Obaranje bloga Druga strana i portala "Teleprompter", ukidanje blog sekcije na portalu "Blica", privođenje šminkerke Jelene Maćić zbog "širenja panike", doveli su do samoorganizovanja internet zajednice u akciju "U lice cenzuri"
O ulozi društvenih mreža u vanrednoj situaciji za vreme poplava u Srbiji raspravljalo se nadugačko i naširoko. Dok su jedni tvrdili kako su Tviter i Fejsbuk u potpunom haosu i neorganizaciji odigrali ulogu centra za obaveštavanje i uzbunjivanje, drugi smatraju da je informisanje preko mreža samo doprinelo stvaranju još većeg haosa i širenju dezinformacija.
U pravu su i jedni i drugi: društvenim mrežama, a naročito Tviterom, širilo se obilje dezinformacija, prevashodno o tome gde je i kakva pomoć potrebna, o kvalitetu smeštaja u prihvatnim centrima i tretmanu evakuisanih. Sa druge strane, Tviter je mreža koja funkcioniše po specifičnim nepisanim pravilima, zahvaljujući kojima se reputacija pouzdanog ili nepouzdanog prenosioca informacija vrlo brzo gradi. Velikom brzinom se saznaje ko je novinar, ko volonter, ko se nalazi na kritičnim tačkama gde može da dođe do probijanja nasipa, i slično. Osim toga, Fejsbuk se pokazao kao odlična zamena za nekadašnje obuke iz opštenarodne odbrane jer je bio glavni kanal za uputstva o pravilnom punjenju džakova peskom, pravilnom pakovanju paketa humanitarne pomoći, obeležavanju ambalaže doniranih proizvoda kako bi se sprečila njihova preprodaja…
SCENARIO „FEKETIĆ„: Iako nisu najpouzdaniji izvor informacija, društvene mreže verovatno jesu najbrži kanal za njihovu razmenu. Upravo ta brzina doprinosi da one budu i prva mesta na kojima će se pojaviti kritike na račun odgovornih. Ono čemu se niko nije nadao bilo je suzbijanje kritika. Počelo je u prvim danima poplavnog talasa. Nenad Milosavljević, jedan od urednika satiričnog portala Njuz.net, objavio je 18. maja na svom blogu „Druga strana“ nimalo satiričan tekst pod naslovom „Državo, ne bismo te više zadržavali“, u kom je taksativno pobrojao sve propuste i nepravilnosti u radu državnih organa. Iste večeri Milosavljević je preko svoje Fejsbuk strane objavio da mu je blog pod konstantnim naletima hakerskih napada, da bi brzo posle toga sajt http://www.drugastrana.net/ bio onesposobljen. Samo dan nakon Milosavljevićevog bloga, informativni portal „Teleprompter.rs“ objavio je tekst pod nazivom „APEL: Vučić da prestane sa patetikom i samosažaljevanjem“, u kom je premijer Srbije Aleksandar Vučić žestoko kritikovan zbog direktnih prenosa sednica Vlade i kriznog štaba i svog ponašanja na ovim sastancima. „Teleprompter“ je ubrzo prošao isto kao „Druga strana“ – naprosto, više nije bio dostupan korisnicima. Oba sajta bila su nekoliko dana van funkcije, iako sada rade, a sporni tekstovi dostupni su na njima.
Mehanizam po kom su ova dva sajta oborena sličan je onom koji smo gledali u slučaju „Feketić“. „Druga strana“ i „Teleprompter“ pali su pod naletom botova, što znači da je, u vreme kada je pola Srbije punilo džakove, gradilo nasipe i zbrinjavalo evakuisane, postojala kritična masa onih koji su imali „preča“ posla – da botuju i obaraju sajtove kritički raspoložene prema vlastima.
BLITZ KRIEG: Vrag je definitivno odneo šalu u petak, 23. maja, kada je sa blog sekcije informativnog portala „Blic.rs“ (u vlasništvu švajcarsko-nemačkog konzorcijuma Ringier – Axel Springer) uklonjen blog novinara „Vremena“ Dragana Todorovića. Tog jutra, Todorović je na blogu objavio tekst autora Novice Milića, sa naslovom „Ja, AV, podnosim ostavku“. Reč je o fiktivnoj ostavci premijera Srbije, u kojoj su pobrojane stavke Zakona o vanrednim situacijama, koje je, po mišljenju autora, premijer prekršio. „Ostavka“ je datirana na nepostojeći datum, 31. jun. Nekoliko sati nakon objavljivanja teksta, on više nije bio dostupan na „Blicovom“ sajtu. Potom je nakratko „isparilo“ sve što je Dragan Todorović u poslednje dve godine objavio na tom blogu, da bi kasnije bilo vraćeno sve, osim „ostavke“. Istog dana, međutim, blog sekcija je u potpunosti postala nedostupna na sajtu „Blic.rs“, a u trenutku pisanja ovog teksta (utorak, 27. maj po podne), blog je i dalje nedostupan. Da pojasnimo: nije reč samo o tekstu „Ja, AV, podnosim ostavku“, niti o dve godine pisanom blogu Dragana Todorovića, već o celoj blog sekciji, o svim blogerima koji su tamo objavljivali i o svim njihovim tekstovima.
