Džon Piplfoks

U susret Grand paradi “vrhovnog komandanta” (3)

Državni udar na građane

U skladu sa logikom koju najčešće ispoljavaju militantni režimi, nakon postavljenih uloga na sceni, režim počinje da dodeljuje ulogu i publici, uz alternacije za kritički raspoložene gledaoce. Ili nastavnike, direktore škola, članove saveta... Napraviće “vrhovni komandant” studente 2.0, vojnike 2.0, profesore 2.0, lekare 2.0, Dubrovnik 2.0, Srbiju 2.0… Zato život dece i mladih u Srbiji danas podseća na sudbinu neplivača zahvaćenih snažnim vrtlogom koji ih odvlači na samo dno sistema iz kojeg će ih izbaciti kao frustrirane, nedovoljno obrazovane i naoružane

Predsednik i leteći automobili

Šta sanjamo, a šta nam se događa

Hajde da pričamo o onome što je stvarno bitno i aktuelno – o letećim vozilima! Parkiraju li se u vazduhu ili na zemlji? Hoće li i taj parking biti zoniran (moj predlog: prva zona do 100 metara visine, druga zona – troposfera, treća zona – stratosfera, slobodna zona – sve od Meseca pa nadalje). Da li ćemo mi što imamo vozačku dozvolu za B kategoriju automatski dobiti i dozvolu za leteće automobile ili ćemo morati da polažemo i pilotski ispit? Kako će saobraćajci regulisati saobraćaj i naplaćivati kazne? Tako što će visiti sa dronova, ili direktno iz helikoptera

Lični stav

Dva lica polarizacije

Kriminalno delovanje političara i “biznismena” (da upotrebimo eufemizam) može dovesti čitave ekonomije na ivicu kolapsa. Moldavija se jedva oporavila od bankarskog skandala iz 2014. godine. Tada su tri najveće banke kroz prevarne transakcije ukrale 12 odstvo BDP, a država je uskočila te i danas trpi posledicu finansijskog sloma. Jedan od oligarha koji stoje iza pljačke banaka, Ilan Šor, aktivno se uključio u politiku

Lični stav

Dolorizam

Strah od Božjeg suda je ekvivalent svesti o nedovoljnoj lojalnosti vođi, lojalnosti koja se mora uvek iznova osvedočavati. Ovu vrstu partijskog junaštva agresivno pokazuje predsednica srpskog parlamenta zvučnim ponavljanjem imena i prezimena predsednika republike u svakoj drugoj rečenici. Nije li ritualno prizivanje nepogrešivog vođe indirektno priznavanje vlastite inferiornosti? Ili je, više od poštovanja hijerarhije i jedinstva, reč o osobenoj žeđi za poniznošću? Naravno, isplativoj

Unutrašnji glas

(Be)smisao gledanja sporta

Televizije nikad ne prikazuju treniranje, odricanje, sumnje i bolove, kao ni svu onu decu koja stignu blizu uspeha i dožive povredu, razočaranje ili ne izdrže surovu kompeticiju. Mi obično vidimo samo “vrh ledenog brega” i ostajemo nesvesni uloženog truda i patnje onih čiji uspon biva prekinut

Na licu mesta: Ukrajina

Rat dronova i artiljerije

I Rusija i Ukrajina koriste poluautonomne sisteme sa naprednom veštačkom inteligencijom (VI) za navigaciju, ciljanje i otpornost na elektronsko ratovanje. Rusija je integrisala VI u izviđačke i dronove samoubice, produžila im domet na 80–110 kilometara i omogućila rojni napad bez direktne kontrole operatera. U međuvremenu, Ukrajina koristi dronove sa podrškom veštačke inteligencije za duboke udare na rusku teritoriju, pokazujući koliko je ovo tehnološko nadmetanje rizično i intenzivno

