbranu Džejms Matis oformi specijalnu radnu grupu koja bi identifikovala potencijalne vojne tačke sukoba između Rusije i NATO-a povezane sa tenzijama oko Kalinjingrada, što uključuje razmeštanje konvencionalnog i nuklearnog oružja, vojne vežbe itd. U toj preporuci se kaže da kao student istorije, sekretar Matis sigurno shvata kako sporovi oko malih zemalja mogu izazvati velike sile da naprave ogromne greške. Tadašnjem državnom sekretaru Reksu Tilersonu je u tom kontekstu preporučivano da stvori sličnu radnu grupu za istraživanje diplomatskih i ekonomskih faktora koji imaju uticaja na upotrebu Kalinjingrada kao mosta – a ne barijere – u odnosima istok-zapad u istočnom regionu Baltičkog mora.

Rusi ne pristaju na prinudnu ili „kupljenu“ demilitarizaciju Kalinjingrada, koji za njih, kako kaže Vladimir Putin, nije samo jedan od rezultata Drugog svetskog rata, već važan istureni položaj i pre svega sedište komande ruske Baltičke flote, čije se baze nalaze u Kaljinigradu, Baltijsku i Kronštatu. U Kaljinjingradu je navodno locirano 100.000 ruskih vojnika i instalirana višeslojna protivvazdušna i obalska odbrana. Moskva je u Kalinjingradu postavila balističke rakete Iskander, koje u poluprečniku od 500 kilometara mogu da pogode infrastrukturu i trupe NATO-a.

Prema jednoj analizi Bi-Bi-Sija iz 2016, debata o stanju u tom području liči na raspravu o tome da li je starija kokoška ili jaje. Za Rusiju je „prvobitni greh“ zapada – širenje NATO-a na istok – dodatno pogoršan balističkom raketnom odbranom i raspoređivanjem NATO trupa na istoku. Za NATO je to ruski resentiman, invazija i aneksija dela suverene države Ukrajine i, pre svega, rusko raspoređivanje u Kaljinjingradu pomenutog sistema Iskandera, koji može da nosi nuklearne bojeve glave.

Amerikanci su avione B-52 i druge koristili za iskušavanje i testiranje „jedina dva pouzdana ruska prijatelja“, armije i flote i na drugom osetljivom mestu. Tri B-52 u pratnji ukrajinskih borbenih aviona su 4. septembra letela nad Crnim morem u blizini obale Krima – sedišta Crnomorske flote. Ruski mediji su taj nalet opisivali kao „vežbu bacanja atomske bombe na Krim“. Poput drugih naleta B-52 u blizini ruskog vazdušnog prostora, taj nalet je podstakao brzo podizanje ruskih aviona presretača, na koje se zapadni piloti često žale da lete preteće blizu američkih aviona.

„MEDVED“ PRED ALJASKOM

Rusi su povremeno odgovarali na sličan način, naletima ruskih bombardera blizu granica „zapadnih partnera“ „u skladu sa međunarodnim propisima“. Ruski avioni su se, na primer, 10. juna približili obalama Aljaske. Nisu ušli u američki vazdušni prostor, već u zonu za identifikaciju PVO, saopštila je američka Severna vazdušna komanda NORAD, koja je zbog toga podigla nekoliko lovaca F-22. To je navodno bio deveti put ove godine da su američki lovci presreli ruske bombardere i druge letelice u blizini teritorije SAD. Neka od tih presretanja odnosila su se na ruske bombardere velikog dometa Tu-95, sposobne da nose nuklearno oružje, kao i borbenu pratnju Su-35, lovaca četvrte generacije.

Agencija RIA Novosti je izveštavala o letovima ruskih aviona pored norveške obale i nad Severnim morem. U septembru je Tu-160 leteo iznad neutralnih voda Baltičkog mora. Raketonosce su pratili avioni MiG-31 Pomorske avijacije Ruske mornarice. Presretali su ih britanski Jurofajter tajfun i norveški F-16. Zabeleženo je i presretanje ruskih aviona u blizini Bilbaoa u Španiji.

