„Raseljavanje ljudi, promena spoljašnjeg životnog okruženja i njegova višeslojna refleksija na čovekov duševni i emotivni život, neiscrpna je tema prevashodno zbog ogromnog broja mogućih varijanti psiholoških reakcija u izmenjenim uslovima, koji su uvek nepoznati i nepredvidljivi"
„Ako smo identifikovani kao Srbi, to je zbog toga što nas je neko tako video. Otuda mi je komično kad vidim pokušaje odricanja identiteta. Bio identitet izabran ili nametnut, s njim se treba nositi; nekad sa ponosom, nekad sa škrgutom zuba, a nekad i sa ironijom"
„Nisam mislio da dolazim u Beograd kao izbjeglica. Ja sam samo došao za svojom državom koja se tada još uvijek zvala Jugoslavija. Da nije bilo rata, pisao bih nešto sasvim drugo. Nisam ja postao pisac zato što je izbio rat, nego je sam rat uticao da ja pišem o tome."
Šta je izbeglička kultura, kako se formiraju i čuvaju kulturni identiteti u izbegličkoj populaciji i kuda nas vode stereotipi stvoreni u popularnoj kulturi
Sudbina izbeglica zbog ratnih vihora devedesetih koji su protutnjali prostorima bivše Jugoslavije je pre lajtmotiv, sporedna tema, karakteristična situacija no glavna tema filmskih narativa
"Uklapanje u novu sredinu je najveći psihološki problem teme o izbeglicama. Mnogi ljudi grčevito žele da zadrže elemente svog identiteta, života, navike iz svoje stare sredine, i zato ne prihvataju okolinu u koju su bačeni. Nekako uvek misle da je ono što su ostavili, napustili, značajnije i veće - što je najčešće i slučaj - od onoga gde su nasilno došli"
Po podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, 1996. godine u Srbiji je status izbeglice imalo 617.728 osoba, od čega je 330.123 izbeglica bilo iz Hrvatske, 266.279 iz Bosne i Hercegovine i 21.326 iz ostalih delova bivše Jugoslavije. Izbeglištvo je velika društvena i ljudska tema, i kultura kao odraz dešavanja u društvu i čoveku – nije je mimoišla. Kako se u knjigama, na filmu, u pozorištu priča o izbeglicama
Tokom 1980. godine izgledalo je zaista kao da su se svi komadići mozaika sklopili. Umro je drug i maršal Tito, političari se zbunili i malo popustili dizgine, a iz Rijeke, Ljubljane, Zagreba, Beograda i Novog Sada krenuo je talas nove muzike kakvu domaća scena do tog trenutka nije imala. Čitava pank furka prvo je krenula iz zapadnijih delova bivše zemlje. Prošlo je dvadeset godina, a ove pesme i dalje imaju istu snagu i čar kao na početku
"Ja sam tada, naravno, bio protiv projekta pod nazivom Paket aranžman iz dosta razloga. Inače, ni ideja, a ni ime kompilacije mi se nikad nisu dopadali, cela ploča dosta je loše tonski zvučala i više sam voleo da svaka od tri grupe sa kompilacije ima svoj LP, što se kasnije i desilo. Mislim da osim te beogradske oholosti koju imaju sve tri grupe, one inače nemaju baš previše međusobnih sličnosti"
"Svi smo vremenom, manje ili više, postali deo establišmenta. Ali, za razliku od generacije šezdeset osme, generacija novog talasa nije donela istorijsku odluku da uđe u establišment, zato kao generacija danas zapravo i ne postojimo"
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
