Prema Zakonu o energetici sva postrojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora imaju status povlašćenog proizvođača, a Elektroprivreda Srbije je obavezna da otkupi svu električnu energiju u tim postrojenjima proizvedenu po ceni višoj od prodajne
Tokom prva tri meseca ove godine u Srbiji su izbila 6954 požara na otvorenom, manje-više na poljima namerno potpaljenim, gorelo je 1664 stanova/kuća i 200 javnih objekata: 70 poslovnih i 50 ugostiteljskih objekata, u 28 trgovinsko-zanatskih radnji, 10 zdravstvenih i isto toliko obrazovnih ustanova, šest hotela/motela, tri verska objekta i tri robne kuće... Nastradalo je čak 40 osoba
U poslednjih 12 godina, od kako je Srbija zvanično u tranziciji, oprobani su svi poznati modeli subvencionisanja poljoprivrednika iz državnog budžeta: premiranje "po predatoj kili", potom kreditiranje tekuće proizvodnje po povlašćenim kamatama i nepovratnog učešća u investicionim ulaganjima, pa direktnog plaćanja "po hektaru", da bi pre nedelju-dve ponovo bile uvedene premije
U organizaciji Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, grupa novinara iz Srbije bila je u dvodnevnoj poseti Estoniji, tačnije rudniku uljnih škriljaca i postrojenju za preradu Enefit 140, kao i novom postrojenju Enefit 280 u izgradnji, u blizini Narve, gradu na samoj granici sa Rusijom, da na licu mesta vide, čuju i omirišu proces proizvodnje nafte i gasa iz uljnih škriljaca i da na svako pitanje dobiju odgovor iz prve ruke
Elektroprivredi Srbije potrošači duguju oko 82 milijarde dinara za isporučenu električnu energiju, najveća dugovanja su na područjima koje snabdevaju Privredno društvo "Jugoistok", preko 26 milijardi dinara, dug Elektrodistribuciji Beograd iznosi 16,5 dok su dugovanja potrošača prema privrednom društvu "Centar" malo veća od 15 milijardi dinara, s tim da su na jugu i istoku Srbije dugovi domaćinstava 30 odsto veći od dugova pravnih lica – industrije, komunalnih, malih i srednjih preduzeća, škola, vrtića, bolnica..., u centralnoj Srbiji 44 odsto, dok u Beogradu pravna lica duguju 20 odsto više nego domaćinstva
Privatizacija u smislu unapređenja poslovanja je nešto o čemu treba i razgovarati i razmišljati, mada privatizacija nije nešto što treba Elektroprivredi Srbije, niti se igde pokazala kao smisleno rešenje
Ono što je bilo juče, nije i danas: led se topi, kreće se i vremenom će nestati; kad ovaj broj "Vremena" dođe do publike, "stanje stvari" biće bitno drugačije. Kako god, led na Dunavu, formiran tokom "sibirskih" dana, pokrenuo se i stotine čamaca, brodića, jahti i splavova je havarisano
Ledostaj, nije problem. Ledohod, međutim, jeste. Najveća opasnost od stvaranja čepova je, u stvari, kad otopli i led počne da se otapa, da puca i da se kreće nizvodno. Kad to počne, na scenu stupaju ledolomci, kojima se preventivno led razbija u sitnije komade, s jedne strane da bi se brže otopio, sa druge da se kretanjem leda rukuje
Kada je Vlada Srbije donela odluku o dodeljivanju nafte iz robnih rezervi od 14 opština samo je četiri preuzelo naftu. Zašto je to tako? Nisu mogli da se dogovore kako naftu da podele. Ne postoji, naime, cisterna koja može da nosi 2,4 tone nafte, već postoje od 3, 5, 10 ili 20 tona, pa je potrebno bilo da politički neistomišljenici iz susednih opština podele tu naftu
Od same pomisli na gašenje proizvodnje u železari, Smederevcima se ledila krv, bez obzira da li su u njoj zaposleni ili ne. Naime, godinama unazad Smederevo je među prvih 10 gradova/opština po prosečnim zaradama zaposlenih. Sa druge strane, nezaposlenost je vrlo visoka: 19.000 platu prima, 9000 je u evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje. Od onih 19.000 zaposlenih, 5000 je na platnom spisku železare
U trenutku udesa na komandnom mostu "Kosta Konkordije" bilo je bar dvadesetoro ljudi i nikome nije bilo čudno što su svetla lučice toliko blizu
Nije prvina da naslage uljnih škriljaca kod Aleksinca budu u žiži pažnje javnosti: tako je bilo svakog puta kad cena sirove nafte poleti "nebu pod oblake" – u vreme "prve naftne krize" krajem sedamdesetih, kad je nafta u samo jednoj godini trostruko poskupela, potom u "drugoj naftnoj krizi" osamdesetih, pa devedesetih kao "srpski odgovor na ničim izazvane sankcije međunarodne zajednice"... Sad opet
