Lični stav

23.jun 2021. Marija Čabarkapa

Interes države, građana ili nekog trećeg

Među argumentima koji su izneti u odbranu novog predloga izmena Zakona o parničnom postupku, istaknuto je da ove izmene predstavljaju pokušaj da se spreče zloupotrebe postojećeg zakonskog rešenja, te da se unapredi efikasnost sprovođenja sudskog postupka. Ipak, ova argumentacija propustila je da se pozabavi pitanjem čiji je to interes da se, umesto da se radi na efikasnoj primeni već postojećeg zakona, rešenja nalaze u pokušaju pospešivanja efikasnosti na uštrb prava građana

Intervju – Danilo Mandić, sociolog i predavač na Harvardu

23.jun 2021. Vukašin Obradović

Srbija, Kosovo i mafija

"Plašim se da postoji prećutni dogovor dva rukovodstva da bi zajednička antikorupcijska, antišvercerska i anti-mafijaška politika ugrozila stabilnost dveju nacionalističkih vlasti. Još gore, i Amerika i Evropa aktivno izbegavaju ta pitanja. Dokle god to ne dođe na dnevni red, pregovori će služiti i Beogradu i Prištini kao snažan alibi za nekompetentnost i autoritarizam, a međunarodnoj zajednici kao još jedan "dokaz" da se sa plemenskim primitivcima mora postupati silom"

In Memoriam

23.jun 2021. Nedim Sejdinović

Gordana Suša

(1946–2021)

Seksualno nasilje u Istraživačkoj stanici Petnica

23.jun 2021. Jovana Gligorijević

Zavera ćutanja koja je dugo trajala

Pet žena koje dele iskustvo seksualnog nasilja u Petnici govore za "Vreme" o onome što su preživele. Sve kao zlostavljača imenuju istu osobu i kažu da su u kontaktu sa više od 20 drugih žrtava. Situacije koje su prošle idu od manipulacije, preko prisile do brutalnih opisa zlostavljanja koje su doživele. Svi slučajevi su – prema tvrdnjama više advokata – zastareli. Uprava Petnice priznaje da je za problem znala od 2014, a da je za razmere saznala 2017, kada je sa spornom osobom raskinut radni odnos. Međutim, bar do kraja 2019. i dalje su ga angažovali. Žrtve, koje su se obraćale upravi, osećaju da su izneverene, dovođene u zabludu i smatraju da je reč o sistemskom zataškavanju. Uprava im se sada izvinjava, ali žrtve smatraju da se nikad ne bi izvinili da se one nisu obratile "Vremenu", te da i danas više brinu za nasilnika nego za decu

Crna Gora, Srbija i Rezolucija o Srebrenici

23.jun 2021. Voislav Bulatović

Vlada u slobodnom padu

Kada jedna država dođe u situaciju da je više otvorenih pitanja od ponuđenih odgovora, onda nesporno možemo da govorimo ne samo o ozbiljnoj političkoj krizi, već i o situaciji u kojoj je politika zarobila kompletno društvo. To stanje bi se moglo slikovito predstaviti kao "slobodan pad" tokom kojeg izabrani predstavnici, naravno kontrolisani od strane svojih političkih struktura, mogu izazvati tek povremeno usporavanje ili ubrzanje tog pada. Rezultat je, pre svega, gubitak dragocenog vremena u sprovođenju preko potrebnih reformi, potom demotivacija građana za neke buduće izbore i generisanje stanja opšteg beznađa. Odgovornost za takvo stanje niko ne može da izbegne

Tranzicija i posledice – Epitaf jednoj fabrici

16.jun 2021. Ljubica Turudić

Koliko košta Mihajlo Pupin

Vrata zgrade Pupin Telekoma su početkom juna poslednji put zatvorena za poslednjih 12 zaposlenih. U očima prodavaca, kupaca i raznoraznih pregovarača, zaposleni nisu spadali u poverioce ili, još tačnije, bili su poslednji u tom predugačkom lancu ishrane. Dobili su rešenja da su tehnološki višak i papir na kome je pisalo kolike im otpremnine sleduju. Mogu, tako zakon kaže, da tuže ako ne dobiju otpremnine

