Kultura

Dodela Evropske nagrade za pozorište, 12–17. april 2011.

Olimp pozorišnih bogova

Dodela Evropske nagrade za pozorište, koja je ove godine upriličena u Sankt Peterburgu, zaista je prava pozorišna olimpijada, na kojoj je mogućno na nekoliko dana zaboraviti na sve nedaće, kao u antici, i baviti se pozorištem, na sceni, u amfiteatru, na akademijama, u pres centru... Gotovo da ne postoji nijedno ime sa pozorišnog Olimpa a da nije nosilac Evropske nagrade za pozorište. To govori o njenom značaju

Igranka za stari ludi svet

Zemaljski dani teku

Bilo je dirljivo, kao na x-desetogodišnjici mature: svi "picnuti", "stari frajeri", danas muževi i očevi drže se za ruke sa bivšim devojkama, danas suprugama i majkama, pada grljenje uz "gde si brate" i "izgledaš k’o nekad, ništa se nisi promenio/la". Kako svi tako i novinar "Vremena" (u daljem tekstu "Ostareli Roker"). Istina, bilo je i onih koji su došli "solo", da u skladu s tradicijom na igranci nešto "smuvaju", odnosno da budu "smuvani/ne"

Knjige – Haruki Murakami; 1Q84 (Izdavač – Geopoetika)

Treće lice jednine u svetu tajni

Novi Murakamijev roman 1Q84 je, između ostalog, roman o čudu međuljudskog prepoznavanja, o čudu koje nosi stvarna i prava međuljudska komunikacija, o čudu vernosti koja postoji nakon stvarnog i pravog prepoznavanja, pa makar ono postojalo i samo nekoliko sekundi

Intervju – Slavko Krunić, slikar

Portreti pitomih ljudi

"Jednom je jedan par došao kod mene u atelje da kupi sliku, odlučili su se za jedan ženski portret, ali su hteli da izaberu i muški. Jedan od onih koje sam im ponudio podsetio ih je na neku osobu koja ih nervira. Ja sam se našalio da bi ako ga kupe mogli da ga gađaju pikadom i tako mu se osvete, i – oni su kupili i njega. Ne znam da li ga zaista gađaju, ali znam da se jedna druga gospođa dobro slaže sa portretom koji je kupila kod mene u ateljeu. Rekla mi je da kad god izađe iz kuće, ona mu mahne"

Knjige

O polnim organima, ogoljeno

Ivan Tomić Mister: Bacanje majmuna u nesvest i druge misterije
Izdavač: Centar slobodarskih delatnosti, Kragujevac 2010

TV manijak

Promašene paralele

TV manijak

BIA snajka, BIA

Četrdeset godina od albuma Sticky Fingers

Lepljivi prsti Mika Tejlora

Na ranijim albumima, Stonsi su rokenrol definisali kao bunt, gnev i strast. Na Sticky Fingers konačno su ga i neopozivo pretvorili u umetnost

Umetnost – Poklon zbirka Dragoslava Damnjanovića

Lekcija iz damnjanologije

Početkom aprila u Muzeju istorije Jugoslavije otvorena je izložba dela koje je Dragoslav Damnjanović poklonio Narodnom muzeju u periodu od 2005. do 2009, a njegov brat, slikar Radomir Damnjanović Damnjan, na samom otvaranju je dopunio kolekciju svojim performansom "I još jednim delom"

Izložba; Vujica Rešin Tucić – tradicija avangarde

Biće poreklom od ljudi

Uprkos notornom levičarstvu i romantičnom jugoslavizmu i komunizmu, Vujica Rešin Tucić značajan je deo života proveo kao državni neprijatelj, otpadnik, čudak, ludak, marginalac, anarhist, vagabund, Nosilac Nama Stranih Tendencija...

Soho u Beogradu

Umetnička luka

Umetnik u Beogradu može da dobije atelje samo ako neki njegov kolega umre, ako ga porodica preminulog nije otkupila kao stambeni prostor, i ako ima sreće da ga komisija za dodelu ateljea izabere. Projekat "Soho–Beograd" je pokrenut sa idejom da takvo stanje pomeri

Knjige – Arkadije Averčenko, Tuce noževa u leđa revoluciji (»Jugoistok«, Beograd 2011)

Visoko talentovana knjižica

Kako je drug Lenjin daljinski pohvalio Arkadija Averčenka i kako smo to ponovo otkrili

