Bolna iskustva odrastanja i opstajavanja u odmetničkom statusu u društvu, koja je rokenrol tako dobro opisivao decenijama – sada pripadaju rodno-fluidnim osobama. Njihov je i rokenrol, jer im je preko potreban, da ih izleči i spase
Pirotski ćilim, brend Srbije, kandiduje se za Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalne baštine čovečanstva. To je jedini ćilim s dva lica, bez krajeva vunice koja visi na naličju. Smatra se da su čuvarne i štedljive Piroćanke smislile posebnu tehniku nevidljivih završetaka kako bi, kad se ishaba jedna strana, okrenule drugu, očuvaniju
Na predstojećem Evropskom prvenstvu u košarci učestvovaće pet reprezentacija iz bivše Jugoslavije, nedostaje jedino Severna Makedonija. Jasno je ko bi bio izrazit favorit za zlatnu medalju da nije došlo do raspada SFRJ. Ovako, među glavne favorite ubrajaju se reprezentacije Slovenije i Srbije. Da li je to dovoljan pokazatelj gde se još uvek igra najbolja košarka u Evropi
Evropske bajke tvrde da su zmajevi loši momci, da imaju najmanje sedam glava i noge kao žaba, ali i da ponekad zaliče na ljude, da s njima imaju neraščišćene račune, ali i da koliko god da su strašni, ne mogu da budu strašniji od ljudi
Mali multikulturalni grad Bale u čijoj župnoj crkvi se drži misa na dva jezika, u kome se čuveni ljubavnik voleo sa vlasnicom palače, i gde prave zanosno pecivo
Svinje su najopasnije kad prohodaju na dve noge i ukinu sve osim jedne, modifikovane zapovesti – “Sve životinje su jednake, ali su svinje jednakije od drugih”. Na Vučićevoj farmi sve zapovesti su i dalje tu – neizmenjene. I Ustav i zakoni i pravilnici, policijski i ostali, ali se primenjuju selektivno. Prava važe samo za svinje, obaveze i sankcije za sve ostale. Svinje su se u međuvremenu opustile, opila ih moć i zagazile su u dekadenciju. Počele su da se teturaju. Hodanje na dve noge je zahtevno za opijene i pijane
“U Hrvatskoj se predsjednik države i vlade već godinama časte epitetima koji se ne čuju niti u najgorim kafanama. Tako da su ova hrvatsko-srpska prepucavanja čisti luk i voda. Koliko vidim, i jedni i drugi koriste prošle ratove za raspaljivanje najnižih strasti kod osiromašenog naroda kako bi osigurali ostanak na vlasti. Znaju da kad srce junačko ubrzano zakuca, mozak Balkanca se prebaci na stendbaj način rada”
U situaciji kada Vučić šalje šifrovane poruke o gotovo sigurnoj eskalaciji sukoba između Srba i Albanaca, čini se da Evroprajda u Beogradu neće biti. Ipak, još uvek, sve opcije su u igri
Sa dolaskom kiša krajem avgusta, jasno je da je i najvećoj evropskoj suši jednom morao doći kraj. Međutim, da li će uvek biti tako? Kakve će i kolike biblijske nesreće nastupiti zbog klimatskih promena? I šta čeka Srbiju
Posle pola godine rata, ukrajinska vojska primenjuje taktiku koja se u analizima NATO a očekivala na samom početku ruske invazije, kada su njene bataljonske taktičke grupe išle putevima kao da se voze na izlet. Umesto brzih prepada, Ukrajinci su u to vreme vodili konvencionalni rat i artiljerijom su tukli koncentracije ruske tehnike. Premeštanje težišta ruskih vojnih aktivnosti na Donbas podudara se sa stabilizacijom fronta i puzajućim potiskivanjem odbrane. Ukrajinci su mnogo puta javno obećavali kontraofanzivu, ali umesto tenkova poslali su diverzante
Sve su te babaroga-priče u funkciji sistematskog prikazivanja “Evrope” i “Zapada” kao žarišta dekadencije, razvrata i sveopšte moralne propasti, a da spas od toga valja potražiti u sigurnosti našeg malog, od razornih “tuđinskih uticaja” preventivno pelcovanog svračijeg zakutka
Batali Kosovo, sad malo o pederima i letovanju. Tome danas služi televizija – u oblasti informativne propagande
Ovogodišnji Sarajevski filmski festival pružio nam je, između toliko ostalog, i dobar “izvestan pogled” na stvaralaštvo savremenih rediteljki u različitim domenima filmskog izraza
O Flekinoj umetnosti će se tek pisati. Njegova zaostavština je ogromna, slojevita i kompleksna, raštrkana u različitim sferama. Nužno je obraditi je iz više uglova – idejno, etički, estetski, fenomenološki. Ostavio je značajan trag, pre svega u načinu mišljenja
Grejl Markus: Dorsi: pet opakih godina muzike za ceo život preveo Zoran Paunović; Clio, Beograd 2022.
