Ako vam se ukaže prilika da nekome zahvalite, nemojte je propustiti, čak i kad osoba kojoj ste zahvalni nije prisutna – ovo još više važi za pohvale. I obavezno recite šta je to konkretno za vas učinjeno, pokazujući na koji način ćete inspiraciju tim gestom i sami prebaciti u pomoć nekome da bi duh dobrote nastavio da se kreće među ljudima
Kakvog građanina treba da pouči i vaspita nacionalna čitanka? Šta očekuje od njega kad stasa u budućeg građanina? Kakva je osnovna poruka nacionalne čitanke? Kome se ona obraća? Građaninu Srbije ili Srbinu?
Posle 51 dana u francuskoj istoriji nezabeležene političke prokrastinacije, Emanuel Makron konačno je za premijera imenovao desnog konzervativca, sedamdesettrogodišnjeg Mišela Barnijea, uz eksplicitne garancije nikog drugog do Marin le Pen da njeno ekstremnodesno Nacionalno okupljanje vladu neće oboriti već prvog dana njenog postojanja. Da li je ovo rasplet ili smo na pragu novog ciklusa političke krize u Francuskoj
Bitlđus, Bitlđus je sasvim pristojan i upotrebljiv repertorski film u kome će uživati poklonici prvog dela i koji će, što je možda i najvažnije od svega, neke nove klince zainteresovati za Bartonov rediteljski opus
Živeti se mora pod senkom, a neretko i pod tim vidno dronjavim “kišobranom” reči koje, eto, nisu kadre da u potpunosti i precizno odraze ni ono što um lako pojmi i sa čim duša hitro saoseća. Rajmanova je briljirala upravo na tom planu – na polju neizrečenog priznanja slabosti
Ne samo primeri sa teritorija Kosova i Srbije, nego diljem sveta, dokazuju da arheologija iz dana u dan prestaje da bude samo naučna disciplina o ljudskoj prošlosti, već i oružje kojim se prisvajaju teritorije
Nema sumnje da je jaka Vučićeva želja da mu Makron (ili Emanuel, kako on voli da oslovljava francuskog predsednika), bude najbolji drug i zaštitnik. I eto nas na polju spoljne politike: Angela Merkel je prošlost, Šolc – nesiguran, Tramp – neizvestan, drž’mo se Makrona, i njemu je mandat do 2027
Da li je sa odlaskom francuskog predsednika došao kraj famoznog Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih objekata i to na neslavan način, kroz prelazne odredbe? Nekako je izbegnut prirodni put da se prvo razvedete od antinuklearnog puta, pa da se onda venčavate sa nuklearkom, a ne da se zabrana sa tolikim efektima ukida tako što se dopisuje na margini Knjige venčanih
Državni sekretar Lav Grigorije reče da je za njega fantastična manifestacija mera časti, Ministarka sa dva prezimena se, među šljivama, prekrsti, kucnu sa domaćinima i popi čašicu rakije na eks
Nije slučajno što je trenutno najveći skeptik po pitanju pristupanja Evropskoj uniji ni manje ni više nego Aleksanadar Vučić. Njemu i samo njemu odgovara malograđanski status quo. Nedovoljno je hrabar da ispuni svoju radikalsku ambiciju i odrekne se evropskog novca, te nedovoljno hrabar da povuče državničke poteze i povuče društvo napred. Jer njemu je ovako dobro i dovoljno. Nama nije
Pošto na Balkanu muškarci izvinjenje obično doživljavaju kao sramotu, a žene kao obavezu i automatizam, te je malo ko u tome vešt, evo poslednje stvari koju bi jedan psihoanalitičar mogao poželeti da uradi: pred vama je kratki priručnik za izvinjavanje
Još od prvih, nikad zvanično homologovanih letova Francuza Klemana Adera iz daleke 1890. godine, preko brojnih pionira i vizionara avijacije i avio-industrije, do današnjih svetskih giganata sektora aeronautičke industrije oličenih u “Dasou” i, iznad svega, “Erbasu”, ali i čitavom roju današnjih “French-Tech” startapa iz domena vrhunske svemirske tehnologije, Francuska se nalazi u samom svetskom vrhu u oblasti kako civilne tako i vojne, ali i svemirske aeronautičke industrije
Stari hitovi su, naravno, odmah razgalili šarenu publiku s dosta mladih, zvuk i light show na visini i bez naročitih digitalnih čudesa, projekcije na velikim ekranima taman (i s redovnim animacijama u formatu mob. telefona), pa je srce večeri zapravo i bilo tamo gde treba – u dinamici benda, grupice ljudi koja sve to uživo izvodi, diše muziku, što bi se novosrpski reklo, organski