Kada su SAD napuštale pakt o kontroli naoružanja, predsednik Rusije Vladimir Putin je izjavljivao da je kolaps sporazuma o kontroli naoružanja pojačalo motivaciju u Rusiji za prekomponovanje nuklearnog naoružanja i da je Rusija prva država koja je primenila hipersonični sistem „avangard“, koji može da nosi nuklearne bojeve glave i navodno razvije brzinu dvadeset puta veću od brzine zvuka. Ruska vojska je testirala „avangard“ u vazduhoplovnoj bazi Dombarovski u provinciji Orenburg 26. decembra 2018. Ispituju navodno i krstareće raketa „kinžal“ (bodež), antibrodske rakete „cirkon“, nove radarske sisteme, itd.

I Amerikanci izvode eksperimente sa hipersoničnim oružjem, ali Rusi tvrde da u toj oblasti imaju prednost. Na argument zagovornika tzv. „diplo matije dolara“, prema kojoj uslove diktira onaj ko ima više novca za municiju, Putin je pričao kako „zapadni partneri“ za Rusiju kažu da je Gornja Volta s raketama, te da ona možda i jeste kao Gornja Volta, ali da su rakete tu.

I Putin i Lavrov su ponavljali kako je Rusija spremna da njeno hipersonično oružje bude predmet novih pregovora o ograničavanju naoružanja pošto važenje Sporazuma o strateškom naoružanju START III iz 2010. ističe u februaru 2021. godine.

Prema tom sporazumu, ograničen je broj nuklearnih bojevih glava koje SAD i Rusija mogu da poseduju na 1550 i ne više od 700 raspoređenih interkontinentalnih balističkih raketa.

PONIŠTAVANJE SPORAZUMA

To je poslednji nuklearni sporazum iz koga Trampova administracija još nije izašla. SAD su se 2002. povukle iz Ugovora o antibalističkim projektilima iz 1972. godine, kada je Džordž Buš najavio instaliranje u Istočnoj Evropi tzv. raketnog štita, koji po ruskoj proceni može da izbaci iz igre ruski atomski potencijal sve do Moskve.

Uprkos protivljenju Rusije i Evropljana, SAD su se 2018. godine povukle iz iranskog nuklearnog sporazuma preteći sankcijama onome ko ne poštuje njihovu blokadu Irana. Godinu dana kasnije SAD su izašle i iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa koji su 1987. u Beloj kući potpisali Ronald Regan i Mihail Gorbačov. Trampova administracija je tu odluku opravdavala tvrdnjom da Rusija razvojem raketnog sistema 9M729 krši odredbe tog sporazuma o uništavanju raketa dometa između 500 i 5000 kilometara. Rusi su pokazivali novinarima tu raketu u uzaludnim pokušaju da dokažu kako njen domet nije veći od ugovorenih 500 km. Uz to, optuživali su SaD da postavljanjem tzv. globalnog raketnog štita u Istočnoj Evropi koriste rakete srednjeg dometa koje po sporazumu ne bi trebalo da se koriste, te da mora da se pregovara i o razmeštaju raketa sa nuklearnim bojevim glavama na podmornicama.

PREGOVORI U ĆORSOKAKU

Pregovori Rusa i Amerikanaca o sudbini sporazuma START III, koji su vođeni u Beču, oživeli su kada se američki savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O’Brajen 2. oktobra u Ženevi sastao sa ruskim kolegom Nikolajem Patruševom. Američki mediji su javljali kako predsednik Tramp nastoji da do 3. novembra – dana predsedničkih izbora – zaključi nekakav „glavni sporazum“ o strateškoj kontroli naoružanja. O tome je, na neki način, govorila i izjava specijalnog izaslanika američkog predsednika za kontrolu naoružanja Maršala Bilingslija da „veruje da su dve strane postigle načelni dogovor na najvišem nivou“ o produženju sporazuma START „na neki vremenski period“. Zvaničnik Stejt departmenta je kasnije potvrdio ovaj stav za „Njuzvik“.

Međutim, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je konstatovao kako administracija Donalda Trampa ne prihvata predlog Vladimira Putina od pre godinu dana da se Sporazum START III produži na pet godina bez ikakvih preduslova. Navode da se Rusija složila da u „prelaznom periodu“ zamrzne sve svoje nuklearne arsenale, uključujući taktičke, Lavrov je nazvao „beskrupuloznim“.