Deborah Cook: Adorno, Foucault i kritika Zapada prevela Ivana Maksić; Karpos, Beograd, 2021.
Kiš je mislio kako je afera proizvedena da se “likvidiraju pisac i knjiga” i bio je potpuno u pravu. To je bio pravi atentat i naručeno književno ubojstvo
Jedna ulica u Beogradu nosi ime Slobodana Lale Berberskog. Kada se na Guglu ukuca njegovo ime, pojavljuju se brojni oglasi u vezi s kupoprodajom stanova u toj dugačkoj ulici koja se proteže paralelno sa auto-putem u pravcu juga, ali ni reči o tome ko je bio Lala i čime je zaslužio takvu čast
U situaciji kad nema materijalnog traga, a nema ga, šta je to što ostane iza nečeg velikog i važnog kao što je, na primer, Lir Ljube Tadića? Veza sa trenutkom, takozvani hronir? Naravno, i sećanje, koje može da zaliči na obmanu, a najčešće to i jeste
Rihard Vagner, Oskar Vajld, Henrik Ibzen, Ernest Hemingvej, Virdžinija Vulf, Gregori Pek, Lorens Olivije, Leonard Bernstajn, Tenesi Vilijams, Marija Kalas, Elizabet Tejlor, Ričard Barton, Rudolf Nurejev, Roman Polanski, Žaklina Kenedi i Aristotel Onazis, Sofija Loren i Karlo Ponti, i pre svih Franko Zefireli, samo su neke od slavnih ličnosti koje su u protekla dva veka obožavale obalu koja je dobila ime po zanosnoj nimfi Amalfi iz grčkog mita
Od “Ne dam Gazivode” do “Ne dam tablice”, Vučić je prošao put na Kosovu kao i svaki prethodni srpski lider koji je ovaj deo državne teritorije razumeo samo tako, kao teritoriju i kvadratne kilometre dobre u političkoj kampanji, ali ne i kao mesto na kome žive ljudi koji imaju svoje potrebe, probleme, ali i radosti i veru
Ukoliko konsultujete gospodina Gugla, naći ćete hiljade naslova i medijskih priloga koji najavljuju ratove: nema ko nam nije radio o glavi. Kosovski Albanci naravno drže primat i to nezavisno od toga ko je koalicioni partner SNS-a u “lažnoj” kosovskoj skupštini i vladi. Evo malog podsetnika: “Alarmantno, Šiptari spremaju rat! 160.000 naoružanih ljudi čeka dozvolu da napadne!” (“Informer”, 2017); “Tači hoće rat! Propali pregovori u Briselu!” (“Informer”, jul 2018); “Krvnik šalje vojsku na Srbe, Balkan pred eksplozijom! Haradinaj hoće rat, juče pretio na srpskom jeziku: Dolazimo na sever!” (“Kurir”, novembar 2018); “Dačić predviđa da će Albanci uraditi nešto strašno!” (“Kurir”, 2019); “Kurti hoće rat, sprema novi napad na Srbe! Obaveštajci imaju informacije: Ekstremisti ne odustaju od udara na sever Kosova!” (“Srpski telegraf”, 2021)…
Crna Gora se polako privikava na česte promene vlada. Mogla bi se navići i na česte promene skupštine. Mogla bi ući i u period permanentnih izbora. U tom slučaju bi političari konačno imali svoj vlastiti cirkus, a građane će visoka cena karata za te predstave zasigurno odvesti do prosjačkog štapa. Ma koje nacionalnosti bili
Srbija se suočava sa ozbiljnim problemima: dvocifrena inflacija, nedostatak energenata, uspešno sopstveno upucavanje u nogu onesposobljavanjem EPS-a, vraćanje dugova... Srećom, tu su predsednik države da umiruje javnost kako će sve biti u redu i guvernerka NBS da ga uveseljava
