Kao sav ostali svet

Od tada, elektrodistributivna delatnost, ovakva kakva je danas, više neće postojati, već će biti podeljena na dva funkcionalna dela. Jedan će biti maloprodaja – isporuka i naplata električne energije krajnjim potrošačima, potpuno u ravnopravnom položaju sa drugim distributerima, a drugi deo će biti operator distributivnog sistema u čijem će vlasništvu biti infrastruktura – trafo-stanice, bandere, provodnici i brojila, čija će osnovna delatnost biti prenos električne energije na srednje i niskonaponskoj mreži i baviće se isključivo inženjerskim poslovima – gubicima, pouzdanošću mreže i investicijama.

U srednjoročnom planu razvoja Elektroprivrede Srbije, od 2012. do 2020. godine, na investicije u distributivnu delatnost obraćeno je mnogo više pažnje i upućeno više sredstava nego što je to do sada bio slučaj. Istina, ni približno koliko se pažnje (i sredstava) opredeljuje za izgradnju novih i revitalizaciju postojećih elektrana i otvaranja novih kopova uglja, ali…

Zaista, posle one nesretne decenije s kraja prošlog veka kad nas je snašlo sve što nas je moglo snaći, u prvoj deceniji ovog veka Elektroprivreda Srbije je relativno brzo postavila „na noge“ proizvodne kapacitete, dok je distribucija bila na čekanju.

TRINAESTO PRASE: „Nije to bez logike: da bi se nešto distribuiralo, mora prethodno da se proizvede. Prirodno je, dakle, da u fokusu investicija prvo budu elektrane, da se dovedu u ispravno stanje, da se poveća nivo raspoloživosti i efikasnosti“, kaže za „Vreme“ Miroslav Lutovac, direktor za strateško planiranje i inženjering u distribuciji u okviru Direkcije za strategiju i investicije. „To je u velikoj meri i urađeno. Međutim, kako sredstava nije bilo za sve, distributivna delatnost je u tom periodu bila ‘trinaesto prase’. Posledica toga je da su osnovni parametri kvaliteta rada distributivne delatnosti – napon, broj prekida u napajanju i gubici u mreži – poprilično pogoršani.“

Tako su u prošloj godini ukupni gubici iznosili (čak) 15,1 odsto, a prevedeno u novac jače od 25 milijardi dinara ili četvrt milijarde evra. Ovi gubici imaju dva vida – tehnički i komercijalni. Tehnički gubici nastaju kao posledica pretvaranja električne energije u toplotnu zbog otpora provodnika, što u mreži, što u transfomatorima. Taj gubitak je neminovan, ne može se izbeći, ali može da se smanji, recimo zamenom starih transformatora novijim, sa većim koeficijentom iskorišćenja. Takođe, gubitak može da se smanji i reorganizacijom mreže, da se visok i srednji napon dovede što bliže potrošaču, a da se niskonaponska mreža skrati koliko je god to moguće. A moguće je: u razvijenim zemljama tehnički gubitak na mreži nije veći od tri, a u okruženju negde oko šest odsto.

„Procena je da su naši tehnički gubici reda devet odsto, a ‘ostatak’ je komercijalni gubitak“, kaže Lutovac i dodaje da se najveći deo tog ostataka samo eufemistički može nazvati komercijalnim, dok na srpskom jeziku postoji tačniji izraz – krađa, dok je manji, ali ne i zanemarljiv deo opet tehničke prirode: neispravni, odnosno nedovoljno ispravni merni uređaji – „satovi“. Nije teško izračunati koliko para odlazi u vetar, ali je zato znatno teže gubitak smanjiti. Za to su, naime, potrebni vreme i novac za modernizaciju postojećih i izgradnju novih trafo-stanica, redizajniranje mreže, zamenu brojila, optimizaciju mreže, odnosno poboljšanje upravljačko-nadzornog sistema.

MNOGO POSLA: Osnov distribucije električne energije su visokonaponski – 110 kilovoltni transformatori; na njih se nadovezuju srednjonaponski – 35, 20 i 10 kilovoltni, a na kraju niskonaponski, koji se nalaze na svakom ćošku. „Trenutno su nam najvažniji oni 110 kilovoltni transformatori koji su u najgorem stanju“, objašnjava Lutovac.

