Koliko god tragično zvučalo to da je Srbija pre dvanaest leta izgubila mogućnost da demokratski promeni vlast, toliko je dobro znati da naprednjačka ekipa zapravo nikada nije imala tako veliku podršku građana kakvu su rezultati izbora pokazivali. Dakle, nije sve tako crno i nisu ovdašnji ljudi baš tolike budale, kako neki vole da tvrde. Nego ovi mažnjavaju
Dok stranka koja je na vlasti često koristi promociju od vrata do vrata – koja je, valja naglasiti, dozvoljena samo uz pristanak birača – opozicioni aktivisti se za ovakvu akciju opredeljuju nešto ređe. Profesor Fakulteta političkih nauka i sociolog Zoran Stojiljković objašnjava da je glavni razlog za to novčane prirode: “U pitanju je finansijski faktor i vrsta pritiska. Sve poluge i resursi moći se koncentrišu u rukama vladajućeg aparata, koji nas drži u sendviču između vrha i dna socijalne piramide”
Ko će s kim biti u koaliciji na predstojećim lokalnim izborima u Nišu? Šta preduzimaju opozicione strane da ne bi došlo do “seobe birača”? Zašto se još uvek ne zna hoće li SNS i SPS na listi biti zajedno? Zašto su se neke koalicije raspale? Šta čeka Niš u narednim mesecima
Predizborno uzbuđenje značajno uvećava radikalizacija sukoba HDZ-a i opozicije, posebno njenog levo-liberalnog dela. Poređenja aktuelne vlasti u Zagrebu sa režimom Aleksandra Vučića, optužbe za zarobljavanje države, dubinska polarizacija i predstavljanje izbora kao sudbonosnog pitanja neodoljivo podsećaju na ovdašnju političku atmosferu. Naravno, to jeste deo izborne kampanje, ali politička logika ukazuje da će ovi izbori biti više od običnih
Nenad Konstantinović, advokat Slobodana Homena, kaže za “Vreme” da je za krađu ordenja saznao preko medija, te da ni on, a ni njegov klijent nisu primili nikakav zvaničan dopis od nadležnih institucija. Dodaje da mu je “neshvatljivo” da je do krađe uopšte došlo i da bi javnost do sada bila obaveštena. Na pitanje da li je kuća njegovog klijenta pretresena, Konstantinović kaže da jeste, ali da “nije pronađeno ništa”
Pre nekoliko godina, jedan moj dobri kolega i još bolji prijatelj je čitavu tu “stvar” ovako opisao: “Ma koga mi zavaramo; propovedaš o slobodi, a ne smeš da se obriješ.” Iako mi ne pada na pamet da se brijem – bradu nosim praktično od vremena kada je počela da mi raste – moram da kažem da je u ovoj misli sadržana suština problema koji se tiču ne samo odnosa Crkve i mene, ne samo odnosa Crkve prema ozbiljnim društvenim problemima ili prema društvu načelno, već odnosa Crkve prema realnosti
“Pokrenuta je lavina poluinformacija i teorija zavere o prodaji dece, satanističkom žrtvovanju, drogiranju i seksualnom zlostavljanju dece i organizovanom uništavanju srpske porodice od strane institucija. Šalju se poruke da su deca vlasništvo roditelja i nacije, a ne bića koja imaju pravo na zaštitu”, kaže profesorka socijalne politike i socijalnog rada FPN-a dr Nevenke Žegarac
Bolje od novog puta napreduje kuća na “ujčevini” kuma Glišića, a dve žene za koje Vučić, direktno na RTS-u, reko da se vratile iz Austrije su spremačice, vraćaju se skoro svakog vikenda, minibusom na liniji Beč–Ub
"Verujem da članovi SPS-a i JUL-a, oni koji se u novinama i na televiziji ne pominju kao lopovi, bogataši ili da su po nekom drugom osnovu sumnjivi i odgovorni – verujem da su to oni koji su sa novim vlastima sklopili sporazum da im ta vlast zaštiti njihove materijalne i druge interese, njihovo prilično veliko bogatstvo, a da oni za uzvrat doprinesu u haranzi na svoje dojučerašnje drugove i lične prijatelje"
"Izbeglicama se manipulisalo kao nijednom drugom populacijom u poslednje vreme. Možda se tako manipulisalo jedino duševnim bolesnicima u Sovjetskom Savezu u vreme Staljinove strahovlade"
Nove vlasti na sav glas kliču da će krivcima za propast države biti suđeno. Zar ne bi bilo logičnije da se prvo rehabilituju žrtve
U nekim razmišljanjima o poslednjim događajima ne samo u Makedoniji već i na jugu Srbije, čuje se kako albanska strana navodno pokušava da uhvati "poslednji voz" za celovitije rešavanje sopstvenog pitanja i da radikalizacijom prilika na terenu stigne, eventualno, do nekog novog Dejtona
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
