Vreme

Program za »Podršku razvoja konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u Srbiji« – ACCESS (GIZ)

Privreda Srbije ima potencijal

"Pokušavamo da se fokusiramo na stvari koje svojim iskustvom iz Nemačke možemo da unapredimo ovde. Koncentrišemo se, pre svega, na infrastrukturu kvaliteta, koja je dobro razrađena u Nemačkoj, na inovacije u poslovanju, omogućavamo transfer znanja, doprinosimo stvaranju poslovnih mogućnosti da motivišemo ulagače da investiraju u Srbiji i spajamo nemačke investitore kojima trebaju dobro obučeni ljudi sa privrednim preduzećima u Srbiji koja odgovaraju njihovim zahtevima", kaže rukovodilac Programa dr Stephen Heieck. Program finansira nemačka savezna vlada kroz nemačku organizaciju za međunarodnu saradnju – GIZ

Opština protiv Đokovića

Komunalni kup

Kako se dogodilo da se u pregrupisavanju na srpskoj političkoj sceni pokrene i pitanje preduzetničkog pozicioniranja porodice najpoznatijeg živog Srbina

Elektroprivreda Srbije

Najskuplji su protivnici promena

"Jedna od obaveza iz Polaznih osnova za reorganizaciju, na koje je Vlada Srbije dala ‘zeleno svetlo’, jeste i odredba da EPS treba da postane akcionarsko društvo. EPS je spreman za te promene i iz Ministarstva energetike najavljeno je da bi prelazak u akcionarsko društvo mogao da se desi do kraja ove godine", kažu u vrhu EPS-a

Televizija

Javni servis na državnoj sisi

Najveći izazov za RTS jeste kako da postane nezavisna i samostalna medijska kuća koja radi u interesu informisanja i obrazovanja čitave nacije. Može li finansijski izmučena i personalno prebukirana institucija da se odupre eventualnim političkim i marketinškim pritiscima

Politika ucena

Spinovanje Radomira

Da se od besmislica dadu napraviti senzacije – to znamo, hvala. Te senzacije po pravilu kratko traju, tabloidi se zasite, neka se svrha postigne ili (češće) ne postigne, pa šta onda. Kad se, međutim, neka besmislica, zgodna i seksi, vuče nedeljama – e to nije bez neke. Takav smo slučaj imali sa ucenama i pretnjama Radomira Markovića do pre neki dan

Kultura sećanja – Sedamdeset godina od Drugog zasedanja AVNOJ-a

AVNOJ bez naših dana

Nijedna od odluka revolucionarne skupštine od 29. novembra 1943. više nije na snazi. Nema ni Jugoslavije. Ali, one buktinje sa grba prvi put okačenog u Sokolskom domu u Jajcu i dalje svetle u tmini. Obasjavaju ljude i vreme u kome su narodi koje sve spaja, a gotovo ništa ne deli, krvavo izborili pravo na postojanje, dostojanstvo i samostalno odlučivanje o svojoj sudbini

Kultura sećanja

Kratka hronika porodice Ribar

Karlovac, Kolašin, Kupinovo, Glamoč, Zagreb, Jajce, Beograd neki su od gradova i mesta što su obeležili istoriju porodice Ribar, porodice kroz čiju se povest može ispričati i istorija Jugoslavije u obe njene inkarnacije. Devedeset pet godina je prošlo od utemeljenja prve Jugoslavije, čijom je Ustavotvornom skupštinom predsedavao Ivan Ribar, isti čovek koji je 29. novembra 1943, pre tačno sedamdeset godina predsedavao na Drugom zasedanju AVNOJ-a. Dva dana ranije, poginuo je njegov stariji sin, čuven po hrabrosti, pre nego je skupio snage da oca izvesti o smrti drugog njegovog sina, svog mlađeg brata

Forum »Vremena«

Mala matura – Završni ispit za reformu prosvete

Nedeljnik "Vreme" organizovao je u utorak 26. novembra tribinu "Nevolje sa malom maturom – završni ispit za reformu prosvete". Kroz prizmu tog problema domaćeg školskog sistema ponuđen je presek ključnih teškoća i izazova reforme obrazovanja

Tema broja

Draža i četnici u pop-kulturi

Svest o istoriji i istorijskim događajima kod modernog čoveka mnogo više oblikuju mediji nego istorijska nauka. Štaviše, na tom polju istorija je globalno izgubila bitku sa medijima, filmom i književnošću. U kulturi u kojoj je dominantan filmski žanr koji se bavi Drugim svetskim ratom kolokvijalno nazvan "partizanski film", uskoro bi mogao da nastane talas kontražanra – "četnički film"

Intervju – Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava

Kako sam i zašto pozvana da svedočim

Budući da su obe strane u sporu – Srbija i Hrvatska – dostavile sudu listu svojih svedoka, verujem da je informaciju pustio državni vrh. Naime, videvši moje ime na spisku svedoka, neko iz srpskog pravnog tima je vest prosledio vrhu države, a oni medijima. Pojavljivanje mog imena u kontekstu svedoka hrvatske strane u tužbi za genocid protiv Srbije očito je sračunat potez sa ciljem da se izložim novim pritiscima, šikaniranju, da se zastrašim

Hotelijerstvo

Prazni i hoteli i državna kasa

Kako će najavljeno povećanje poreza na dodatu vrednost uticati na hotelsku industriju u Srbiji