Prema novom zakonu o energetici sve 110 kilovoltne trafo-stanice koje su do sada bile u vlasništvu Elektromreža Srbije, javnog preduzeća kojem je osnovna delatnost prenos električne energije od proizvođača do distributera, prelazi u vlasništvo Elektrodistribucije. „Nama su 110 kilovoltne trafo-stanice u sistemu najveće, a Elektromreži najmanje, poslednja karika u sistemu, takoreći poslednja rupa na svirali, pa je u njih – 110 kilovoltne trafo-stanice – shodno statusu, najmanje ulagano: u dosta lošem su stanju, tačnije: zrele su za ozbiljnu rekonstrukciju. U toku je izrada studije koja će pokazati koliko će za taj poduhvat biti potrebno sredstava, posle toga sledi izrada planova…“

Reč je, veli Lutovac, o ogromnom poslu. „U poslednjih pet godina završili smo osam trafo-stanica, a sada treba to isto da uradimo sa ovih 54. U najboljem slučaju sve će biti gotovo za desetak godina.“ To je što se tiče „teške energetike“. Priča je slična i kad je reč o niskonaponskim trafoima. Naime, dobar procenat tehničkih gubitaka generiše se u niskonaponskoj mreži:

foto: milorad drca

PAMETNA MREŽA: „Problem sa strujom je što proizvodnja i potrošnja moraju u svakom trenutku da budu izbalansirane. Do sada je distributivni sistem imao pasivnu ulogu: primi energiju, prosledi je i gotova priča. E, sad se stvari menjaju: veliki je pritisak u Evropi – a i kod nas je to počelo – da se mali izvori obnovljive električne energije priključuju na mrežu, a za razliku od velikih izvora poput „obrenovaca“, „đerdapa“, „mali“ se po pravilu priključuju na distributivnu mrežu. Tako, uskoro će se pojaviti aktivni učesnici na distributivnoj mreži koji će svojim ulaskom na mrežu menjati tokove energije, moraće da se najave, biće evidentirani, ali će morati da budu uzeti u obzir u planiranju razvoja mreže, neke neuralgične tačke će morati da se pojačaju, moraće da se obezbede nova priključna mesta…“

Elektroprivreda Srbije, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska investiciona banka (EIB) objavili su javni poziv potencijalnim isporučiocima mernih sistema za distribucije EPS-a da podnesu prijave za pretkvalifikaciju za učešće na tenderu koji će biti raspisan u oktobru ove godine. Vrednost posla je 80 miliona evra.

Reč je o projektu uvođenja „pametnih mreža“ u distribucije EPS-a, što je jedna od najvažnijih i najvećih investicija u Elektroprivredi Srbije. Najsavremeniji merni sistemi sa „pametnim brojilima“ su samo jedan od segmenata koji će unaprediti kvalitet usluge kupcima i podići energetsku i ekonomsku efikasnost EPS-a. Naime, biće moguće daljinsko registrovanje i očitavanje potrošnje, omogući će daljinsko uključivanje i isključivanje kupaca, kontrolu potrošnje, čime će se rešavati i problem krađe.

ČIST RAČUN: „Takav sistem omogući će prodavcu struje da generiše račun svim potrošačima u isto vreme, svakog „prvog“ u „00“ časova, imaće mogućnost da neurednog platišu isključi sa mreže, a da niko „ne izađe na lice mesta“. Potezanje sekire kad majstori dođu da „iseku“ struju, vezivanje „opasne kere“ za banderu ispred kuće ako već do sata ne može da se dođe, ili šta već drugo čega se sve „neplatiša“ doseti da „strujosekače“ otera, definitivno će otići u prošlost.

S druge strane, potrošači će u realnom vremenu imati uvid u svoju potrošnju, statistiku i dijagrame potrošnje u ovom ili onom periodu: dnevne, nedeljne, mesečne, godišnje…, sve podatke koji su od velike važnosti za rukovanje sopstvenom potrošnjom. Takođe, u bazi podataka trajno će biti zabeležene sve oscilacije napona, tako da će svaki potrošač imati „crno na belo“ dokaz da mu nije isporučeno, ako nije isporučeno, ono što je iskazano u računu, odnosno ono što Zakon o energetici predviđa: taj i taj napon, te i te frekvence, plus/minus toliko procenata. Pa kad iznenada pregori frižider, znaće se da li je „umro“ od starosti ili zbog „strujnog udara“ – i ko će to da plati.

„Pred nama je vreme kad će se u potpunosti promeniti koncepcija i filozofija rada distributivnog sistema. To izgleda kao daleka budućnost, ali ona dolazi“, zaključuje Miroslav Lutovac.