Ne treba kriti – ima tu prilično aljkavosti, dramaturških nelogičnosti i neravnina svih vrsta, s tim da i pored toga Ko živ, ko mrtav kao celina iznenađujuće dobro funkcioniše – naravno pod uslovom da volite ovu vrstu komike
Nakon martovskog skandala kada je u Puli zabranjen nastup nekolicini pevača narodne muzike iz Srbije, a u nedelji kada je u Hrvatskoj uhapšen pevač Rajko Lalić, koncert Zdravka Čolića u prepunoj Areni bio je događaj za sve iz svih šest država nekadašnje zajedničke zemlje
Znamo da su sednice Skupštine, rijaliti programi, mediji neiscrni izvori nasilja u obliku psovki i uvreda. Zašto psujemo? Da li smo svesni da dok izgovaramo “dodaj mi so, jeb*te” zapravo psujemo? Da li dok psujemo ujedno i kunemo
Karikatura je istovremeno i sastavni deo poslovne i uređivačke politike medijske kompanije, što znači da menadžment ili uredništvo mogu da utiču na njihovo objavljivanje. Urednik tu igra veoma važnu ulogu. Glavno pitanje koje se provlači kroz skoro sve studije iz ovog domena jeste da li urednik treba da interveniše što se tiče sadržaja karikature kao što radi sa bilo kojim drugim novinarskim tekstom i da li, kad donese odluku da je ne objavi, ulazi u prostor cenzure ili samo radi svoj posao
Snimak lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa kako prilikom navodnog gostovanja u emisiji “Utisak nedelje” ismejava kolege iz opozicije za sada je jedno od najvećih dostignuća veštačke inteligencije u Srbiji
Koliko god se trudio da se predstavi kao veliki inovator i izumitelj, Željko Mitrović u upotrebi novih tehnologija primenjuje isti princip kao u kreiranju sadržaja za TV Pink: on je samo opsenar neobaveštenih, medijski i digitalno nepismenih, čije neznanje zloupotrebljava zarad lične koristi
Zašto su prebogati Emirati izabrali Srbiju za strateškog partnera u Evropi? I ovde je odgovor jednostavan. Srbija pod vlašću SNS-a ima ono što praktično nema nijedna evropska zemlja, potpunu kontrolu vrha vlasti nad političkim, trgovinskim, investicionim i finansijskim tokovima. Srbija je jedna od najkorumpiranijih zemalja u Evropi, u kojoj istovremeno može sve i sa svima da se radi, i sa Zapadom i sa Istokom, i sa žitom i sa oružjem, i u beloj i u sivoj zoni, a sve pod nadzorom jednog čoveka. I baš zato smo atraktivni za realizaciju raznoraznih dilova, nešto poput Kazablanke početkom 40-ih godina prošlog veka
Od poraza od Partizana 18. aprila 2017. godine Crvena zvezda je na svom stadionu ostvarila 104 pobede i 12 remija i veoma je blizu rekordu madridskog Reala, koji je bio nepobediv 121 utakmicu na svom terenu, od 1957. do 1965. godine, u doba čvrste vladavine španskog El Kaudilja (vođe), generalisimusa Fransiska Franka
Nadajmo se da najavljeni stadioni neće postati spomenici korupciji, pljački imovine i prisvajanju zemljišta na atraktivnim lokacijama, ali možemo biti sigurni da će njihova sudbina biti politička, kao i mnogih drugih koji su građeni na ovakav način
Ulcinjska solana koja je u rekordnoj 1952. godini zabeležila proizvodnju od 41.882 tone, poslednju berbu soli imala je 2013, a danas “živi” od ulaznica po ceni od 2,5 evra i filmadžija koji su u njenim pogonima pronašli idealne kulise za snimanje serija sa mafijaškom tematikom
Zbog čega se umesto stadiona u Zaječaru, na koji će biti potrošeno dvadeset i više miliona evra, ne naprave igrališta za decu, trim staze za rekreativce i sale za fizičku kulturu bukvalno pri svakoj školi? Zašto investitori koji zidaju po Srbiji nemaju obavezu da omoguće prostor za izgradnju sportskih terena u kvartovima ili bar parkova u kojima bi deca mogla da provode vreme napolju u bezbednom okruženju
Kako je veštačka inteligencija naterala na reakciju papa Franju, američku vladu, Stivena Hokinga, Nika Kejva, Meril Strip i srpsku opoziciju
“Ovaj film je upravo napravljen tako da svi koji ga gledaju, odakle god da su, mogu da shvate kontekst, da im bude zabavno, pa ih onda ‘spusti’ neka granata, pa ih digne neka od priča, film je rolerkoster koji te resetuje svako malo. Ispunio je ono što je, po meni, njegova dužnost bila, a to je da ljudi izvuku neku pouku iz toga. Ne samo da se nasmiju, ne samo da kažu ‘ah, jadni Bosanci što su ih rokali’, nego da prepoznaju oko sebe šta im se sve može desiti”
Ivana Vuleta i Novak Đoković su najnoviji dokazi da sportistima četvrta decenija nije prepreka za vrhunske uspehe
U slučaju RTS-a, sećanje nije baš poželjna kategorija, naročito zbog političara koji nisu presrećni kada se u javnosti pojave njihove izjave iz bliže ili dalje prošlosti. Baš zato što je učestvovala u podržavanju svih režima, televizija je neprijatan i nezgodan svedok, da ne kažem saučesnik
Možda nas mašine sve više brinu, ali život bez njih je nešto sasvim drugo. Bez savremenih mašina, na primer, jedno prosečno domaćinstvo u Srbiji moralo bi da angažuje bar 50 robova kako bi održalo privid života koji danas vodi
“Iz neposrednih razgovora sa nastavnicima, roditeljima i decom – budući da sam bila deo tima koji je pružao obrazovnu podršku i u školi ‘Vladislav Ribnikar’ i u drugim školama koje su se javljale jer su bile zabrinute – zaključujem da i dalje postoji ogromna doza straha, nepoverenja i zabrinutosti. Osim bezbednosnog straha, koji postoji kod svih, među roditeljima vlada i zabrinutost i upitanost o tome šta škole mogu da ponude njihovoj deci”
Uguravanje površnog i fejk feminizma gde mu nije mesto samo nanosi štetu onome za šta tvrdi da se zalaže
To je ritam, to je strasna mera, to je disanje, to je otkucaj srca Marka Vešovića. To je ritam njegove duše. Sve ostalo su tlapnje, šaš, niko i ništa
Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” donosi odlomak iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
Banat, Bačka, Srem i Baranja, cela Hrvatska, Boka kotorska, cela Bosna i Hercegovina, rumunski deo Banata sa Temišvarom i cela Transilvanija, manja parčad Slovenije i Italije – sve to obuhvata Svetostefanska Mađarska o kojoj sanja Viktor Orban. Malo li je. Ali ko je bio taj Sveti Stefan? I šta je Svetostefanska Mađarska? I zašto je mađarska kruna sveta