Pravosuđe i politika

Hapšenja i pomilovanja

Svako petljanje politike u pravosuđe rizičan je posao i pre ili kasnije olupa se akterima o glavu. S druge strane, političari, pogotovo oni koji se iz iskustva ili navike drže demagoškog pristupa, ne mogu da odole iskušenju. A možda i nemaju drugog izlaza

Intervju – Heinz-Dieter Harbers, vođa projekta »Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji« (GIZ)

Kadrovi po meri tržišta

Mladi koji se odluče za trogodišnje školovanje, kada završe srednju stručnu školu mogu odmah da se zaposle. Takođe, ako pokažu želju i imaju sposobnosti, omogućeno im je da nastave školovanje i da se posle nekog vremena vrate na tržište rada, kao kadrovi koji će u rukama imati znanja i veštine koje poslodavci prepoznaju

Tema broja

Mišković – sudski dosije

Jasno je da će suđenje biti dugačko i zanimljivo, kao i da ćemo se još jednom uveriti da "fer i poštenje" nisu jednoznačni "zakonu tržišta i logici kapitala"

Vreme Beograda – BG Praksa 2013.

Bez iskustva ništa

„Na praksi sam imala svoj deo posla za koji sam samo ja bila zadužena što je ogromna stvar za samopouzdanje i za budućeg stručnjaka koji će kasnije imati samostalne projekte. Upoznala sam svoju struku na jedan nov način i stekla brojne kontakte. Osećala sam se kao deo tog sveta i spremno da danas-sutra to radim", objašnjava svoje iskustvo na BG praksi Dragana Okanović, diplomac Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Dragana je samo jedan od 268 studenata koji su ove godine prošli kroz program i deli njihovo mišljenje da je iskustvo stečeno na ovaj način nemerljivo sa znanjem koje stiču na fakultetima

Pola veka od ubistva Džona Kenedija

Nemogući pogoci

Jugoslovenski stručnjaci inscenirali su atentat na predsednika SAD i došli do zaključka da je zvanična verzija američkih bezbednosnih agencija prosto naprosto nemoguća. Taj izveštaj nikada nije objavljen

Sudbina Fabrike automobila Priboj

Propast našeg Mercedesa

Da nije bilo Rezolucije Informbiroa 1948, da Tito nije odgovorio Staljinu onako kako je odgovorio, da nije pretila vojna intervencija sa istoka, Priboj bi posle rata ostao ono što je bio – kasaba na napuštenom karavanskom putu Dubrovnik – Novi Pazar. Ovako...

Budžet za 2014. godinu

Nema seljaka u seljačkoj državi

Kada se pogledaju procene naše situacije koje je objavio MMF, vidi se da nam ovaj svetski finansijski nadzornik prognozira stalni porast javnog duga u narednim godinama

Lazarevac – Građani protiv dilera

Sveti Sava protiv gospodina Slinavog

Grupa građana objavila Crnu knjigu i targetirala dilere, policija veli da radi svoj pos’o, al’ da ne može sama, javnost drži da zmiju treba bilo kako, pa i ‘vako, a sistem, sistem funkcioniše

Potraga za spomen-pločom Gavrilu Principu

Nestala u vihoru

Dok u Nemačkom istorijskom muzeju tvrde da je spomen-ploča Gavrilu Principu uništena ili nestala za vreme ili neposredno posle Drugog svetskog rata, jedna fotografija u arhivu Nacionalne biblioteke Austrije tu teoriju dovodi u sumnju. Fotografija je datirana "oko" 1950. godine, a na njoj se vide troje ljudi koji stoje ispred Principove ploče. Dodatnu zabunu unosi podatak napisan uz fotografiju, da je, možda, napravljena u Sarajevu

Život na internetu

Pljuvanje po leševima i tihi marš partijskih vojnika

Veb 2.0 činio se kao ostvarenje viševekovnog sna o apsolutno neograničenoj slobodi mišljenja i govora. No, svedoci smo kako upravo ta sloboda i interaktivnost mogu da uništavaju ljudske živote. Za urednike i moderatore sajtova postavlja se pitanje gde povući granicu između dozvoljenog i nedozvoljenog u komentarima posetilaca

Trenutak u Toploj

"Ne bih se mogao setiti nijednog, ma i kratkog perioda u životu bez Njegoševog stiha, bez misli o Njegošu", zapisao je o svom odnosu prema Njegošu Ivo Andrić. Andrić se Njegošu čitavog života vraćao i o njemu u periodu 1925–1963. napisao desetak tekstova, više nego o bilo kom drugom piscu. "Vreme" je ove godine, u broju 1151. objavilo Andrićev esej iz 1935. godine Njegoš kao tragični junak kosovske misli, a u ovom broju objavljuje poslednji njegov tekst o Njegošu. Andrić ga je napisao 1963, povodom 150. godišnjice Njegoševog rođenja, i objavio ga u listu "Komunist" 28. novembra te godine. Andrićevo delo u tom trenutku je zaokruženo, on je tada već svetski poznat pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, i on u kratkoj priči pod naslovom Trenutak u Toploj poslednji put vraća svoj dug Njegošu, opisujući ga kao dečaka u kome zrije sve ono što će kasnije pretočiti u stihove i pokušati da ostvari u delu i životu.

Godišnjica – Petar II Petrović Njegoš (1813–1851)

200 godina samoće

Dva veka od Njegoševog rođenja