Domaći film: Yugo Florida

Ne priznajem “pobedništvo” u ovakvom svetu

Film Vladimira Tagića je aktuelan, promišljen, pažljivo urađen, nežan i grub istovremeno, protkan odličnim humorom, što ga, uz prvorazredan glumački rad, smešta na sam vrh domaćih i regionalnih filmskih poduhvata

Bioskop

Još malo istog

Rouzovi, režija Džej Rouč, uloge Olivija Kolman i Benedikt Kamberbač

In memoriam: Luis Fernando Verisimo (1936–2025)

Stidljivi velikan

Verisimove dosetke poput “smrt je poslednje što želim da mi se dogodi”, ili “kada pomislimo da znamo sve odgovore, dođe život i promeni sva pitanja”, ušle su u svakodnevnu upotrebu

Sport i književnost

Košarkaši koji čitaju

Dok gledate Evrobasket, sigurno vam nije ni na kraj pameti da u košarkašima vidite strasne ljubitelje čitanja i knjiga. Tekst koji sledi je još jedan dokaz da robujemo predrasudama

Novi Pazar

Političko prevaspitavanje sandžačkih političara

Neuplaćivanje lokalnoj samoupravi dela poreza na zarade od 102 miliona dinara i nenamenskih transfernih sredstava od 46,5 miliona dinara došlo je nakon izjave Aleksandra Vučića da za ovaj grad “nema više para”. A da je režim pustio ovaj grad “niz vodu” jasno je i zbog sve češćeg targetiranja ovdašnjih političara u tabloidima

U susret Grand paradi “vrhovnog komandanta” (2)

Trešće se zemlja, kao nikada do sada

Da li će sadašnja koalicija SNS & SPS biti pogubna za Srbiju isto onako kako je to bila za Jugoslaviju? I zašto se, uvek kada vlast čini radikalsko-socijalistički savez, država i društvo nađu ili u ratu ili na ivici rata? Da li je uopšte moguće pronaći (za Srbiju tako atipično i aistorijsko) rešenje ovakve krize bez većeg krvoprolića

Unutrašnji glas

Sveti prostori i raštimovani ljudi

Da li bi crkve uopšte trebalo da budu lepe? Odnosno, ako je crkva onako lepa kao što je to Gaudijeva Sagrada Familija, da li to ometa njenu osnovnu funkciju, da li vernicima otežava povezivanje sa onostranim? Da li neko uđe unutra da se pomoli i zaboravi na molitvu jer počne da crta stubove i vitraže

Razumeti Litvaniju

Kada životi nisu vredeli ništa

Kakvo sećanje prenosi Muzej okupacije i borbe za slobodu u Viljnusu? O čemu svedoče sačuvani dnevnički zapisi progonjenih u udaljene regione Sibira? Koliko je užasa i patnji pretrpljeno u sovjetskim gulazima i kako to utiče na današnji odnos Litvanaca prema Rusima

Poezija

Novi kratki talas

O poeziji Dejana Kanazira, Mirka Kekića i Lazara Prendovića

Bioskop

Povratak na bolje

Uhvaćen na delu, režija Daren Aronofski, uloga Ostin Batler

Digitalno doba

Algoritam na liniji fronta

Modeli VI koji uče iz ogromnih količina javnih i privatnih podataka postaju sastavni deo tzv. lanca ubijanja, procesa koji obuhvata automatsko prepoznavanje, praćenje i eliminaciju označenih pretnji – reč je o dehumanizovanom sistemu

Vraćanje duga

Duboka kriza u Republici Srpskoj

Slučaj građanina Dodika

Građani su na raskršću između političkog avanturizma i institucionalnog jačanja kroz poštivanje pravosudnih odluka. Na jednoj strani je učešće na neustavnom referendumu i prihvatanje rušenja svih principa vladavine prava, a na drugoj raskid sa decenijskim sistemom koji počiva na korupciji i klijentelizmu

