Ukidanje poslaničkih imuniteta
Dozvola za šamaranje
Odluka Administrativnog odbora omogućila je da krivično odgovaraju poslanici koji su fizički nastali na neistomišljenike, primali mito ili falsifikovali dokumenta ukoliko im, pre nego što se dočeka njena potvrda u parlamentu, ne presude građani na izborima
Sedamdeset godina od ustanka protiv okupatora
Zašto Srbija nema antifašistički praznik
U Srbiji je reč o težnji da se antifašizam isticanjem doprinosa četničkog pokreta učini nacionalnijim, srpskim. Uz to se neretko, putem anti-antifašizma, javljaju pokušaji rehabilitacije čak i otvorenih fašista. Na nekadašnjim i sadašnjim praznicima stare i novih država prelama se isti problem kao i u slučaju udžbenika istorije, ali i dnevno-političkih događaja i, uopšte, svega što ima veze sa prošlošću prema kojoj se proizvoljno određujemo, uzimajući od nje šta nam u kom trenutku odgovara
Slučaj Paravinja
Zločini i privilegije
Neverovatna je stvarnost u kojoj osuđeni silovatelj bez problema iz Srbije odlazi u Hrvatsku i mirno živi i radi, a da ga niko ništa ne pita. Neverovatno je i to da osoba protiv koje postoji Interpolova poternica dobija stalni boravak u Sloveniji uprkos strogoći koju tamošnja policija primenjuje na normalne i poštene građane koji traže boravak u toj zemlji. Neverovatno je i da je Paravinja u Hrvatskoj tako lako regulisao svoje dokumente, a poznata je "srdačnost" hrvatske policijske administracije u tom smislu
Spomenici socijalizma i NOB-a
Tito u podrumu Akademije
Više desetina hiljada turista koji svake godine dođu u Beograd kako bi se upoznali sa intrigantnom baštinom NOB-a i na njoj izrasle socijalističke Jugoslavije, sa lakoćom će u nekadašnjoj Titovoj prestonici pronaći spomenik autokrati iz Azerbejdžana, Gajdaru Alijevu, koji je podignut u nedavno obnovljenom parku Tašmajdan. Gde se danas nalaze i u kakvom su stanju spomenici Titove Jugoslavije
Intervju – Nataša Kandić, direktorka Centra za humanitarno pravo
Bitka za činjenice
Nataša Kandić odgovara na optužbe da je privatizovala projekat Inicijativa za REKOM i nenamenski potrošila novac, kao i da je projekat antiustavan i uvredljiv po žrtve ratnih zločina
Srpska pravoslavna crkva u regionu
Slučajevi, zakoni i njihova tumačenja
Kada je reč o položaju Srpske pravoslavne crkve u bivšim jugoslovenskim republikama, postoje različiti problemi koji utiču na njen i život vernika: negde je položaj SPC-a bolji nego ranije, negde je nezapamćeno loš, kao prethodnih nedelja u Crnoj Gori. No osim tih, nametnutih teškoća postoje i ona unutrašnja pitanja, kao što je ponašanje pojedinih crkvenih velikodostojnika, koja uporno ostaju otvorena
Zaboravljena antifašistička tradicija
Borba za slobodu i pravdu
Početkom septembra ustanici su oslobodili skoro polovinu Srbije, maltene od predgrađa Beograda do Užica, sa velikim gradovima kao što su Užice, Čačak, Gornji Milanovac. Nešto kasnije, oslobođena je i velika teritorija u jugoistočnoj i istočnoj Srbiji. Ovo je bila prva slobodna teritorija u Evropi, a taj oslobodilački podvig prevazilazi poduhvate drugde u Evropi
Povratak u bolju prošlost
Vaskrs omladinskih radnih akcija
"Za koga? – Za Tita! Za koga? – Za Partiju! Tito–Partija, omladina–akcijaaaaa..."
