foto: milovan milenkovićU vreme kada je sve dizajnirano, fotošopovano, botoksirano, "umiveno", ono što je ekspresivno i iskreno doživljava se kao neka nova poetika. Momci iz foto-kolektiva Belgrade Raw pozvani su da se priključe umetnicima koji predstavljaju Srbiju na manifestaciji "Donumenta 2011", koja počinje 15. septembra u Regenzburgu
„Mi se ne bavimo onim što je suprotno od uobičajene predstave ‘lepog grada’, ne tražimo ružan grad. Jednostavno, mi lepotu grada vidimo na drugi način, vidimo je u onome što je svakodnevica, a to je uglavnom potisnuto duboko ispod ‘šminke’ klasične turističke fotografije“, kaže za „Vreme“ Nemanja Knežević, fotograf, jedan od petorice članova foto-kolektiva Belgrade Raw.
U vreme kada je „slanje pozitivne slike u svet“ i „pozitivne poruke“ postao imperativ u javnom govoru, a i pripadajućem stvaralaštvu, u vreme kada je sve dizajnirano, fotošopovano, botoksirano, „umiveno“, ono što je ekspresivno i iskreno doživljava se kao neka nova poetika. Petorica beogradskih fotografa, Nemanja Knežević, Andrej Filev, Luka Knežević Strika, Darko Stanimirović i Milovan Milenković, fotoreporter nedeljnika „Vreme“, okupili su se oko zajedničke ideje fotografisanja grada u kom žive. Našli su se na internetu, izlažu na Flickru, fotografišu u Beogradu i sebe zovu Belgrade Raw (Sirovi Beograd).
Organizovali su se kao fotografski kolektiv pre dve godine sa željom da život Beograda predstave baš onakvim kakav on jeste. „Za nas svakodnevni život, koji možda nekome ne izgleda naročito atraktivno, predstavlja duh vremena u kome živimo, i upravo je to ono što mi pokušavamo da zabeležimo“, kaže Nemanja Knežević. Iako se ne ograničavaju samo na uličnu fotografiju, ona ipak predstavlja najveći deo njihovog opusa. Slikaju sve što im privuče pažnju, ljude, ulice, ptice, fasade. Ulaze u klubove, parkove, kafane, kao i svi koji konzumiraju život u gradu. Autori koji čine ovaj kolektiv su nezavisni u odabiru teme, zajednički im je jedino Beograd. Do sada su objavili nekoliko stotina fotografija, a ono što ih čini posebno zanimljivom grupom jeste poziv svima koji su zainteresovani da grad fotografišu „svojim očima“ da se uključe u aktivno dokumentovanje svakodnevice.
Da iskrenost koju Belgrade Raw potencira u izrazu, fotografišući prizore koji nisu uvek laki za oko, i nije tako nepoželjna, dokazuje njihovo prisustvo u medijima. Do sada su gostovali u nekoliko televizijskih emisija i dali intervjue za najtiražnije dnevne listove. Ovog leta su izlagali u Lajpcigu, Malmeu i Herceg Novom.
Polovinom septembra u Regenzuburgu počinje godišnja manifestacija „Donumenta“, a selektor Miroslav Karić, kustos umetničke asocijacije Remont, pored mnogobrojnih umetnika koji predstavljaju Srbiju odlučio se i za Belgrade raw. U razgovoru za „Vreme“, kaže da se za ove mlade beogradske fotografe zainteresovao čim je saznao za njihov rad: „Zaintrigirao me pre svega njihov model delovanja, kao i način na koji su odlučili da prezentuju svoju fotografsku aktivnost, ali i da druge uključe u dokumentovanje svakodnevnog života naše prestonice. Njihov potencijal je u svežem, autentičnom, iskrenom pristupu u beleženju i dočaravanju urbanog ambijenta i identiteta jedne sredine, sa svim njenim kompleksnostima i paradoksima. Hteo sam da publici predstavim nekog ko se bavi nepatvorenim iskustvom života u Beogradu.“ Srbija će na „Donumentu“ predstaviti rezime stanja na umetničkoj sceni, a prema rečima kustosa, Belgrade Raw su se „našli u selekciji kao mlade snage koje kroz formu udruživanja i samoorganizovanja krče sebi put na sceni i pronalaze način da aktivno participiraju u društvenom životu“.
