Kada se jednog lepog dana bude ispisivala politička istorija Srbije pod vlašću Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, verovatno će biti dovoljno tek nekoliko pasusa da se prepričaju i pojasne rezultati delovanja “skakavaca” koji su razorili društvo, ukinuli politiku, dezorijentisali građane i državu doveli na slepi kolosek. Nema tu mnogo filozofije, sve je veoma prosto
Jedna neobična godina je za nama, a broj utisaka daleko prevazilazi okvire ovog pregleda. Kada smo svi pomislili da je korona na izdisaju, da ćemo se vratili koliko-toliko redovnom stanju, izbio je rat u Ukrajini i gurnuo nas u još veću, globalnu krizu. Premotajmo, dakle, kao na savremenim daljinskim upravljačima, ovu godinu, možda se u podsećanju otkriju nekakvi nagoveštaji budućnosti
“Biti predan tradiciji znači da svoj život svestrano razvijam, prihvatam iz svoje zajednice ono što je autentično, a ne ono što treba da prihvatam jer tako mora. Pogledajte, danas je deo našeg načina života – zagađen vazduh. Da li ću ja sutra, jer sam tradicionalista, čuvati taj nečisti vazduh? Ako je moja zemlja ugrožena zbog nezrelosti ekološke svesti, da li treba da to negujem ili upravo suprotno? Ovo se odnosi naravno i na druge aspekte”
Moj šef u listu “Omladina” Branko Bogunović je rekao da će me “staviti” u kulturnu rubriku i zvao Mladena Oljaču, koji je bio samo pet godina stariji od mene, ali prvoborac. Hteo je da piše romane, u novine su ga “strpali”, kako on reče, da bi imao od čega da živi. Mrzeo je urednički posao, da čita tuđe rukopise i odmah, a da se čestito nismo ni upoznali, predložio da ja budem urednik kulturne rubrike umesto njega. Bogunović se nasmejao i složio. Postao sam, dakle, tek što sam stigao, sa 22 godine i objavljenih nekoliko pesama, urednik kulturne rubrike saveznih novina
“Rušenje Saborne crkve u Mostaru jeste, što je rekao i vladika Grigorije u jednom intervjuu, fantastika zla. Tu su crkvu mesec dana minirali, palili, to je bio jedan pokušaj zatiranja… S druge strane, važno je da shvatimo, da imamo tu svest, da je pre toga neko u naše ime minirao franjevački samostan. Neko je u naše ime granatirao Karađoz-begovu džamiju. Da li svi to znamo? Da li uopšte mislimo o tome”
Podele nam nisu strane. Vučemo ih vekovima, nesposobni da čujemo drugog
“Kad bih se danas bavio filmom, nikako se ne bih usudio da smišljam film kao što je Besa. Znao bih unapred da ne bih našao producente. Kad je film sniman, Albanci su se ipak smatrali našim sugrađanima, mada su ih neki od nas, makar prećutno, smatrali građanima drugog reda. Zbog toga valjda i ne žele više da žive s nama”
“Kada sam svoje ideje sa platna stavio na majice, kao da sam ih malo ohrabrio, kao da sam ih zalio, kao da su se osvežile, kao da su bile nahranjene. A emocija umetničkog dela je pritom ostala ista, priča je ostala ista, samo prikazana na drugačiji način. Suština nije nimalo drugačija zbog drugačije podloge. Sve sam to i dalje ja, sve je to moja umetnost nastala iz mog životnog iskustva, sada iz galerija puštena među ljude. Zato sam se upustio u avanturu pod nazivom Exer-Art”
Muška košarkaška reprezentacija je razočarala na Evropskom prvenstvu, vaterpolo reprezentacija na Svetskom, kao i fudbalska, nisu se proslavile ni rukometašice, podbacili su i odbojkaši, a i košarkašice su prekinule niz uspeha na velikim takmičenjima, ali su u godini na izmaku zablistale odbojkaške reprezentativke, koje su odbranile svetsku titulu, uz njih i atletičari i atletičarke, basketaši, rvači i strelci, i naravno, dvojica svetskih sportskih zvezda – Novak Đoković i Nikola Jokić
Moskvi treba kraj rata, a Ukrajinci žele da se održe. Nema razloga da se veruje da će konačno rešenje doći brzo, niti da obe strane sada mogu da računaju da će imati snage i volje da učine neki presudan korak i postignu pobedu
Od dobrotvornih čajanki za ruske izbeglice 1922, preko raskošnih svadbi i rođendana Gaspromovih menadžera 2008. do ruskih karaoke-žurki, koje se u ovdašnjim kafićima organizuju proteklih par meseci, Novi Sad svedoči trećem talasu Rusa u proteklih 100 godina
Kreiranje top-liste najinteresantnijih događaja u kosmosu 2022. godine veoma je nezahvalan posao. Godina je bila više nego zanimljiva, teško je i pobrojati sva dostignuća koja to zaslužuju. Možemo samo da se nadamo da će i naredna biti jednako interesantna
Od Baskijata do motiva životinja – uzbudljiva šetnja kroz bečke galerije i muzeje
Pri kraju 2022, Međunarodne godine stakla, spasena je fabrika stakla u Paraćinu prodajom velikoj stranoj firmi. Nešto slično im se već desilo krajem treće decenije prošlog veka. Oba puta to je značilo i spas za tu granu srpske industrije
U pitanju je veoma dobar film koji, ako ćemo iskreno, ne uspeva da u potpunosti parira svim tim silnim nagradama i pohvalama koje je dobio, ali čije mesto svakako jeste u samom vrhu aktuelne ponude svetskog filma i koji zaslužuje pažnju koju dobija
Ako već iko mora, ako već iko treba da se bavi ovakvim sojem filmova, neka to bude upravo Džejms Kameron, uz sav taj žal što njegov rediteljski potpis ne stoji na nečem esencijalnijem, osobenijem, preče potrebnijem filmofilima i budućoj istoriji filma
Borislav Pekić nije bio čuven po lapidarnosti. Svoje debele romane pisao je dugim rečenicama koje su odbijale mogućnost da ih zaustavi obična tačka – “uvek sam želeo da kažem sve”, izjavio je ne bez samoironije
Godina u kojoj je Novi Sad bio Evropska prestonica kulture približava se kraju. Utisci se prikupljaju, što nije lako posle više od 4000 programa koji su bili izuzetni i koji su vidno uticali na sve aspekte grada
Nacrt novog zakona o policiji nesumnjivo su pisali vešti pravnici, upravo zato što je tako loš. U najmanju ruku dvosmisleni, mogli su napisati ovaj zakon samo sa ogromnim umišljajem. Iako bi trebalo da unapređuje demokratske tekovine, sam nacrt pokazuje da su mu opsesija, gotovo fetiš, kontrola i praćenje građana, te pravljenje pukih poslušnika od policajaca kojima upravlja politička figura – ministar sa nikada većim ovlašćenjima. Nacrt novog zakona o policiji podseća na vojne ili zakone tajnih službi, što i nije iznenađenje kada se analiziraju biografije autora ovog pravnog čudovišta. Ako se analizira predlog pravnog akta, zaključak je jednostavan: on je protivan međunarodnim pravima, neetičan i diskriminatorski; ne samo da ne poštuje ljudska prava i slobode već je napisan da bi ih ugušio, i to “sadističkim igračkama” viđenim isključivo na filmu
Vojska je početkom novembra ponovo masovno dovedena na graničnu liniju sa Kosovom. To stanje traje do dan-danas. Šta se dešava u realnosti?
