“Jedna je stvar osloboditi se kolonijalnog gospodara, a sasvim druga da počneš da savladavaš roba u sebi. Do tog unutrašnjeg oslobođenja još nismo došli. Oslobodili smo se Turaka, ali se nismo izgradili kao slobodni subjekti. Autoritarizam se stalno vraća. Sve boreći se protiv Turaka, tražimo i nalazimo naše sultane”
Sa bine rekoše da potpredsednik Vučević ne došo na otvaranje, zbog ove situacije na Kosovu, išo da pozdravi Sabor Dodikove partije, no, solo bio Boško Dveri, koji je uz muziku “Nedamo Kosovo” reko da je za domaću privredu i poljoprivredu
U našoj državi se i dalje rasipa električna energija. Delimičan prelazak na obnovljive izvore energije, poput gradnje vetroparkova i solarnih elektrana, svakako je korak napred. Međutim, da bi on dao rezultate na duže staze, bespotrebno trošenje energije se mora smanjiti. Šta je sve neophodno učiniti
Režim hoće da zapuši svaku rupu kroz koju bi moglo da se vidi da nije najjači, najbolji i najdivniji u novijoj istoriji Srbije. Kako god se okrene, najavljeni parlamentarni, pokrajinski, beogradski i dobrim delom lokalni izbori idu u korist samo SNS-u. Igra je prljava, pravila diktira Vučić, ali ume li opozicija da uzvrati? I još važnije, ima li snage, može li
Kad je pre neki dan gradonačelnik Kraljeva dao ostavku i plasirao se u prvih deset koji su to učinili najbrže, reagujući na naredbu iz Beograda, po ko zna koji put dokazao je prirodu svoje podarene funkcije
Srbija je na trećem mestu od 44 države na evropskom kontinentu po rasprostranjenosti kriminala. Od nje imaju gore pozicije samo Rusija, koja je na prvom i Ukrajina, na drugom mestu, prema indeksu organizovanog kriminala za 2023. godinu koji je objavila Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC)
Postoje tvrdnje da je cela konfuzija brižljivo isplanirana kako bi se opoziciji ostavilo što manje vremena za kampanju i skrenula pažnja sa nekih drugih događanja. Govori se i o tome da će neki izbori biti izdvojeni zbog toga što bi se, kao posledica mogućeg naprednjačkog izbornog uspeha na ovim, povećala apatija opozicionog biračkog tela na redovnim lokalnim, eventualno pokrajinskim izborima, koji bi se održali na proleće
Oneohtrix Point Never spada u najvažnije umetnike koji istražuju spoljne granice pop muzike, idući u susret nepoznatom, onako kako sateliti istražuju nepregledni prostor van Sunčevog sistema
Ispada da je Radoičić za kratko vreme sam-samcat uradio nekoliko neverovatnih stvari: organizovao grupu naoružanih ljudi sa kojima je na sever Kosova prebacio silno naoružanje; izazvao mali rat u Banjskoj koji je odneo najmanje četiri života; oglasio se posle pet dana izbivanja i priznao delo koje je on video kao početak borbe protiv okupatora za razliku od većine sveta koja ga vidi kao teroristički čin. Još je važnije da je Radoičić preuzeo odgovornost i čini se da je taj njegov požrtvovani čin odbrane Vlade i predsednika Srbije doveo do toga da ga mediji hvale i slave nekoliko dana, a da ga policija ne uhapsi baš odmah
Čudni su putevi gospodnji, a glumci su njegovi zemaljski izaslanici, idoli čiji smo savremenici, ponekad i poznanici pa ih jednako tretiramo kao i sve druge ljude: ili im štošta nepotrebno zameramo ili ih nepravedno zaboravimo
Negde duboko u svesti velikog broja Amerikanaca urezano je osećanje da se mora pružiti ruka slabijem koji je u nevolji, posebno ako je napadač simbol nedemokratske, totalitarne države kakva je Rusija Vladimira Putina, sa svim naslagama nekadašnjeg animoziteta prema Sovjetskom Savezu. Zato je teško zamisliti da će bilo koja američka administracija sedeti i gledati skrštenih ruku Putinovu tiraniju suseda, ali verovatno ni pomoć više neće biti tako neupitna ili izdašna kao što je bila do sada