Dramski tekst Nikole Stanišića Kavez za ptice, koji je u režiji Slobodana Stankovića izveden na letnjoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, govori o teškom i surovom životu štićenika u kazneno-popravnom domu za maloletnike. Posebna vrednost ove predstave su mladi glumci koji su svi do jednog bili izvrsni
Da uz telo preminulog faraona Snefrua nije ostavljeno nekoliko drvenih predmeta i da Frank Libi nije shvatio kako je pomoću C-14 moguće otkriti starost organskih materijala, mi danas ne bismo znali osnovne stvari o životu onih pre naše ere
Uopšte ne bih trošila vreme na diskusiju o potencijalno narušenom ugledu pojedinaca, to je u ovom trenutku nebitno, a i odvuklo bi pažnju od suštine, a to je da, nažalost, živimo u sistemu kome ne možemo da verujemo da radi u najboljem interesu većine građana. Takođe moram da naglasim da konačne odluke o eventualnoj realizaciji projekta “Jadar” uopšte neće ni doneti stručnjaci – iako u poslednje vreme vlast insistira na toj tezi – već političari i sama kompanija
“Ne znamo sadržaj poruka Vilijama Bernsa na zatvorenim sastancima, ali je činjenica da je Dodik dan nakon Bernsove posjete izjavio kako nikada nije planirao secesiju”, kaže za “Vreme” profesorica na Fakultetu kriminalističkih nauka u Sarajevu Edina Bećirević. “To sugerira da je poruka bila veoma oštra. Međutim, brz povratak Dodika na secesionističku retoriku, povezivanjem pitanja državne imovine s odlukom o secesiji, pokazuje da pritisak SAD nije bio dovoljan da ga trajno obuzda”
Za zločin u Škabrnji pred sudom u Hagu osuđeni su nekadašnji visoki funkcioneri Republike Srpske Krajine – Milan Martić i Milan Babić. A da je JNA unapred isplanirala napad potvrđuje zapis u dnevniku osuđenika za najteže ratne zločine, u to vreme načelnika štaba Kninskog korpusa Ratka Mladića, koji je za 17. novembar 1991. napisao: “U borbi odraditi, kvalitetno očistiti rejon Nadin–Škabrnja, ako treba, dva dana neka se radi”, a zatim navodi da je potrebno da se “to zbriše”. Ovaj zločin je bio deo haške optužnice Slobodanu Miloševiću, kao i šefovima Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Frenkiju Simatoviću pred Međunarodnim sudom u Hagu. Milošević je umro pre presude, a za Stanišića i Simatovića nije bilo dovoljno dokaza
I u najmirnija vremena prvi čovek američke spoljne službe ima pune ruke posla. Ova sadašnja vremena daleko su od mirnih. Postavlja se pitanje koja je muka naterala direktora CIA Vilijama Bernsa da potroši nekoliko dana na Balkanu, gde trenutno ne plamti nikakva upala. Istovremeno, u svetu u ovom momentu ima nekoliko akutnih žarišta. Pomenimo samo Ukrajinu i Bliski istok i ostavimo po strani Venecuelu i nekoliko kriznih žarišta u Africi. Dva su moguća razloga, a oba su naravno geopolitička i imaju veze sa stanjem u Ukrajini
Kako će uplašen čovek, pod neprestanim pritiskom raznih birokratskih moranja, da uči našu decu, da im priča o slobodi i dobroti, o drugarstvu i moralu, o ljubavi i zajedništvu? Kakav primer da im bude? Kako da podstakne istraživačke zadatke, probudi inspiraciju, navede na misli sa kojima i sam raste, intelektualno i duhovno? Kako kada je izložen olujnim vetrovima roditelja, komisija, inspekcija, a sada i samih učenika zbog kojih je i ušao u tu učionicu? Ova pitanja mračno odzvanjaju u učionicama. U takvim učionicama jedino se oseća moranje, a to nije alatka znanja
Mesto koje učitelji i učiteljice imaju u jednom društvu vrlo bi lako moglo biti definišuće svojstvo tog društva. U Srbiji, u kojoj je sistem vrednosti gotovo potpuno izopačen, kao važne osobe u medijima su prikazani političari, sportisti ili osobe sa estrade, a škola se tretira kao nužno zlo koje ne vodi slavi i bogatstvu. A šta sve učitelji i učiteljice jesu, šta treba i šta mogu da prenesu svojim učenicima
Autorka 78 dana odvažno se odlučila da čitav film, i to krajnje konsekventno i nadasve artikulisano, sprovede u delo u formi obrasca zvanog found footage, odnosno u maniru VHS tehnike, koja je i dalje bila najdostupnija i najdominantnija forma u “epohi” u kojoj se zbiva radnja ovog filma. Ovde je neophodno precizirati da se, izuzmemo li Vešticu iz Blera i tek nešto hitrih “epigona”, found footage retko javlja kao sveobuhvatan pristup celim tokom filma, nego je mahom povremeni ukras ili eksces
Sofija Dimitrijević: Rake
rediteljka Dajana Josipović
Beogradsko dramsko pozorište, Letnja scena
