Subota popodne
Dan bez gladiPokušavam, na primer, da mislim na stvari od kojih mi se radnim danima uznemiri žuč
Pokušavam, na primer, da mislim na stvari od kojih mi se radnim danima uznemiri žuč
Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Gud Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije
Svedoci smo uznemiravajuće situacije: dok Evropljani brane suverenitet Ukrajine, Tramp je pogazio suverenitet Venecuele, a povodom Grenlanda preti suverenitetu Danske. Igra haosa tek je počela. Svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor kako da se suoče sa talasom Trampove nove izvedbe američkog imperijalizma. Posle vojne operacije u Venecueli nameće se pitanje šta taj agresivni, neokolonijalni potez, direktno suprotan međunarodnom pravu, znači za ostatak sveta
Režim u Srbiji ima razne probleme koje nije rešio, a mnoge je i sam stvorio. I onda je na Srbiju pao sneg. No, nakon velike energetske havarije koja je pogodila desetine hiljada domaćinstava što su danima tokom praznika bila u mraku i hladnoći, dolazi nova nevolja – CBAM
Zimska idila na koju smo pomalo i zaboravili – veliki sneg, hladno vreme, prizori dece koja se spuštaju sankama niz Košutnjak – samo je na trenutak skrenula pažnju sa problema koji muče Srbiju i postavila još jedno pitanje: zašto je sneg napravio haos u zemlji i glavnom gradu
Događaj koji je, prema Porfiriju, bio ključan za formiranje srpske državnosti, odigrao se u manastiru Studenici 1207. godine, a u njemu je učestvovao još jedan Nemanjin sin, Vukan, jedini koji neće postati svetac. On i Stefan su se bili posvađali, ali su se tog dana u Studenici pomirili i to Savinom zaslugom, koji je ovu dvojicu nagovorio da se više ne svađaju nego da se zagrle i izljube. Dakle, u ovome su učestvovali budući sveci SPC, ali i jedan laik. Ako je i on ugradio sebe u “večne temelje srpske države”, kako kaže Porfirije, onda u tim temeljima nema samo svetih moštiju, nego je tu i trud jednog laika
Ako se želi napraviti korak u nekom smislenom pravcu, onda bezidejnost, neznanje, korumpiranost, pokvarenost i jeftine propagandne trikove mora zameniti politika – i to odgovorna politika odgovornih ljudi, koji imaju neki kredibilitet i kvalitet, koje okupljaju važne ideje i vrednosti
Sigurno vam se nekad desi da nešto znate pre no što vam druga osoba išta kaže i da, pride, nemajte pojma otkud to znate. Neko može pokušavati da prećuti, ali vi osećate “u vazduhu”, čujete u tonu glasa ili kvalitetu ćutanja; nekad pogodite nečiju tajnu samo po pogledu ili osmehu; ili “znate” da bi nekoga koga ste upravo sreli bilo pametno kloniti se. Ta sposobnost je osnova naših društvenih života, sredstvo za saradnju i opstanak, dok su aritmetika i deklinacije čist evolucioni luksuz
Sin i ja stvaramo u porodičnoj kući, u našem kućnom studiju, ne sukobljavamo se, imamo blizak i topao odnos. Isto sam to zaključio dok sam čitao knjigu koju je napravio Spenser Tvidi, o ljudima koji prave muziku iz svog “bedroom” studija. Išao je sa drugarima po kućama i gledao kako ljudi snimaju uz pomoć štapa i kanapa
Na kraju “običnih” godina prave se liste knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Međutim, ova godina je bila jedna od onih koju ćemo pamtiti po intenzivnoj borbi za društvene promene pa nema smisla ponašati se kao da je sve regularno. Zato ću u ovom tekstu pisati ne samo o predstavama već i o pozorišnim utiscima koje ćemo poneti iz 2025. godine
Crkni, ljubavi, režija Lin Remzi, igra Dženifer Lorens; Marti Veličanstveni, režija Ben Safdi, igra Timoti Šalame