„SAD nisu uključile u razgovore svoj munjevito brzi globalni program udara, koji nije nuklearni, već su to strateški nosači koji mogu doći do bilo koje tačke na svetu za jedan sat. Nisu uvrstili ni temu militarizacije svemira iako je zvanično svemir u njihovim doktrinama, poput sajber prostora, uključen u arenu neprijateljstava. Ne možemo ovo da ne uzmemo u obzir „, objasnio je Lavrov podsetivši da je Rusija više puta stavila do znanja da će pristati da razgovara o svojim taktičkim arsenalima samo ako Amerikanci povuku svoj nuklearni arsenal iz evropskih zemalja u kojima navodno drže oko 150 nuklearnih bojevih glava – u Nemačkoj, Holandiji, Belgiji, Italiji i Turskoj. Da SAD nisu spremne da pregovaraju o povlačenju svog nuklearnog arsenala iz Evrope, jasno je rekao i Maršal Bilingsli u intervjuu za „Komersant“ 21. septembra.

O tome govori i vest tabloida „Bild“, a nešto neodređenije i manje zapaljivo i agencije DPA, da se 15. oktobra na zapadu Nemačke, u bazi Nervenih blizu baze Bihel, navodne lokacije američkih taktičkih nuklearnih bombi tipa B-61, u tajnosti odvija vojna vežba „Stabilno podne“, u kojoj nemačka vojska sa NATO partnerima iz Italije, Holandije i Belgije uvežbava, između ostalog, upotrebu bombardera koji mogu biti opremljeni nuklearnim naoružanjem.

Amerikanci nisu pristajali da se u pregovore o ograničenju atomskog naoružanja uključe njihovi saveznici u NATO

-Velika Britanija i Francuska, a insistirali su da bude uključena Kina. Generalni direktor Odeljenja za kontrolu naoružanja kineskog Ministarstva spoljnih poslova Fu Cong rekao je u intervjuu za „Komersant“ kako Peking ne veruje da postoji ikakva poštena i pravična osnova da se u pregovore o kontroli nuklearnog naoružanja Kina pridruži SAD i Ruskoj Federaciji, čiji su nuklearni arsenali znatno veći od kineskog.

Putin je 16. oktobra predložio da se postojeći START III produži bez ikakvih uslova na godinu dana, period koji bi se koristio za pregovore, ali je iz Vašingtona stigao negativan odgovor. Onda je u utorak 20. oktobra, sudeći po agenciji TASS, rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo kako je Rusija spremna da, ukoliko se START produži za godinu dana, zajedno sa američkom stranom zamrzne broj nuklearnih bojevih glava za ovaj period ukoliko ne bude dodatnih američkih zahteva. „Volstrit džornal“ i „Njuzvik“ su posle toga, pozivajući se na izvor u američkoj administraciji, izvestili da bi spremnost Rusije da zajedno sa Sjedinjenim Državama zamrzne broj nuklearnih bojevih glava mogla u narednim danima ipak da omogući zamrzavanje sporazuma START na godinu dana.

Ako do toga dođe, sporazum START III će do daljega ipak ostati na „belom hlebu“ kao nezanemarljivi preostali mehanizam kontrole globalnog nuklearnog naoružanja (prema procenama stokholmskog Instituta za mirovna istraživanja SIPRI, 14.464 atomskih bombi u devet zemalja: SAD, Francuskoj, Rusiji, Velikoj Britaniji, Kini, Indiji, Pakistanu, Izraelu i Severnoj Koreji). Pregovori o novom sporazumu, sudeći po dosadašnjem toku stvari, verovatno će pratiti već viđena igra vatrom.

Kad su i ti pregovori zapadali u ćorsokak, nije bilo vesti koje govore o manifestacijama javne zabrinutosti zbog tog obnavljanja hladnog rata korak po korak, niti zbog opasnosti od atomskog Armagedona. Dok su sećanja na užas Hirošime bila sveža, kada smo živeli uz vežbe „atomski sleva“, milion ljudi je 12. juna 1982. demonstriralo u njujorškom Central parku protiv nuklearnog oružja i trke u naoružanju. U oktobru 1983. skoro tri miliona ljudi širom zapadne E vrope protestovalo je zbog postavljanja nuklearnih raketa na Starom kontinentu. U zapadnoj Nemačkoj je jednog dana 400.000 ljudi marširalo u Bonu, 400.000 u Hamburgu, 250.000 u Štutgartu i 100.000 u zapadnom Berlinu.

