Završetak rekonstrukcije zgrade Narodne biblioteke Srbije znači pre svega bolje uslove za rad te ustanove i njenih korisnika, ali i kraj jednog od nekoliko velikih i višegodišnjih građevinskih problema domaće kulture. Iako ih sigurno svi znamo napamet, nije na odmet i ovom prilikom podsetiti da rekonstrukcija Narodnog muzeja još nije počela iako se najavljuje od 2003, da je zgrada Muzeja savremene umetnosti zatvorena zbog rekonstrukcije od 2008, da ni posle pet godina stambeno pitanje zgrade u Resavskoj ulici koja je namenjena Muzeju grada još nije rešeno, da se rekonstrukcija Malog pozorišta „Duško Radović“ najavljuje od bombardovanja…
Dakle, do ponedeljka 12. septembra na ovom (nepotpunom) spisku ustanova koje čekaju prostor u kome mogu da rade kako treba, bila je i Narodna biblioteka Srbije. Radovi na obnovi njene zgrade počeli su 8. oktobra 2007. godine. Prema prvobitnom planu po kome je predviđena samo rekonstrukcija enterijera, trebalo je da budu završeni do kraja 2009. Međutim, nekoliko razloga je uticalo da Biblioteka tek sad primi prve korisnike u svoju obnovljenu zgradu: naknadno se ispostavilo da je osim enterijera neophodna i prepravka instalacija pa je Biblioteci odobrena dopuna projekta, zbog kašnjenja u isplati izvođač je obustavljao radove nekoliko puta – jednom čak na devet meseci, a i izdvojena državna finansijska sredstva su postala nedovoljna pa je moralo da se čeka na kredit. Međutim, na otvaranju, prvi korisnici, novinari i ostali radoznalci bavili su se rezultatima rekonstrukcije a ne njenim tokom.
STANJE STVARI: A rezultati su sledeći: Narodna biblioteka Srbije sada ima 6000 obnovljenih i funkcionalno unapređenih kvadratnih metara, a broj mesta u čitaonicama je uvećan za 50 odsto pa sada u njima može da radi 600 korisnika. Korisnička mesta su spojena sa internetom a mnoga su opremljena računarima. Obnovljen je ulazni hol sa pristupnim pultom, kafeterija sa atrijumom, foaje ispred centralne čitaonice sa informativnim pultom, mokri čvorovi na tri nivoa. Obnovljeni su električna instalacija, hidrantna mreža, ventilacija, klimatizacija, protivpožarni sistem, pristup internetu, telefonske instalacije, video-nadzor i lift. Vesna Jovanović, PR Narodne biblioteke Srbije, naglašava da je rekonstrukcija enterijera finansirana sredstvima iz NIP-a Republike Srbije i kreditom Evropske investicione banke u ukupnoj vrednosti oko 4,3 miliona evra, kao i da je ovog maja energetska kompanija EFT Group donirala informacionu opremu u vrednosti od 250.000 evra.
Od ulaznih vrata Narodne biblioteke Srbije vodi crno obojena staza, vrsta navigacije implementirana u enterijer, nazvana „Put znanja“ zato što usmerava korisnike od ulaza do 12 čitaonica. Paralelno sa stazom, na plafonu, je svetlosna instalacija na kojoj je ispisan binarni kod – 01, što simboliše digitalnu kulturu. Naime, želelo se da i nov enterijer ukazuje na koncept obnovljene Narodne biblioteke Srbije, na sinergijsku celinu dva komplementarna kulturna koda – koda štampane knjige i koda digitalne knjige.
U najvećoj, Centralnoj čitaonici svako od 281 mesta ima besplatni pristup internetu. U Referensnoj i u Čitaonici periodike ima po 54 mesta i po 10 računara. Multimedijalna čitaonica za korišćenje audiovizuelne građe je nov prostor Biblioteke, ima 52 mesta i isto toliko računara. Elektronska čitaonica ima 48 mesta i tankih klijenata (virtuelna desktop infrastruktura koja omogućava brzo, efikasno i ekonomski racionalno funkcionisanje informatičkog sistema) za pretraživanje elektronskih kataloga i digitalnih baza podataka. Čitaonica posebnih fondova ima 36 mesta sa 10 računara, Centar za bibliotekarstvo i informacione nauke – 31 korisničko mesto i 10 računara, Naučna čitaonica ima 30 mesta sa 10 računara, a Pravni centar 12 mesta i 10 računara. Čitaonica za slepe i slabovide ima 7 mesta i opremu najsavremenije tehnologije koja omogućava korisnicima da, pored knjiga na Brajevom pismu i audio-formata, čitaju i koriste svaku publikaciju Biblioteke u elektronskom obliku. „Srećom da je novi Zakon o obaveznom primerku, koji obavezuje izdavače da Narodnoj biblioteci Srbije dostave svaki primerak knjige u štampanom i elektronskom obliku, usvojen baš kad smo mi dobili novu opremu pa će slepim i slabovidim korisnicima biti dostupno sve što se objavi kod nas“, kaže Vesna Jovanović. Osim pobrojanih čitaonica, korisnicima su dostupne i kartografska i muzička sa dva korisnička mesta, i dva spomen legata – Miloša Crnjanskog i Milana Rakića, sa privatnim stvarima i knjigama ovih književnika.
DIZAJN: Sva ta tehnologija uklopljena je u enterijer koji je projektovao arhitekta Zoran Radojčić, a dizajnirao Branko Pavić. Nameštaj – stolovi, stolice i police (autor Zoran Radojčić), asocira na srednjovekovni zbog stolica u formi prestola. „Nameštaj je, naravno, urađen po ergonomskim standardima. Stolice namerno nisu tapacirane zato što rad u čitaonici podrazumeva budnost“, objašnjava Vesna Jovanović. Cela Biblioteka je zastrta tepihom dizajniranim (Branko Pavić) samo za njen prostor.
Nova površina zgrade dobijena je zastakljivanjem atrijuma, koji je ranije bio izvan zgrade. Sada se kafeterija nastavlja na taj zatvoreni atrijum, u kome je kvadratni kaskadni drveni prostor za sedenje. U centru atrijuma je skulptura Lidije Mišić, na istom mestu gde je oduvek i bila, ali je sada kao deo enterijera postala primetna. Na polici u kafeteriji je Bibliografija srpskih knjiga štampanih od 1868. godine do 1944. godine u 20 knjiga. Zidovi kafeterije i atrijuma ukrašeni su ventikularom sa naslovima tih knjiga.
U centralnom elektronskom katalogu je više od 2.300.000 bibliografskih zapisa, a umrežen je i sa 150 biblioteka u jedinstven sistem. Centralni katalog radi svakodnevno, neprekidno, pa je zato fond Biblioteke bio dostupan korisnicima i tokom rekonstrukcije, iako su čitaonice bile zatvorene. Osim na ovaj način, Biblioteka je sve vreme rekonstrukcije obavljala svoju osnovnu delatnost: prikupljanje, evidentiranje i čuvanje knjiga.
S obzirom na to da je na dan početka rekonstrukcije zgrade 17.000 ljudi koristilo usluge Biblioteke putem interneta, očekuje se da će u ovim novim uslovima u čitaonicama biti 1000 korisnika svakog dana, a da će njih 20.000 koristiti elektronske kataloge.