TV manijak

I tata bi sine

Deca evolucije – Autopark

Srce ispod haljine

Dosad je njihova muzika opisivana uglavnom kao ‘mešavina svega i svačega’, pomoću toliko sitničarskih odrednica da bi spisak išao oko povećeg parkinga. Za nas starije, ako smo naslušani, nema u tome ni mnogo novog, niti nečeg posebno iznenađujućeg – osim što slabo ko na ovoj sceni radi išta slično, i što Autopark to radi kroz dobre pesme

Jedan neprevedeni intervju sa Sioranom

Noći u kojima niče nesanica

"Razočaranje u filozofiju okrenulo me književnosti. Da budem do kraja iskren, od tog trenutka mislim da je Dostojevski mnogo važniji od svakog filozofa. I da je velika poezija nešto jako neobično"

100 godina od rođenja E. M. Siorana

Kad Emil kaže da se boji

Samo jedan dan nakon objavljivanja ovog broja "Vremena" navršiće se tačno stotinu godina od rođenja Emila Siorana. Rumunski filozof, koji je glavninu svog opusa ispisao na francuskom jeziku, rodio se u selu Rašinari, blizu grada Sibiu, u tadašnjoj Austro-Ugarskoj, 8. aprila 1911. godine. Sioran je na naš jezik mnogo i široko prevođen, pa bi se skoro moglo reći da je u ovdašnjoj kulturi domaći, što zbog književne prisutnosti, što zbog balkansko-bogumilsko-fatalističkog doživljaja univerzuma karakterističnog za ovaj deo sveta

»Avala film« pred stečajem

Sunovrat Filmskog grada

Priča o napuštenoj i propaloj "Avali" ostala je kao tipična priča naše tranzicije, u kojoj nestaju nekadašnji socijalistički mastodonti. Tek sad, kad se došlo do stečaja, problem se aktuelizovao. To da će nekad slavni filmski studio biti rasparčan u zemljišne kvadrate i razgrabljen – još uvek zvuči neverovatno

TV manijak

Sirotinja popravlja apetit

Izložba – Muzej detinjstva, Vladimir Perić Talent

Riznica slatke efemerije

U Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića otvorena je izložba Ambalaže konditorskih proizvoda, kao deo desetogodišnjeg projekta pod nazivom "Muzej detinjstva", čiji je autor Vladimir Perić – Talent

8. Beogradski festival igre

Bogatstvo plesa

Festival je po svom programu ostao ekskluzivan, i za to zaslužuje priznanje

Intervju – Oliver Frljić, reditelj

U žrvnju istorije

"Mi danas nemamo društvenu situaciju sličnu onoj iz 1948, ali da l’ neko danas sme predložiti alternativu parlamentarnoj demokraciji i slobodnom tržištu? Da l’ neko može dovesti u pitanje sve ove ratove? Predstavljeni su nam kao neka vrsta nužnosti, gledamo ih na televiziji predstavljene na način da nam ne daju prostora za empatiju s drugom stranom. E, ova predstava hoće poraditi na tome, na toj empatiji"

Odrastanje pored Šumarica

Rođeni u Kragujevcu

Paradoks je u tome što Kragujevčani lako gube iz vida da je streljanje u Šumaricama nešto što se dogodilo tu, blizu njih, njihovima. Streljanje u Šumaricama je kragujevački mit, legenda, krvava bajka. A kako je u bajkama sve moguće, dogodilo se i da u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, istoj onoj čiji su učenici streljani u Šumaricama, među portretima znamenitih učenika ove škole visi i portret Milana Nedića. Nedićev portret smešten je odmah pored vrata spomen-učionice

Govor prilikom otvaranja izložbe "Kragujevačka tragedija 1941" u memorijalnom centru Buhenvald kod Vajmara 25. marta 2011.

Ispred i iza puščane cevi

U onoj gimnaziji u Kragujevcu, iz koje su žrtve morale da pođu u smrt, sada su na zidovima slike docnije proslavljenih bivših učenika. Među njima je i slika generala Milana Nedića, predsednika vlade po Hitlerovom blagoslovu u vreme okupacije, takođe i u vreme kada je izvršeno masovno ubistvo u tom istom gradu. General Beme u svom izveštaju glavnom komandantu sektora Jugoistok 28. septembra 1941. godine javlja da je razgovarao sa Nedićem o planiranim akcijama "sa najoštrijim merama" i ponudio mu da dâ ostavku, što je on odbio. Pod Nedićevom vlašću ubijeno je 84 procenta svih Jevreja u Srbiji. Da sam ja sastavljao ovu izložbu, podsetio bih na te činjenice