Krajem 2025. kada se navršilo 50 godina od premijere predstave Mrtvi razred Tadeuša Kantora, objavljena je knjiga o tom velikom poljskom reditelju koga, naprosto, nije moguće imitirati
Zemunka koja je osvojila Njujork, Marina Mićanović, kaže da je bavljenje dizajnom njena priroda i smisao, a da je moda stil života. Njeni klijenti vole njenu autentičnost
Mnogo je polemika o pitanju ko je oborio nemački cepelin iznad Soluna 1916. godine. U Spomenici Solunske đačke čete je autentično svedočanstvo o tom događaju
Tekst “Zašto padaju beogradske fasade”, objavljen u novogodišnjem dvobroju, bio je povod našem čitaocu iz Valjeva da napiše o svom iskustvu na tu temu
Razlika između zemalja sa razvijenim medicinskim sistemima i Srbije u kojoj se sistem održava još samo na entuzijazmu predanih lekara i predanog osoblja, ravna je razlici između neba i zemlje. U srećnijim zemljama nije lakše samo živeti, nego i mreti
Kada usamljenost ne bi bolela koliko boli, niko se nikada ne bi odrekao privilegije da zaključa vrata iznutra. Život više generacija u istom domaćinstvu, čak i skladni i solidni brakovi, najbolji prijatelji koji žive zajedno tokom studija – ništa od toga nije moguće bez povremene (u idealnom slučaju naizmenične) požrtvovanosti, bez preuzimanja tuđih tereta i razumevanja za tuđe mane. Ali ostaje i pitanje – dokle trpeti? Kako bi svako od nas trebalo da nauči da prepoznaje tu granicu posle koje požrtvovanost postaje poništavanje sebe i samoponiženje
Na pumpi američkim sankcijama pogođenog Nisa potpisnici ovog teksta iznenada se obratila radnica: “Jeste li videli da je Amerika napala Venecuelu?” Usledila je razmena informacija. “Gospođo, Venecuela se tiče svih nas”, zaključila je radnica. Svet je za još jedan korak bliži ambisu pa se civilizacijsko beznađe oseća i u Beogradu i Karakasu, Kijevu i Gazi
Moskva i Kijev nastaviće borbu za Trampovu naklonost, a kome će se šef Bele kuće definitivno prikloniti pitanje je od milion dolara. Izvesno je samo da su rat u Ukrajini izgubili – Evropljani
Svaka dekada donosi svoju mesijansku teoriju koja će, konačno, otkriti formulu za uspeh u životu. I svaka se, pod skeptičnim pogledom drugih naučnika, raspala kao kula od karata. Ali fascinantan nije njihov pad, već glad društva za ovakvim objašnjenjima
Mletačkog dužda Marina Falijera je 1355. Republika pogubila zbog izdaje, ne samo zbog njegovog greha, već kao garanciju opredeljenja da su Republika i njen zakon iznad svakog građanina uključujući najviše predstavnike vlasti
U sovjetskoj knjizi iz 1978. pojavljuje se rečenica koja zvuči zapanjujuće savremeno. Budućnost je, ispostavlja se, ponekad bila tačnija nego što smo spremni da priznamo
“Ne možete, u ovakvim društvenim okolnostima, sistemom kompromisa doći do nekog napretka. Time dolazite samo do kompromisa sa samim sobom. Ko god načini kompromis sa samim sobom taj nije realizovao sve potencijale svog života. Većina nas se susrela sa kompromisom i većina nas je pristala na taj kompromis u nekom segmentu svog života. I ako nama nije žao što smo zbog tog kompromisa, zbog tog konformizma, odustali da razvijemo deo sebe, neki dar, bilo kakav, mali, onda moramo biti svesni da za našu nesreću nisu krivi drugi, nego, pre svega, mi”
Možda se to nije desilo u prethodnoj godini, možda neće ni u sledećoj, ali u nekom tačno određenom vremenskom trenutku, fizika će otkriti šta je zapravo vreme. To, najveće pitanje od svih, fizika neprekidno iznova preispituje, ništa manje nego što se time neizbežno bavi svako ljudsko biće. Šta o vremenu znamo sada