Ostvarenje 3211 je kombinacija, zapravo pletenica koju tvore igrani delovi i dokumentarni, odnosno, monološki postavljeni ispovedni segmenti u kojima Stefan Đurić Rasta govori o svom životu i životopisu, kao i o svojoj nepopravljivoj naravi
Strip je opet, posle mnogo decenija, postao deo opšte kulture i trend, a ljudi ga prihvataju ravnopravno sa filmom, književnošću i ostalim umetnostima
U fabrici za proizvodnju mineralne vode i bezalkoholnih pića Mioni u selu Ključ kod Mionice postavljen je kamen-temeljac za novi proizvodni pogon koji će povećati kapacitet fabrike sa 250 miliona litara na 450 miliona litara godišnje
Akcija u Banjskoj trebalo je, izgleda, da izazove angažman međunarodnih snaga na severu Kosova, ali se pretvorila u fijasko za Aleksandra Vučića. Sada ga mogu spasti samo Amerikanci ako budu hteli. Nastavak dijaloga u Briselu zamisliv je samo ako Evropska unija u ruke uzme deblji štap i sočniju šargarepu
Apatija je poželjno i politički korektno stanje duha, pa je takmičenje u ležanju u Brezni veoma tačna metafora naše individualne i društvene stvarnosti. Do pobede
Zanimljivo, do trenutka u kojem nastaju ovi redovi, niko Medeničin čin i njegove razloge nije ni podržao i solidarisao se, ni osporio i suprotstavio se. Tzv. kulturna javnost se pravi mrtva, tako je valjda najbezbednije. A možda se ne pravi, nego je stvarno mrtva? Ili bar čudno miriše
U velikoj igri s dalekim početkom, promenljivim tokom i nepredvidljivim krajem, jedno je izvesno: Jermeni su zbog straha od odmazde za samo nekoliko proteklih dana tragediju rata zamenili tragedijom progonstva. Masovno su napustili oblast koju neki zovu Karabah (“Crni sad”), a Jermeni Arcah (“Sunčana šuma”), svoju postojbinu u kojoj su neprekidno živeli od drugog veka pre nove ere do današnjih dana
Ubeđujući sebe da raspravljaju o svetskim problemima, odrasli pljačkaju, varaju i izdaju svoje bližnje. Pretpostavljamo da je ova društvena kritika bila jedan od glavnih razloga što se proslavljeni slovenački reditelj srednje generacije Sebastijan Horvat, inače vrlo sklon socijalnim temama i klasnim pitanjima (predstave Ali – strah jede dušu, Cement), posvetio pozorišnoj adaptaciji ovog romana
“Važno je da kod svih proizvođača postoji saznanje, svest o tome da baš njihovi proizvodi mogu biti kontrolisani. Znate, šumu nije sačuvao šumar, nego strah od šumara”
Da li Dogovor za pobedu donosi nešto zaista novo i drugačije na antivučićevskoj političkoj ravni, kako to neki tvrde? Da li dokument koji je, na inicijativu Zeleno-levog fronta, potpisala grupa građanski orijentisanih parlamentarnih stranaka predstavlja dobar odgovor na uobičajenu kolektivnu kritiku? Da li on predstavlja znak da opoziciona scena postaje ozbiljnija, predanija i relevantnija? Ili će, kroz neki budući razvoj događaja, biti zaboravljen kao da nikad nije ni postojao
“Zemlja sme da povećava količinu novca onoliko koliki ostvari privredni rast. Svaki brži rast novčane mase iznad stope privrednog rasta praviće inflaciju, na koju onda dodajte onu uvoznu inflaciju. A ni tu nije kraj. Čak i da uvozna inflacija padne na nulu, opet vam nema spasa ako povećavate penzije, plate, isplaćujete poklone mladima, starima ili bilo kome na koga se predsednik Vučić tog dana razneži – a privredni rast ostane nizak, kao sada”
