O ulozi, vidovima pomoći, partnerskom odnosu sa Vladom i mehanizmima koje UN mogu da iskoriste kako bi pomogle srpskim vlastima i građanima u njihovim naporima da obnove poplavljena i razorena područja
Nekoliko puta sam bila sa timom međunarodnih eksperata Ujedinjenih nacija na terenu i „iznad“ njega i, nažalost, mogla na licu mesta da se uverim u razmere šteta razornih poplava. Pred srpskom vladom i građanima Srbije, ali i regiona, nalaze se veliki izazovi i period potpune obnove poplavljenih područja neće biti kratak. Solidarnost i ujedinjenost građana, ali i brza pomoć zaista velikog broja kompanija koje su pomogle ugroženim područjima, kako u finansijskom pogledu tako i neophodnim donacijama, sve nas je, i u zemlji i van nje, ostavila bez reči. Međutim, važno je da vlada i građani znaju da u ovome nisu sami. Ujedinjene nacije će aktivirati svoje mehanizme kako bi organizovale i koordinisale međunarodnu pomoć i uputile je u pravom trenutku i pravim područjima.
Za skoro 70 godina svog postojanja kao međunarodna i međudržavna organizacija, Ujedinjene nacije imaju istu misiju – da pomognu uspostavljanje mira i bezbednosti u svetu, podrži ekonomski i socijalni razvoj, kao i međunarodno pravo. Tokom godina postojanja, kao i zbog potrebe da se mnogobrojna pitanja razmatraju na stalnoj osnovi, formirane su i brojne specijalizovane agencije, koje danas čine kompleksni sistem UN-a, među kojima su UNICEF, UNDP, UNESCO, UNHCR, ILO, Svetski program za hranu (WFP) i druge. Upravo zahvaljujući dugogodišnjem globalnom iskustvu i ekspertizi u radu sa 193 zemlje članice na implementaciji međunarodne podrške i zaštiti ljudskih prava, UN mogu na adekvatan način da reaguju u kritičnim situacijama u kojima je potrebna hitna intervencija i međunarodna pomoć.
Srbija u tom pogledu nije izuzetak. U trenutku kad je zemlju pogodila jedna od najvećih katastrofa i zadesile je poplave nezapamćenih razmera u ovom delu Evrope, Ujedinjene nacije u Srbiji su pokazale punu spremnost da reaguju brzo i na zahtev Vlade Republike Srbije obezbede prvu pomoć u roku od 24 sata.
Pored dva aviona humanitarne pomoći (u organizaciji UN agencije „Svetski program hrane“ i uz podršku Italije i Norveške), kojim je obezbeđena neophodna oprema za evakuaciju i spašavanje ljudskih života, Ujedinjene nacije su na zahtev Vlade prvi put u istoriji zemlje angažovale tim međunarodnih stručnjaka, tzv. UNDAC. U pitanju je tim eksperata koji UN angažuju u situacijama kad je zemlja članica pogođena velikom prirodnom katastrofom i kada je Vladi te zemlje potrebna hitna pomoć, u roku od 24 do 48 sati. Tim koji je trenutno u Srbiji čine eksperti sa dugogodišnjim iskustvom u proceni posledica prirodnih katastrofa, pre svega poplava i klizišta, u svim delovima sveta. Oni svakodnevno sarađuju sa Sektorom za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova i timom Evropske unije za pitanja civilne zaštite u proceni stanja, kako bi definisali prioritete oporavka, sprečavanja i otklanjanja posledica poplava, zaštite životne sredine, sanacije puteva. Tim pruža podršku Vladi u oceni stanja nakon poplava, koja treba da joj pomogne da bolje strukturira buduće zahteve za podrškom, a potom Vlada na osnovu svojih potreba i dinamike aktivnosti na proceni štete upućuje zahtev donatorima.
Kako dalje? Brzih rešenja i obnove zemlje preko noći nema. Vladu Republike Srbije sada čeka važan zadatak – da definiše potrebe, napravi prioritete i razvije strateški plan postepene obnove ugroženih područja, a naš zadatak, svih agencija Ujedinjenih nacija, jeste da pomognemo u organizaciji međunarodne pomoći. Veoma je važno da se ova situacija ne zaboravi i zato je naša odgovornost da kontinuirano animiramo međunarodnu zajednicu i ukazujemo na potrebe Srbije, kako bismo prikupili i koordinisali neophodnu pomoć i pomogli nesmetani razvoj i obnovu zemlje. Ujedinjene nacije su bile u Srbiji pre poplava, tu smo da pomognemo dok se ne saniraju katastrofalne posledice, ali mi ćemo biti tu i nakon povlačenja voda, da zajedno doprinosimo dugoročnom održivom razvoju zemlje.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