Ratni zločini
Sisački dosije mraka
U subotu, 23. novembra 1991, na vrata inženjera Damjana Žilića zakucala je grupa njegovih poznanika. Pozvali ga na svadbu. Umesto na svadbu, odveden je na smetlište i ubijen udarcem maljem u glavu. Idućega dana, Sava je izbacila njegovo telo. Nekoliko dana potom, identifikovane su njegove ubice: radnici sisačke Rafinerije, koji su obukli vojne uniforme. Dobili su zadatak da ubiju inženjera Žilića, izjavili su pred istražnim sudijom, a drugooptuženi Šarić je na pitanje zašto je učestvovao u njegovom ubistvu rekao: "Mi u Sisku tako radimo"
Ko je Vladimir Milanković
Gospodar života i smrti, Legijin ortak
Čim su "noć i magla" počele da gutaju Srbe iz Siska, tiho, ali efikasno, svima je bilo jasno da Milanković i ti njegovi nekakvi "Vukovi iz Jodna" stoje iza toga. Nije tu trebalo mnogo pameti: svi su znali odmah i ćutali su, zastrašeni s dobrim razlogom
Pronađeno pozorište
Turneja po Kosovu
Medijska slika i stereotipi
Srbija u ogledalu Ejmi Vajnhaus
Razmeri halabuke koji su se digli oko jednog koncerta i jedne humorističke emisije, kao i jezik koji ovdašnji mediji koriste u izveštavanju na ovu temu prilično su provincijalni. Sve i da se Ejmi mane "supstanci" i otpeva Hajde, Jano na Kalemegdanu, a Čelsi se izvini i dođe, nevažno da li na Egzit ili Guču, i provede se kao nikad u životu, težak vonj bizarnosti i teške osrednjosti ostaje u vazduhu
Grčka i kriza evrozone
Odisej u trezoru
Dok Atinu blokira novi štrajk i trese dužnička groznica, u zapadnom javnom mnjenju raste zabrinutost za sudbinu evropske monetarne unije. "Sobarica se opire, šta ćemo sad?" Da li Evropljani, građani i političari, još uvek žele istorijski projekat Evropske unije
Lični stav – Nauka, javno mnjenje i zakonodavac
Genetika na optuženičkoj klupi
Govori se o "Frankenštajnovoj hrani", o tome da se "naučnici opasno igraju Boga" – da li smo svedoci neosnovane satanizacije kompletne tehnologije genetičke modifikacije? Gde su granice razumne predostrožnosti? Zašto su naši zakonodavci rigidniji od evropskih kad su u pitanju genetički modifikovane biljke
Identifikacija posmrtnih ostataka sa Ade
Pepeo pod nogama
Dok Vojislav Mihailović izbegava DNK analizu koja bi utvrdila da li je pronađen grob njegovog dede Dragoljuba Mihailovića, državne komisije ne traže telo osuđenog zločinca, već navodnog antifašiste koga su se odrekli svi oni koji su pobedili fašizam
Od sunca struja
Zelena vrata budućnosti
Tehnički iskoristiv energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji procenjen je na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte (ten) godišnje, od čega se oko 2,7 miliona godišnje nalazi u biomasi, 0,6 miliona u neiskorišćenom hidropotencijalu, 0,2 miliona u postojećim geotermalnim izvorima, 0,2 miliona u energiji vetra i 0,6 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje u mogućem iskorišćenju sunčevog zračenja
Višegrad – Temeljac za Kamengrad
Šta bi rek’o Andrić
Kad se privede kraju Kusturica ode na svoje mesto do Dodika, voditeljka najavi Hor i orkestar RTS-a pod upravom Bojana Suđića. Onaj zeleni bager stade kopa pred binom, zatrča se po livadi i žuti buldožer, u tu buku i brektanje, po veliku zamisao velikog režisera javi se orkestar, krenu Karmina Burana
Vreme Beograda – Letnji raspust
Besplatno za decu Beograda
Hadži Milojevićeva kćerka ide u baletsku školu i, kako kaže, odjednom je počela da voli konje i "pre neki dan je došla kući sva oduševljena sa pričom da može besplatno da ide na časove jahanja"
Srbija i Rusija
Politika, diplomatija i uporedna analiza
Po kvalitetu života, Srbija se nalazi na 84. mestu, a Rusija na 105. među državama sveta. Po ekonomskim slobodama Srbija zauzima 101. poziciju, a Rusija 143; po vladavini demokratije Srbija je na osrednjem 65. mestu, a Rusija na ne baš uverljivom 107; po indeksu korupcije Srbija je na prosečnom 78, a Ruska Federacija na znatno slabijem 154. mestu od 178 zemalja sveta. Ko tu, zapravo, ima "složenu i eksplozivnu društveno-političku situaciju"
Inženjeri na razmeđi
Majstori, majstori
Da li zbog megalomanskih planova da Jugoslavija/Srbija bude industrijska sila, da li zbog stavljanja nacionalnog ispred funkcionalnog, da li zbog oba, tek već dve decenije "inženjer" se više ne izgovara sa velikim "I"
Tribina – »Čekajući kapitalizam – Uloga krupnog kapitala u demokratizaciji srpskog društva«
Tri mita i druge zablude
Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" organizovali su tribinu na kojoj su učestvovali biznismeni Milan Beko i Branislav Grujić (predsednik kluba "Privrednik") i Miša Brkić, urednik "Novog magazina". Objavljujemo izvode iz razgovora koji je uzburkao javnost
Restitucija, još jednom
Vaga za pravdu
Podaci kažu da je najveći deo otete imovine zemljište (97 odsto), što vraćanje u naturi još i čini realnim, ali da će veći problem nastati kod procene ostale imovine
Region i estrada
Radosti i mračne tajne
Kao što je poslednji pokušaj da se rat spreči došao preko estrade, prve naznake pomirenja došle su sa iste strane
Post-YU kulturna scena
Snaga neformalne integracije
Dvadeset godina otkad se Jugoslavija i formalno počela raspadati, zajednička kulturna scena življa je i zajedničkija, bar po nekim procenama, nego u vreme postojanja zajedničke države. Vredi to, u različitim razmerama, i za književnost i za pozorište i za film i za medije
Lični stav – Dvadeset godina od raspada Jugoslavije (III)
Koloplet sličnosti i različitosti
Ono što je zajedničko svima nama, u državama nastalim raspadom SFRJ, jeste da svi zajedno moramo da promenimo diskurs. Da zločine i zločince prestanemo da delimo na naše i njihove i da ih upoređujemo jer je to put kojim smo jednom već išli i koji nas je i odveo u ponor