Radovi Belgrade rawa mogu se videti na adresama www.belgraderaw.com i http://twitter.com/#!/belgraderaw, a oni koji žele da svojim fotografijama predstave doživljaj grada, slike mogu da šalju na www.flickr.com/groups/belgraderaw.
„Donumenta“ je godišnji događaj na kome se predstavlja umetnost i kultura zemalja Dunavskog regiona i održava se od 2003. godine u nemačkom gradu Regenzburgu. U saradnji sa selektorima zemlje-gosta na „Donumentu“ se prezentuju aktuelne produkcije iz oblasti likovne umetnosti, muzike, književnosti, savremenog plesa, teatra, filma. Od 2003. godine na ovoj manifestaciji su učestvovale: Ukrajina, Moldavija, Bugarska, Austrija, Rumunija, Hrvatska, Slovačka, Mađarska. Ove godine zemlja koja se predstavlja je Srbija, a selektor je Miroslav Karić, kustos umetničke asocijacije Remont. Predstavljanjem domaće recentne umetničke i kulturne produkcije Srbija postaje deo međunarodne platforme za kulturnu razmenu podunavskih i zemalja jugoistočne Evrope.
Selektor Miroslav Karić kaže za „Vreme“ da će predstaviti neke od protagonista i pojava koje su na domaćoj umetničkoj sceni u poslednjih deset godina, vodeći računa da predstavi autore i grupe različitih generacija, senzibiliteta, poetika, pristupa, u gotovo svim medijima umetničkog izražavanja. Zajedničko za autore iz Srbije jesu jasne, konzistentne prakse, aktivna prisutnost na sceni, relevantnost njihovog rada, i kada govorimo o dešavanjima u internacionalnim okvirima. Njihove teme obuhvataju goruća pitanja u srpskom društvu, promišljanja različitih aspekata savremenog globalnog trenutka, do intimnih priča i ličnih zaokupljenosti.
Izložba se održava u nekoliko izlagačkih prostora u Regenzburgu, a umetnici koji su odabrani su: Aleksandar Dimitrijević, Aleksandrija Ajduković, Ana Adamović, Biljana Đurđević, Dorijan Kolundžija, Dubravka Sekulić, Dušica Dražić, Ivan Grubanov, Ivan Petrović, Jamesdin, Katarina Zdjelar, Mileta Prodanović, Milica Tomić, Nikola Džafo, Siniša Ilić, Slavimir Futro, Škart, Uroš Đurić, VacuumPack, Vladimir Nikolić, Žolt Kovač i Belgrade Raw.
Sme se reći da će ovog oktobra Fest ipak biti održan: odabrano je više od 100 filmova iz 54 zemlje, a otvara ga premijera “Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)” Lordana Zafranovića u Sava centru
Otvoren je Niški filmski festival, sa glumačkim zvezdama domaćeg filma, publikom koja je kupila karte, uz radost Tanje Bošković, i uzvik „Od vode do slobode“
Niški filmski festival koji organizuju glumci, počeće večeras uz pomoć agregata, zato što im Elektrodistribucija nije dala struju. Otvaranje prate ekipe brojnih medija
Na zatvaranju Filmskog festivala u Herceg Novom ipak se čulo ono zbog čega su organizatori Demokratske Crne Gore onemogućili Draganu Mićanoviću da ga otvori
Svedok u procesu Generalštab protiv ministra Selakovića, Estela Radonjić Živkov i njeni advokati, ocenjuju da je postupak protiv nje pokušaj uklanjanja smetnje koja stoji pred već unapred dogovoreno oslobađanje Selakovića
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