„I gde će se sve ovo završiti? Kako Sjedinjene Države šalju bombardere sa nuklearnim sposobnostima na sve provokativnije letove sve bliže ruskoj i kineskoj teritoriji, opasnost od greške ili nesreće sigurno će rasti. Pre ili kasnije, borbeni avion iz jedne od tih zemalja približiće se američkom bombarderu i dogodiće se smrtonosni incident. A šta će se dogoditi ako se bombarder naoružan naprednim raketama i elektronikom (čak i nuklearnim oružjem) na neki način obori? Računajte na jedno: u Americi Donalda Trampa pozivi na razorne odmazde biće intenzivni“, piše profesor emeritus mira i svetske bezbednosti na Koledžu Hempšir Majkl T. Kler u tekstu za magazinu „Nejšen“ o nuklearizaciji američke diplomatije.

NOSAČ AVIONA KAO 100.000 TONA DIPLOMATIJE

U Nacionalnoj odbrambenoj strategiji za 2018. Pentagon je označio Kinu i Rusiju kao dve najveće pretnje američkoj bezbednosti. U novije vreme, SAD izdvajaju Kinu kao glavnu pretnju. Državni sekretar Majk Pompeo je 23. jula pozvao američke saveznike da prekinu normalne odnose sa Pekingom i da Kinu, kao što to čini Vašington, tretiraju kao neprijateljsku silu. Taj izrazito neprijateljski govor održao je baš u predsedničkoj biblioteci Ričarda Niksona, koji je sedamdesetih godina otvorio put za saradnju SAD sa komunističkom Kinom.

Amerikanci prema Kini, kao i prema Rusiji, nastupaju u stilu izreke Henrija Kisindžera: „Nosač aviona, to je 100.000 tona diplomatije…“ Nekada se to zvalo „diplomatija topovnjača“. Izraz navodno potiče iz 1850. kada je britanski lord Palmerston blokirao grčku luku Pirej da bi iznudio političke ustupke. Taj metod koristili su i američki predsednici Teodor Ruzvelt i Vudro Vilson pri okupaciji Verakruza tokom Meksičke revolucije, pa i Bil Klinton tokom jugoslovenskih ratova.

U julu je Američka mornarica izvodila manevre u vodama Južnog kineskog mora uz angažovanje nosača aviona USS Nimic i USS Ronald Regan koje je pratila flotila krstarica, razarača i podmornica. Sa dva nosača poletalo je stotine aviona u simulirane napade na vojne baze na ostrvu koje su Kinezi gradili. Američki B-52, kao i nuklearni bombarderi B-1 i B-2, obavljali su neke misije u blizini kineskih položaja u Južnom kineskom moru.

U to vreme padobranci 25. pešadijske divizije doleteli su iz vojne baze na Aljasci na ostrvo Gvam (Marijanska ostrva usred Pacifika), što je ličilo na simulaciju vazdušnog napada na (verovatno kineske) ratne instalacije, piše u magazinu „Nejšen“ Vilijam D. Hartung, direktor Programa za oružje i bezbednost u američkoj neprofitnoj istraživačkoj organizaciji Centar za međunarodnu politiku, osnovanoj 1975. kao odgovor na rat u Vijetnamu.

Američka mornarica je više puta slala raketne razarače u misije „slobodne plovidbe“ kroz 130 km širok Tajvanski moreuz. Administracija Donalda Trampa obećava i vojnu pomoć Tajvanu, na šta Kinezi reaguju s manje uzdržanosti nego ranije.

Kineski magazin „Global tajms“ upozorava Amerikance da se „ne igraju vatrom“ u blizini kineske obale, da ne podstiču sukob oko tajvanskog pitanja i ne preteruju u Južnom kineskom moru, čak i „ako Trampova administracija samo želi da stvori kinesko-američke tenzije kako bi pomogla njegovoj predizbornoj kampanji“.