Ovaj slučaj se značajno razlikuje od „Druge strane“ i „Telepromptera“, jer sajt nije pao pod naletom botova, nego je sadržaj jednostavno uklonjen odlukom administratora. Osim toga, za razliku od prva dva, koji se nalaze na besplatnim ili jeftinim platformama na internetu, sajt „Blica“ je predviđen da izdrži veliki broj posetilaca, te sigurno nije mogao da padne zbog preopterećenja. Drugo, i da je oboren, do sada bi bio vraćen, kao što je to slučaj sa „Teleprompterom“ i „Drugom stranom“.
Pošto je verovatnoća da je blog „Blica“ nestao zbog tehničkih problema, ne čudi da je upravo ovaj slučaj izazvao internet zajednicu u Srbiji da reaguje. U subotu, tačno u 19 časova, korisnici Fejsbuka u Srbiji, brojni blogeri i internet sajtovi objavili su na svojim stranicama identičan tekst peticije pod nazivom „U lice cenzuri“ (videti okvir). Ideja pokretača peticije je da se pokušajima uklanjanja kritičkih sadržaja sa interneta suprotstave tako što će ispod teksta proglasa stati imenom i prezimenom, ne krijući se iza nadimaka koje koriste na internetu. Iako je doslovno preplavio internet, ovaj apel jedva da je dopro do tradicionalnih medija. Paradoksalno, jedan od retkih informativnih portala koji su objavili da se nešto događa je upravo „Blic.rs“, koji je tekst apela preneo u prilično skraćenoj verziji, bez dela u kom se pominje ova kuća, ali ga je ipak preneo.
NAPAD PANIKE: Društvene mreže kao sredstvo informisanja nikada neće moći da dosegnu nivo pouzdanosti koji imaju mediji, iz prostog razloga što trpe svašta. Da je na njima uvek, a naročito u poslednjih desetak dana, bilo svakojakih gluposti, niko ne spori. Ali činjenica je i da korisnici društvenih mreža koji nisu skloni širenju dezinformacija, ovih dana osećaju blagi pritisak i susprežu se da otvoreno kažu šta misle.
Tome je, osim uklanjanja kritičkih sadržaja, doprineo i slučaj privođenja poznate šminkerke Jelene Maćić na informativni razgovor, zbog navodnog širenja panike.
Ovde treba razjasniti jednu stvar: Maćić je na svom Fejsbuk profilu licitirala brojem mrtvih u Obrenovcu i iznosila potpuno neproverene, zastrašujuće brojke. Nijedan iole odgovoran korisnik društvenih mreža ne bi sebi dozvolio takav gaf. Međutim, strah i autocenzuru pri postovanju na mrežama izazivaju najave da će osim Jelene Maćić biti privedeno još dvadesetak osoba. S obzirom na to da srpsko zakonodavstvo ne prepoznaje „širenje panike“ od strane pojedinaca ni kao prekršaj ni kao krivično delo, nije do kraja jasno zašto je Maćićeva privedena, te niko ko je ovih dana kritikovao vlast zbog poplave i posledica nije siguran
da policija neće zakucati i na njegova
vrata.
Peticija "U lice cenzuri"
U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja – vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.
Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana“ i portal „Teleprompter“, a obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica“ nakon što je Todorović preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra Vučića. Prinuđeni smo da pretpostavimo da će sličnih primera cenzure biti i ubuduće.
U nedostatku snažne parlamentarne opozicije, uz mali broj štampanih i elektronskih medija koji kritikuju vlast, vlada Aleksandra Vučića i njeni pomagači napadaju kritičku misao na internetu, gušeći slobodu izražavanja. Suočena s neugodnim pitanjima i činjenicama koje joj ne idu naruku, vlast pribegava sili, čime dokazuje da nema argumente kojima bi odbranila svoje postupke.
Zahtevamo da vlast odmah prestane da napada slobodu izražavanja, da prestane da ometa rad kritički opredeljenih internet stranica, te da počne da odgovara na pitanja koja joj javnost sa neospornim pravom postavlja.
Zahtevamo da vlast poštuje i sva ostala prava i slobode, kao i vladavinu prava. Zahtevamo da se odmah objave imena stradalih u poplavama.
Zahtevamo da moralno, prekršajno i krivično odgovaraju svi predstavnici vlasti, bez obzira na to na kom se nivou nalaze, za svaki život koji je mogao biti spasen da oni nisu bili nemarni, nesposobni i neodgovorni, i za svu uništenu imovinu koja je mogla biti zaštićena da su oni reagovali adekvatno.
Zahtevamo kraj cenzure i početak odgovornosti.
(Kompletan spisak blogova, građana i organizacija koje su potpisale proglas nalazi se na linku https://docs.google.com/document/d/1_oBQTON9XMwGnBX_pvqEIAHcG57Ow9VuPby20bA3n2o/edit)
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