»Afera prisluškivanja« Aleksandra Vučića

16.jun 2021. Vukašin Obradović

Stefanović na meti Vulina

Izjavom da zna ime čoveka koji je razvio sistem prisluškivanja predsednika Srbije, ministar unutrašnjih poslova implicira da je postojao unutar MUP-a sistem koji je omogućavao slušanje Vučićevih telefonskih razgovora. Tako nešto, ako je zaista moguće, nije moglo da se radi bez znanja, dozvole ili naredbe doskora čelnog čoveka MUP-a

Borba za zaštitu životne sredine

16.jun 2021. Milica Čubrilo Filipović

Znaš li ti ko sam ja

I pored zabrane inspekcije Ministarstva za zaštitu životne sredine od 10. marta 2021, ponovnih protesta meštana iz sela na planini Babe, sve do zaključenja ovog broja, drobilice i bageri AD "Kruševac put", u vlasništvu Branka Miljkovića, nisu prestali da rade

Nikola Jokić – MVP

16.jun 2021. Aleksandar Aleksić

Igrajte u mojoj brzini

Nikola Jokić je uveo promenu u načinu košarkaške igre, koja je postavljena još pri osnivanju NBA lige – do sada smo videli da visoki igrači mogu da menjaju pozicije u ekipi, ali niko nije uspeo da bez atletskih sposobnosti iz korena izmeni shvatanje uloge centra u timu. Kada centar preuzme ulogu plejmejkera, postaje toliko različit od drugih da to, u nekom trenutku, postane neka nova vrsta košarke. Nagrada za najboljeg igrača regularnog dela NBA lige je potvrda da je Jokić iz korena promenio NBA, a samim tim i svetsku košarku

Tenis – Novak Đoković

16.jun 2021. Vojislav Milošević

Sedeći na vrhu sveta

Ko je najbolji teniser današnjice u prvih dvadeset i nešto godina trećeg milenijuma (uvek je nezahvalno govoriti u sportu o "najboljem svih vremena" jer vremena se menjaju, kao i vrste i broj takmičenja)? Nesporna su samo tri kandidata: Rodžer Federer, Rafael Nadal i Novak Đoković

Šta su nama Novak Đoković i Nikola Jokić

16.jun 2021. Slobodan Georgijev

Jedini Džokeri Srbije

"Dvojica vrhunskih asova mogu biti uzor da ‘ništa nije nemoguće’ i da svako od nas, ukoliko uloži u sebe, može dostići možda ne baš Đokovića i Jokića, ali neki nivo koji podrazumeva prepoznavanje i zasluge, bez obzira na to što potiče iz društva koje je na evropskoj periferiji i koje, što je posebno važno, sebe često kolektivno doživljava kao žrtvu svega i svačega", kaže za "Vreme" antropolog Ivan Đorđević. "Ne moramo biti ni neki zagriženi ljubitelji nekog sporta ili sportiste posebno, pa ćemo slično da reagujemo", nastavlja vanredna profesorka psihologije sa Fakulteta za sport i fizičku kulturu Ana Orlić. "Ta njegova pobeda biće i naša"

Lični stav

16.jun 2021. Jelena Lalatović

Jezička norma i sloboda govora

Zahtev za rodno osetljivim jezikom poziva se na tačan uvid da značajan deo govornica i govornika srpskog ne praktikuje upotrebu rodno osetljivog jezika, zbog čega bi dosledna primena Zakona, u njihovom slučaju, značila da država ima moć da im nametne način na koji će koristiti jezik u službenoj komunikaciji. To je, dakle, korak bliže autoritarnosti, a ne demokratičnosti