Prosveta

Na ruševinama školskog sistema

“Represija većeg obima ili neki novi tragični događaj sigurno bi doveo i do potpune obustave rada”, kaže Dragan Kokot. “Zahteva može da bude mnogo, ali se svi oni svode na to da vlast prestane da tretira obrazovanje kao neprijateljsku delatnost, da prestane da se sveti dobrim đacima, a promoviše i nagrađuje loše, da se iskoreni korupcija i da se stvore uslovi za bezbedan rad. Ništa od toga nije moguće bez korenitih društveno-političkih promena i zato se zahtevi prosvetnih radnika i studenata u najvećoj meri poklapaju”

U susret Grand paradi “vrhovnog komandanta” (1)

Podsticanje nasilja i militarizacija Srbije

Već deset godina koalicija SNS–SPS sprovodi snažnu militarizaciju Srbije. Dok sistematski urušavaju obrazovanje, zdravstvo i domaću privredu, preko ulaganja u sektor bezbednosti izvlače ogroman profit za privatni interes. Do savršenstva su razvili sistem pljačke državne imovine. Podsetimo se, Srbija uz Poljsku ima najveća ulaganja u vojsku u Evropi. Istovremeno, po ulaganjima u obrazovanje na samom je začelju Evrope, a prosvetni radnici se već godinama bore da njihove plate stignu do nivoa prosečne plate u zemlji

Lični stav

Oseka generacionalnosti – međubilans protesta

To što je granica moralne pretenzije studenata zgusnuta u proceduralnim sloganima nije loš istorijski ukus nego nemoć protiv hegemone epohalne svesti koja je u Evropi lišena socijalne alternative. U ovom nepovoljnom sklopu možda se od generacijskog proboja studenata previše očekivalo. U protestu jeste snažno markirana neregulisana nezasitost vlasti, ali ne i nezasitost sticanja profita. Iako se tesno prožimaju, ove druge stigme nema u studentskim sloganima. Moralni kompas je pomeren udesno, ka proceduri. Za to studenti nisu odgovorni. U svetu se klatno pomerilo udesno

Unutrašnji glas

Opojni ukus moći

Pomama za moći, te potpuno odricanje od nje, oblici ponašanja koje je lako opaziti u autoritarnim društvima, nisu posledica samo pohlepe ili nezadovoljstva sobom, već imaju duboke korene u našoj evolucionoj istoriji. Svaki autokrata i diktator, makar u našem dobu, radi sve isto što su naši preci radili poslednjih trista miliona godina, a brojne životinjske vrste rade i danas. I nije nimalo smešno što Trump, Vučić i Erdogan čine sve isto što i neki gušteri, laste, divlji psi ili babuni. Ako su ti instinkti tako duboko ukorenjeni u nama, ima li uopšte leka za opsednutost moći

Zatvori u Belgiji

Ćelije sa pacovima i bez nade

U Belgiji, srcu Evropske unije, nalaze se neki od najpretrpanijih zatvora Evrope. Unutra vladaju nasilje, kriminal i narko-karteli. “Vreme” je pričalo sa čuvarima i bivšim robijašima koji tvrde da takvi zatvori stvaraju više problema nego što navodno sklanjaju kriminalce sa ulice

Bioskop

Identiteti koji kopne

Zajedno, scenario i režija Majkl Šanks, uloge Alison Bri i Dev Franko

Sociologija

Karizmatični sociolog ili ideolog?

Josip Pandžić,
Ikona jedne ideologije: život i djelo Rudija Supeka,
Školska knjiga, Zagreb 2024

Roberta Flek (1937–2025)

Preživeti pesmu

Ako vam izgleda da selebritiji umiru češće nego ikad, podsetimo se: od interneta naovamo, živimo u hiperprodukciji selebritija, a oni odranije slavni uglavnom su ispisnici TV buma, to jest biološki rashodovani. U XXI veku naprosto nije dozvoljeno da ne znate za smrt svakog legendarnog za kog nikad pre niste ni čuli. Onda ih sve natkrili teškometal-karikatura, tetak Ozi (Ozborn), a promaknu nam neki čija je ostavština čvrsto utkana u naše odrastanje