"Na Terazijama sam, u majici Otpora, 4. oktobra 2000. igrao fudbal pred dvadesetak hiljada ljudi. To svi pamte... Kada smo ušli na mali improvizovani teren, ugledavši ozarena lica okupljenih, shvatio sam da nisam pogrešio. Negde između dva driblinga, u publici sam ugledao svoju tetku, od mene stariju svega godinu dana, koja je bila ushićena i ponosna zbog toga što sam baš ja čovek koji je te ljude za trenutak učinio srećnim"
Obaranje bloga Druga strana i portala "Teleprompter", ukidanje blog sekcije na portalu "Blica", privođenje šminkerke Jelene Maćić zbog "širenja panike", doveli su do samoorganizovanja internet zajednice u akciju "U lice cenzuri"
Iako je tokom prva dva dana poplava delovalo da je Pink dosegao neslućene visine profesionalizma, vrlo se brzo pokazalo da su u pitanju Potemkinova sela. Jedino što je u tom programu vredelo jesu fizički napori novinara i celodnevno dežurstvo na ugroženim područjima, a sve ostalo bila je čista državna (Vučićeva) propaganda i šarena laža
Dobra je vest da je pokrenut TENT "A", loša vest je da su najizdašniji kolubarski kopovi potopljeni, utešna vest je da su aktivirani neki ranije zatvoreni kopovi i da uspeva da se nagrebe petina nekadašnje proizvodnje te da će uz prelazne rezerve biti koliko-toliko domaće struje sledećih mesec-dva, onespokojavajuća vest je da će povratak "na staro" trajati najmanje godinu dana...
O ulozi, vidovima pomoći, partnerskom odnosu sa Vladom i mehanizmima koje UN mogu da iskoriste kako bi pomogle srpskim vlastima i građanima u njihovim naporima da obnove poplavljena i razorena područja
Iz Krupnja se, i pre katastrofe, nije moglo dalje, a tek sad se nema ni kud, ni dalje. Potrebno im je sve, a, vele, najviše stručnjaci. Svi su toliko pogođeni, i u šoku, da, za sada, lopataju uglavnom azilanti. Ministar Selaković, koji prvi stig’o, umal’ nije dobio batine, ali sve će bude bolje od dobro, vele da sa terase sedišta lokalnih naprednjaka, koji nisu u vlasti, svima tobože maše ‘volika figura kartonskog Vučića
Na Balkanu pominjanje pristupanja NATO-u izaziva povišenu temperaturu, bar u državama koje u savezu nisu, poput Srbije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Svaka zemlja ima svoje razloge zašto nije u Alijansi: u Makedoniji to žele i vlast i veći deo stanovništva, ali problem je protivljenje Grčke; u Crnoj Gori je vlast voljna da pristupi, ali građani većinom nisu; u BiH, podrška stanovnika se razlikuje u zavisnosti od toga da li žive u Republici Srpskoj ili BH entitetima. U Srbiji je problem najsloženiji, po običaju
Slobodan Antonić i Đorđe Vukadinović analizirali su snimke sednica Kriznog štaba Vlade Srbije, frejm po frejm i došli do zaključaka koji slede...
Pitanja o odgovornosti države i pojedinaca u njoj za činjenje i nečinjenje u nedavnoj prirodnoj katastrofi – neminovna su, posebno u zemlji u kojoj nam se, ovoga puta, direktno sa otvorenih sednica Republičkog štaba za vanredne situacije demonstrira da o svemu odlučuje i za sve se pita samo jedan čovek
Šta će od osiguravajućih kuća da naplate velika javna preduzeća, a šta građani, i koliko je u Srbiji razvijena kultura osiguranja
"Verujem da članovi SPS-a i JUL-a, oni koji se u novinama i na televiziji ne pominju kao lopovi, bogataši ili da su po nekom drugom osnovu sumnjivi i odgovorni – verujem da su to oni koji su sa novim vlastima sklopili sporazum da im ta vlast zaštiti njihove materijalne i druge interese, njihovo prilično veliko bogatstvo, a da oni za uzvrat doprinesu u haranzi na svoje dojučerašnje drugove i lične prijatelje"
"Izbeglicama se manipulisalo kao nijednom drugom populacijom u poslednje vreme. Možda se tako manipulisalo jedino duševnim bolesnicima u Sovjetskom Savezu u vreme Staljinove strahovlade"
Nove vlasti na sav glas kliču da će krivcima za propast države biti suđeno. Zar ne bi bilo logičnije da se prvo rehabilituju žrtve
U nekim razmišljanjima o poslednjim događajima ne samo u Makedoniji već i na jugu Srbije, čuje se kako albanska strana navodno pokušava da uhvati "poslednji voz" za celovitije rešavanje sopstvenog pitanja i da radikalizacijom prilika na terenu stigne, eventualno, do nekog novog Dejtona
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
