Pitanje koje postavlja Dragan Prole silinom što mu, do ove knjige, nije bila svojstvena priziva filozofski odgovor, a da se, istovremeno, taj odgovor ne oslanja više samo na rad pojma, već i na istoriju pojmova, na njihovu političnost
"Na to što intelektualne i kulturne elite učestvuju u svečanim otvaranjima puteva i trgova i u sličnim priredbama u organizaciji vlasti, gledam sa gađenjem, ali ne i s nevericom. To je prosto uobičajeno, ništa novo, s tom dubokom građanskom neodgovornošću naše društvo se oduvek suočava. Ali mislim da je to u nekom smislu u redu. Neka oni slave Vučićeve razorene trgove, idiotske fontane, basnoslovno skupe auto-puteve, neka se dive i slave moralnu bedu njegovog režima. Jeste, ovde je pamćenje kratko, ali neke stvari ostanu zapamćene. Oni su prosto odabrali da zarad nekog stana ili funkcije stoje na drugoj strani zida koji Vučić podiže između nas i njih. Želim im da iza tog zida i ostanu"
U profilisanju Veličkovićevog stvaralačkog karaktera dogodila se srećna simbioza germanske metodičnosti u koju je inteligentno inkorporirana balkanska duhovnost, južnjačke ekspresivnosti i mediteranske kontemplativnosti
"Nema ničeg poraznijeg u teatru nego kad vidite ili čujete nešto što ne pripada predstavi, nešto što je njen kalemljeni deo. Komponovanje je slično režiji, na neki način kompatibilno i drago mi je kad sarađujemo kao autorski tim i kad smo svi u procesu, kada prosto svi težimo jednom umetničkom izrazu"
Na ponovljeni zov svojih dečačkih maštarija jedan "veliki umetnik", cenjen i slavljen u celom svetu, postao je "autor" u starovremskom smislu tog pojma – neko ko pravi flmove od drugih flmova
Ljubomir Simović: Putujuće pozorište Šopalović; reditelj Kokan Mladenović, Narodno pozorište
Od skoro tri stotine dela u odnosu na prethodni popis nedostaje oko četrdeset slika. Među njima su radovi Jovana Bijelića i Aleksandra Petrova, ali nema govora da su ukradene slike Paje Jovanovića jer se one nisu ni nalazile u ovoj kolekciji
Na adresu "Vremena" stiglo je pismo koje je Upravni odbor Zadužbine Ive Andrića uputio Miroslavu Karaulcu u vezi sa "Rukopisima iz kutije" objavljenim u časopisu "Sveske":
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
