Društvene mreže
Zakerberg donirao milion dolara za Trampovu inauguraciju
Ocenjeno je da Mark Zakerberg, koji nije podržao kandidata na predsedničkim izborima 2024. godine, ovim potezom radi na popravljanju odnosa sa Trampom
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Između Božića i Nove godine građani Hrvatske su pozvani da idu na biračka mesta. Hrvatska vlada je donela odluku o raspisivanju predsedničkih izbora, koji će biti održani u nedelju, 29. decembra. Drugi krug izbora, ukoliko do njega dođe, biće održan 12. januara.
Među kandidatima je i aktuelni predsednik Hrvatske Zoran Milanović koji će pokušati da obezbedi novi petogodišnji mandat. Iako zvanična odluka Vlade i dalje nije stupila na snagu – tek nakon nje će početi prikupljanje potpisa za predsedničku kandidaturu – Milanović je već objavio svoj slogan.
„Predsednika za predsednika“, napisao je Milanović na svom Instagram profilu.
„Hrvatska koja misli na sebe i štiti svoj interes mora ujedno biti i država koja poštuje baš sve svoje građane i u kojoj su sve državne institucije u službi hrvatskih ljudi, a ne pojedinca. Zato su zaštita hrvatskog suvereniteta, zaštita hrvatskih institucija i, ono najvažnije, briga za hrvatske ljude bili i ostaju moji prioriteti”, objavio je Milanović u opisu iste objave.
Ko su ljudi koji će stati na crtu predsedniku Hrvatske, prema svim istraživanjima, najpopularnijem političaru u zemlji?
Dvanaest potencijalnih kandidata
Drugi favorit je nezavisni kandidat i bivši član Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Dragan Primorac, kojeg je partija premijera Andreja Plenkovića i podržala.
Ipak, kako trenutne ankete pokazuju, Primorac je i dalje daleko iza Milanovića. Rezultati HRejtinga na HRT-u pokazuju da Milanović, iza kojeg stoji Socijaldemokratska partija Hrvatske, ima podršku od oko 36,8 odsto birača. Gotovo istu podršku je Milanović imao i u oktobru. Dragan Primorac, kandidat HDZ-ove koalicije, trenutno je na 22 odsto, što je u odnosu na oktobar gotovo 2 odsto manje, a u odnosu na ostale kandidate najveći mesečni pad.
Ako slični procenti budu viđeni na dan izbora 29. decembra, Milanović i Primorac će ići u drugi krug, piše hrvatski Dnevni avaz.
Za sada postoji ukupno 12 potencijalnih kandidata, a od značajnih, kandidature su najavili nezavisna poslanica Marija Selak Raspudić, poslanica i kandidatkinja stranke Možemo Ivana Kekin i poslanik stranke Most Miro Bulj.
Da bi mogli da se kandiduju, moraju da prikupe potpise 10.000 punoletnih građana. Svaki birač svojim potpisom može podržati samo jednog kandidata.
Zvanična kampanja počinje 13. decembra i trajaće do ponoći, 28. decembra, odnosno 24 časa pre izbora, kada na snagu stupa izborna tišina.
Najpopularniji političar u Hrvatskoj
Međutim, kako pokazuju istraživanja javnog mnjenja u Hrvatskoj, najverovatniji scenario jeste da Milanović obezbedi novih pet godina u sedištu predsednika na Pantovčaku.
Rezultati Crodemoskopa, istraživanja koji je agencija Promocija plus provela za RTL televiziju, objavljeni 10. novembra kažu da, kada je reč o popularnosti političara – rejting Zorana Milanovića blago raste. On je, prema podacima ove agencije**,** za dva odsto povećao svoj rejting na listi najpozitivnijih političara u odnosu na prethodni mesec – 23,3 posto u odnosu na 21,2 posto iz oktobra. Drugi na listi je predsednik Vlade Andrej Plenković je drugi na listi, sa rejtingom od 14,6 odsto – prema 14,8 odsto iz prošlog merenja u oktobru.
Formula: Populizam i kritika vlasti
Milanović je odličan govornik – ali i populista. Kako je ranije pisalo „Vreme“, poznat je njegov sukob sa Andrejem Plenkovićem kojeg je u više navrata nazivao „briselskom pudlicom“, „briselskim ćatom“, „čovekom kojeg ne zanimaju interesi Hrvata u Bosni i Hercegovini već samo to kako će se ‘parkirati’ u Briselu”. Pošto sam nije član vladajuće partije i ne mora da donosi nepopularne odluke, Milanović se našao u povoljnoj situaciji – neprestano može da drži HDZ na nišanu, što i čini, iznova i iznova ispaljujući kritike u Plenkovićevom pravcu – mada mu premijer nipošto ne ostaje dužan.
Netrpeljivost između hrvatskog predsednika i premijera toliko je velika da je Milanović ranije ove godine najavio svoje učešće na parlamentarnim izborima. Hitro je to HDZ pokušao da spreči, shvativši da Milanovićeva popularnost može da preokrene izbore – iako je, na partijskom nivou, HDZ dosta popularniji od SDP-a. Brže-bolje je reagovao Ustavni sud, rekavši, logično, kako je nemoguće da se predsednik republike pojavi na izbornoj listi za parlament, zapretivši poništenjem izborne liste, a možda čak i izbora u celini ako se na njima Milanović pojavi kao kandidat.
Milanovića to nije zabrinulo. „Šta mi mogu”, kazao je. „Takozvano upozorenje Ustavnog suda u mom emotivnom i političkom svetu ima karakter ove bukve. Ako se usude poništiti izbore, to je državni udar. Državni udar!”
Milanović se ipak nije pojavio kao zvaničan kandidat, već je pokušao da prenese sopstvenu popularnost na svoju stranku tako što se neformalno našao na čelu kolone – praksa dobro poznata i u Srbiji.
Na kraju, HDZ je ipak odneo pobedu, a sukob dvojice najpopularnijih hrvatskih političara do danas ne jenjava.
Izvori: Dnevni avaz/Tportal/Beta
Ocenjeno je da Mark Zakerberg, koji nije podržao kandidata na predsedničkim izborima 2024. godine, ovim potezom radi na popravljanju odnosa sa Trampom
Iako su poslednjih godina veliki proizvođači uspeli da apsorbuju povećanje cena kafe, kako bi kupci bili zadovoljni i da bi zadržali udeo na tržištu, izgleda da će se i to promeniti
Za jedanaest novembarskih i decembarskih dana 2024. naoružane opozicione jedinice uspele da postignu više nego za svih 14 godina građanskog rata
Nakon pada vlade premijera Mišela Barnijea, politička kriza u Francuskoj poprimila je sasvim novu neslućenu dimenziju. I dok Emanuel Makron (na slici) uporno poriče svaku odgovornost za njen nastanak i produbljivanje, pitanje je hoće li budući premijer uspeti da izdejstvuje minimum političkog kompromisa i iznađe neku hipotetičku većinu u Parlamentu i tako zaustavi zabrinjavajuću političku, budžetsku i širu društvenu krizu u koju je Francuska zapala
Vojska Tajvana je podigla nivo uzbune i uspostavila centar za odgovor vanredne situacije, navodeći da je Peking rasporedio mornaričke flote i brodove obalske straže u vode oko ostrva
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve