Akcija u Banjskoj trebalo je, izgleda, da izazove angažman međunarodnih snaga na severu Kosova, ali se pretvorila u fijasko za Aleksandra Vučića. Sada ga mogu spasti samo Amerikanci ako budu hteli. Nastavak dijaloga u Briselu zamisliv je samo ako Evropska unija u ruke uzme deblji štap i sočniju šargarepu
Za “Vreme” iz Bona
Posle krvave nedelje u Banjskoj (24. septembar), svako se vratio u svoju busiju. Prema tvrdnjama beogradskih vlasti i tabloida, za sve je kriv Kurti. Prema Prištini, ceo svet je video da Srbija planira krimski scenario za sever Kosova.
Predstavnici Zapada su refleksno ponavljali potrebu da se vrati dijalogu pod palicom Brisela. U hibridnom ratu – koji je počeo pre nego što su puške utihnule i gde kao da se ubeđuju “zapadni partneri” a ne javnost – Priština vodi 5:0.
Snimcima iz dronova i drugim dokazima koji treba da pokažu da iza Banjske stoji Milan Radoičić, a iza njega država Srbija, iz Beograda su suprotstavljeni govori predsednika Aleksandra Vučića puni uzdaha i optužbi da su se svi urotili protiv Srba. Doduše, Amerikanci kao i visoki predstavnik EU Žozep Borelj pazili su da napad ne opisuju kao “teroristički”, dok su iz Berlina koristili baš tu reč.
Prema informacijama ovog nedeljnika, u zapadnim prestonicama je vladala zgranutost Vučićevom odlukom da proglasi Dan žalosti prošle srede i tako napadače iz Banjske proslavi kao heroje. Niko nije poverovao u Vučićevo objašnjenje da Srbija žali uopšteno, zbog “tragičnih događaja” u kojima je stradao i albanski policajac. U ograničavanje štete spadaju i intervjui predsednika za CNN i “Fajnenšel tajms”, list u kojem je u prošlosti više puta pokušavao da odsvira muziku za zapadne uši. Tu je Vučić negirao da se vojska sprema na Kosovo.
“Koja bi bila ideja? Da uništimo svoju poziciju koju smo gradili godinu dana? Uništiti to za jedan dan? Srbija ne želi rat. Srbija od toga ne bi imala koristi jer bi to ugrozilo njenu poziciju u pregovorima sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU”, poručio je Vučić.
AUTOGOL U BANJSKOJ
Pregovori? To danas zvuči kao loš vic. Ako je “dijalog” do sada bio mučan i iznuđen, ako su Vučić i Kurti dovlačeni u Brisel kako bi evropski posrednici glumili da se ide nekuda, sada bi ta predstava mogla da prestane, barem na neko vreme. Po svemu sudeći, iza kulisa se živo razgovara. Kosovski premijer Aljbin Kurti izašao je iz defanzive u kojoj je bio poslednjih meseci i sada baca Banjsku kao glavni adut. Sve u stilu – lepo sam vam govorio zašto nam treba specijalna policija na Severu.
“Banjska vraća pažnju na Srbiju”, kaže Andreas Ernst, iskusni novinar “Noje cirher cajtunga” koji je godinama bio dopisnik iz Beograda. “Do sada je Kurti bio pod pritiskom, dobio i sankcije jer nije hteo da formira Zajednicu srpskih opština. Sada je pritisak na Srbiji, ali i na EU i SAD da dođu do nekog uspeha. Oni su ulagali politički kapital, a sada deluje da im stvari klize iz ruku. To je pitanje prestiža i autoriteta.”
Ernst spada u one koji su odavno proglasili proširenje EU mrtvim – niti Srbija i susedi misle da urade šta treba da bi se pridružili, niti ih Evropska unija hoće. Ali sada, kaže Ernst, ruska agresija na Ukrajinu podseća Evropu da na Balkanu ima meki trbuh te se razmatra nova logika proširenja. O tome je grupa parlamentaraca iz regiona imala sastanke prošle sedmice u Berlinu. Navodno i nemački sagovornici imaju simpatija za ideju pristupanja na kašičicu. Recimo, tako što bi Srbija i susedstvo prvo bili ekonomski integrisani i imali poslanike u Evropskom parlamentu.
“Čar tog modela postepenog pristupa je što se već u prvoj fazi nešto dobija. Time bi se moglo rešavati i pitanje Kosova. Jer, sada Zapad u ruci ima samo pretnju sankcijama, ali ima malo šargarepa”, kaže Ernst. “Međutim, vreme ističe. U Banjskoj smo videli koliko brzo može da eksplodira.”
Prioritet mora biti sprečavanje “daleko goreg krvoprolića” u bliskoj budućnosti, kaže za “Vreme” Adi Ćerimagić, viši analitičar Inicijative za evropsku stabilnost (ESI). “Ukoliko ne bude kazne i posledica, onda će ovaj trenutak ostati upamćen kao povratak u neku verziju strašnih događaja iz devedesetih, na Kosovu i šire.”
ESI nije bilo kakva inicijativa. Ta uticajna berlinska organizacija, čiji rad podržava niz zapadnih država i fondacija, na čelu ima Geralda Knausa, arhitektu izbegličkog sporazuma EU i Turske. Duže vreme ESI u analizama navodi da bi Beograd mogao pripremati ovakav “scenario” na Kosovu. Po njihovom mišljenju, jedino kredibilna ponuda Evropske unije – ako ne za prijem u stalno članstvo, a ono za prijem u zajednički ekonomski prostor – može privoleti Beograd i Prištinu da tragaju za rešenjima.
POKUŠAJ DA SE KFOR NATERA NA POKRET
Foto: APMALA SAZNANJA, VELIKA OČEKIVANJA: Može li KFOR da preuzme sever Kosova
Na kartu “sprečavanja daleko goreg krvoprolića” igra i Beograd pozivajući da Kfor preuzme kontrolu nad Severom. Taj scenario se prepričava po diplomatskim kuloarima – Banjska je navodno trebalo da bude demonstracija nestabilnosti i pobune lokalnog stanovništva koja bi naterala NATO da, u strahu od rata, preuzme Sever.
“Da bi na bilo koji način i bilo kojim sredstvima sprečio ovaj sukob, koji danas izgleda verovatniji nego ikada pre, Kfor mora da preuzme kontrolu nad severom Kosova”, rekao je albanski premijer Edi Rama, za kojeg nije tajna da je bliži Vučiću nego Kurtiju. “Svako oklevanje i odlaganje, uključujući argumentaciju kako ‘nemamo dovoljno trupa’, može učiniti da intervencija Kfora sutra bude mnogo veća što se tiče trupa, ali i teža”, rekao je Rama posle Banjske.
Na to je nemački novinar Mihael Martens na Tviteru cinično primetio: “Edi Rama je verovatno najbolji premijer kojeg je Srbija imala još od Nikole Pašića”.
Za sada nije jasno da li je najavljeno pojačanje za Kfor korak ka preuzimanju kontrole nad Severom. Na Kosovo bi trebalo da stigne još 200 britanskih vojnika. U Nemačkoj se parlamentarci vladajuće koalicije zalažu da Berlin pošalje još ljudi – trenutno je na Kosovu svega 85 vojnika Bundesvera, od mogućih 400. Kfor ukupno ima 4.500 ljudi na terenu.Da li je to bila cela ideja diletantske akcije u Banjskoj? Neki izvori govore da je Vučić pokušao da stavi Sjedinjene Države pred svršen čin – haos na Severu bi ih primorao da pošalju Kfor. Srpska vojska kod administrativne linije služila bi kao dodatno strašilo.
Hrabrija verzija teorije – koja se ne čuje od dokoličara ispred dragstora, već iz diplomatskih krugova – glasi da su Amerikanci načelno podržali raspirivanje napetosti na severu Kosova kako bi imali argument više da trupe Kfora preuzmu kontrolu.
Po toj teoriji, Beograd je nakon ovogodišnjih sporazuma u Briselu i Ohridu dobio mig iz Vašingtona da pričeka šest meseci. Ako se u tom roku Kurti ne primora na Zajednicu srpskih opština, onda će Amerikanci zaleći da Kfor preuzme dužnosti specijalne kosovske policije, u srpskim sredinama poznate pod zloglasnim imenom Rosu. “To bi išlo ka mekoj podeli Kosova”, kaže nam izvor upoznat sa diplomatskim prilikama u Prištini. Jer, ukoliko bi Kfor “glumio” specijalnu policiju, a Srbi se vratili u redovnu – na Severu više ne bi bilo “albanske čizme”.
Šta se onda desilo? Prema istim izvorima, akcija je obaveštajno “probušena”, verovatno uz pomoć nemačkih službi. Kosovska policija se pojavila i došlo je do krvoprolića.
VOJSKA IDE U RIKVERC
Od tada Beograd, ali i Vašington, rade na kontroli štete. Upadljivo je ćutanje zvaničnika o tome kako je naoružana grupa napustila manastir odšetavši okolnim brdima. Izvori “Vremena” kažu da su upravo Amerikanci posredovali u tom “povlačenju”, u želji da se izbegne još više krvi i to usred manastira.
Šta god da je bila ideja u Banjskoj, završilo se kao fijasko i ostavilo prvog čoveka Srbije Aleksandra Vučića zbunjenog. Jer ništa nije znao, kažu jedni. Jer je znao, ali nije očekivao da se tako završi, kažu drugi.
Od tada traje ograničavanje štete. Upozorenja Bele kuće u petak (29. septembar) da Srbija navodno gomila do sada neviđene trupe kod Kopnene zone bezbednosti, razradili su iz Prištine – navodno su srpska artiljerija, protivvazdušna odbrana i tenkovi raspoređeni u tri pravca ka Kosovu.
Vesti o kretanju trupa datiraju par dana pre Banjske, kada je Tanjug javio da su “kolone vojnih borbenih vozila” snimljene u Blacu, Beloljinu, Kuršumliji i na putu ka Raškoj. Posle okršaja u Banjskoj, te trupe su obišli ministar odbrane Miloš Vučević i načelnik Generalštaba Milan Mojsilović.
A RADOIČIĆ JE TOLIKO “URADIO” ZA INTEGRACIJU…
Vučić je tvrdio da su manevri redovni, da je ka Kopnenoj zoni bezbednosti Srbija imala oko 8.400 vojnika, što je dvostruko manje nego ranije, ali da će smanjiti broj na 4.400. Usledile su upečatljive slike “povlačenja”. To je tek početak vađenja Vučića iz škripca u koji je uveo Srbiju, a gde mu nešto mekše prizemljenje nudi činjenica da srpska namenska industrija raznim šemama odavno naoružava ukrajinsku vojsku. Poznavaoci prilika kažu da je upravo to donelo Beogradu blagonaklonost Bajdenove administracije.
Sada je to na ispitu. U istom nastupu u kojem je upozoravao na kretanja vojske, portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi tražio je da srpske vlasti pomognu istragu o događajima u Banjskoj. “Svi umešani u ove napade moraju biti izvedeni pred lice pravde”, rekao je Kirbi.
Neki posmatrači su zaključili da je to bio zahtev za izručenje Milana Radoičića – premda Kirbi tako nije rekao, niti Srbija ima mehanizme da izručuje svoje državljane, posebno ne Kosovu.
U Beogradu je Radoičić iz “svojstva građanina” postao osumnjičeni. U utorak je uhapšen pod optužbom da je organizovao i naoružao grupu odgovornu za “teška dela protiv opšte sigurnosti”. Radoičić je to negirao, ali je tako počeo da se odmotava proces koji će možda zadovoljiti Zapad.
U međuvremenu, prištinske vlasti nameravaju da oduzmu vilu na jezeru Gazivode koja pripada doskorašnjem potpredsedniku Srpske liste. Poruka koju su mnogi razumeli – ovako se baškari gospodar života i smrti Severa, s tim što on nekako uvek preživi dok drugi ginu.
“Ovo je skoro poetski”, kaže nam jedan izvor sa Severa Kosova. “Radoičić je lik koji je najviše uradio za integraciju i dijalog, a onda je sve zbrisao za pola dana.”
Upravo su Radoičićeve “veštine ubeđivanja” koristile Vučiću i Prištini kad je Srbe trebalo uterati u kosovske institucije posle Briselskog sporazuma 2013. godine. Radoičić je bio ključan za uspostavljanje Srpske liste kao jedine dozvoljene partije za kosovske Srbe, one koja će funkcionisati kao produžena ruka Beograda, ali i sedeti u svim kosovskim vladama.
“Srbi na Kosovu nisu imali svoj glas. Morali su da biraju da ih zastupaju ili Vučić ili Kurti, a to su loše opcije”, nastavlja u razgovoru za “Vreme” švajcarski novinar Ernst. “ZSO bi mogla da bude delimično autonomna i da izrodi pluralističku scenu kosovskih Srba. Pikantno je što to ne žele ni Beograd ni Priština. Meni pak deluje da je to jedina šansa da Srbi tamo ostanu i žive iole normalno.”
MOŽE LI ZAPAD DA IZVRŠI PRITISAK
Ernst smatra da ne postoje šanse da se posle Banjske izrodi neki novi format dijaloga. A stari je došao do zida – predloga EU da Kosovo radi na formiranju ZSO dok Srbija ide ka faktičkom priznanju Kosova, priznajući kosovska dokumenta i ne protiveći se članstvu u međunarodnim organizacijama.
“Šansa je u tome da se Vašington i Brisel saberu i izađu sa podsticajima i pretnjama kako bi se dve strane mrdnule. Da se, dakle, ide putem kojim se išlo, ali sa mnogo više energije”, kaže Ernst.
To bi bila logika štapa i šargarepe – sa jedne strane pretnja sankcijama sve do ukidanja bezviznog režima za Srbiju, to jest odlaganja tog režima za Kosovo. Sa druge strane, mamac u vidu ulaska u neke strukture EU, finansiranja infrastrukturnih poduhvata i donatorske konferencije.
Ovih dana se čuju zahtevi da se Srbija zbog Banjske nađe na meti sankcija EU i SAD. U Briselu je Boreljov portparol samo rekao da to ne isključuje – kad se svi detalji Banjske razjasne, što lako može biti nikad. Navodno, osam članica EU – među njima i Hrvatska – traže sankcije protiv Srbije, ali one bi zahtevale konsenzus svih članica i malo su verovatne.
U toj situaciji, povratak razgovorima u Briselu skoro je nezamisliv. “Sadašnji dijalog je propao”, kaže analitičar berlinske inicijative ESI Adi Ćerimagić. Prema njegovom mišljenju, EU i SAD su se “pretvarale” da je Srbija prihvatila ovogodišnje sporazume iz Brisela i Ohrida koji podrazumevaju korake ka priznanju Kosova – i istovremeno formiranje Zajednice srpskih opština.
“Ali, predsednik Vučić i njegovi partneri, od ministra spoljnih poslova Dačića do predsednik skupštinskog Odbora za KiM Drecuna, od početka su bili vrlo jasni i dosledni da Srbija ne prihvata faktičko priznanje Kosova. Takođe, SAD i EU treba da prestanu da se pretvaraju da bi se ova pozicija Srbije promenila samo kada bi vlasti u Prištini započele uspostavljanje Zajednice srpskih opština”, dodaje Ćerimagić za “Vreme”.
Ernst smatra da Vučić oteže jer ne želi da bude taj koji će priznati Kosovo, prvo faktički, onda i na papiru. “Teže je objasniti zašto Kurti oteže. Možda misli da će profitirati jer će situacija za kosovske Srbe postati tako neizdrživa da će se odseliti, pa će se problem rešiti takoreći demografski”, dodaje ovaj novinar.
Za sada srpske vlasti ponavljaju da to nikad neće dopustiti. Vučićev nominalni partijski šef Miloš Vučević kaže da je vojska spremna i krenuće čim “vrhovni komandant” naredi. Posle Banjske u to malo ko veruje.
Vučić stoji pred krhotinama kosovske politike koja seže od devedesetih godina, preko olakog rasturanja srpskih institucija Briselskim sporazumom, upotrebe usluga tipova poput Radoičića u disciplinovanju Srba, sve do brzopletog napuštanja policije i drugih institucija prošle godine.
Od te propasti Vučić beži u izbore, koji bi trebalo da na nekoliko meseci odlože pritiske oko Kosova, Radoičića, povlačenja vojske. Nema sumnje da će u kampanji preko svake mere “braniti Kosovo”. Jedino bi bilo zgodno da grafiti po Srbiji sada glase “Kad se Kfor na sever Kosova vrati”.
Nemački i američki ljudi
IZMEĐU DVE VATRE: A. Vučić sa A. Berbok i G. Eskobarom
fotografije: tanjug
Ramuš Haradinaj, nekadašnji gospodar rata, haški optuženik i premijer Kosova, nije mogao da oćuti čak ni u trenutku “nacionalnog jedinstva”. Kosovska skupština je jednoglasno usvojila rezoluciju o osudi “terorističkih napada” u Banjskoj, ali je Haradinaj to iskoristio da opet prebaci Kurtiju to što je okrenuo leđa Amerikancima.
Javna je tajna da se Kurti tretira kao “nemački čovek” i da u Berlinu ima najjaču zaleđinu. Za prištinsku politiku je to novum, prvi put da se po podršku ne ide prevashodno u Vašington.
To su pokazale i reakcije posle Banjske. Dok su američki zvaničnici vagali reči i izbegavali da napad zovu “terorističkim”, Nemci su bez pardona prihvatili tu kvalifikaciju.
Isto je po pitanju eventualnog angažmana Kfora na severu Kosova. Jern Rode, ambasador Nemačke u Prištini, rekao je da se Berlin tome protivi. “Mislim da su sve naše izjave ove sedmice jasno stavile do znanja da je Kosovo suverena zemlja. Kosovska policija je institucija za sprovođenje zakona na Kosovu, koju podržavaju Kfor i Euleks”, dodao je Rode.
U priči o Nemcima i Kurtiju valja se setiti male geopolitičke bitke od pre tri godine. Tada je sve zateklo objavljivanje optužnice Specijalnog suda za zločine UČK u Hagu protiv tadašnjeg kosovskog predsednika Hašima Tačija i drugih. Tači je upravo bio u avionu za Vašington, pa je morao nalevo krug. Požurivanje optužnice se smatralo nemačkim maslom kako bi bio razbijen trougao Tramp-Tači-Vučić, koji je mogao doći na originalne ideje za rešenje kosovskog pitanja, recimo kroz novo povlačenje granica (vidi “Vreme” 1539: “Kako su Tači i Grenel izbačeni iz igre”).
Nemci su se oštro protivili ideji “razgraničenja” ili “razmene teritorija” navodeći kao razlog “otvaranje Pandorine kutije” na Balkanu. Izvesno je da bi u eventualnim sukobima novi talas izbeglica krenuo baš ka Nemačkoj – do Sjedinjenih Država je čitav okean. Eliminacija Tačija – kojeg je nemački magazin “Špigel” nazvao “dvorskim psom američkih geopolitičkih stratega” – nesumnjivo je pomogla Kurtiju.
“Istina je da Kurti na Zapadu ima najviše podrške u Nemačkoj. Recimo, i Trampova i Bajdenova administracija bile su vrlo kritične prema Kurtiju”, rekao je o tome svojevremeno za ovaj nedeljnik profesor Florijan Biber sa Univerziteta u Gracu. “Nemci su pak u njemu u jednom trenutku videli neku nadu. Ideološki je isto bliži Berlinu, jer se identifikuje kao levičar. Definitivno Berlin ima veći stepen razumevanja nego Borelj, Lajčak ili Eskobar”, dodao je on.
Odnos vlasti u Berlinu prema Srbiji zaoštrio se otkako u Kancleramtu više nije Angela Merkel. Dok je ona nekoliko puta gostila Vučića pred izbore u Srbiji, današnji kancelar Šolc je prvi visoki nemački zvaničnik koji je neuvijeno rekao da će Srbija morati da prizna Kosovo ako želi u EU. Ministarstvo spoljnih poslova duži Analena Berbok iz stranke Zelenih, političko čedo Jozefa Fišera, koji je bio na istoj funkciji tokom bombardovanja 1999. godine. Fišer je zvezda-vodilja današnja generacije Zelenih koja je odavno digla ruke od pacifizma.
Predsednik Vučić je više puta optuživao “jednu zapadnu zemlju” da daje Kurtiju podršku za sve što radi, a što Vučić preterano opisuje kao “pogrom” i “novu Oluju”. Gostujući u “Ćirilici” u ponedeljak, Vučić je konačno izgovorio koja je to zapadna zemlja. “U Nemačkoj je besprizorno kakve laži šire”, rekao je, “tačno vidite čiji je Kurti štićenik i tu nema velike filozofije.”
Paradoks je što bi Beogradu više odgovaralo da u Prištini stoluje neki od zloglasnih vođa UČK – kad nema Tačija, dobar bi bio i Haradinaj – nego da to bude “nemački čovek” Kurti.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Da li će narod većinski da se angažuje (na izborima, u protestima i bilo gde) na strani onih koji su na vlasti ili na strani onih koji bi da tu vlast promene? Mislim da je to malo verovatno dok je vlast ovakva kakva je, dok su opozicione partije ovakve kakve su, a organizacije civilnog društva i društvena elita ovakve kakve su
Javlja li se klica političke alternative Srpskoj listi? Da li se opozicija konačno setila da bi mogla da pomogne Srbima na Kosovu? I kako? Kolika je važnost toga? Na koji način režim u Beogradu (ne)reaguje na to što se neko konačno usudio da zagazi u politički zabran predsednika
Predlog gradonačelnika Beograda da na Beogradskoj autobuskoj stanici, ali i na tablama sa nazivima ulica budu ćirilica i engleski jezik, otvara mnoga pitanja, a svi mogući odgovori su smejurija. U beogradskoj opštini Zvezdara postoji ulica koja se zove Kisela voda. Hoće li biti prevedena kao “Mineral water” ili “Sparkling water”
Obećanja od kojih je prošlo godinu dana, a za neke i više, nisu održana bez obzira na to što u slučaju prosvetnih radnika postoji potpisan Protokol, a u slučaju poljoprivrednika, samo pre nekoliko meseci potpisan Sporazum. Šta dalje sa protestima prosvetara i poljoprivrednika
Intervju: Verica Marinčić, glavna i odgovorna urednica IN Medija
Portal IN Medija objavio je da je opština Inđija u paketiće za decu iz karate kluba “Sensei” između ostalog strpala i med za potenciju “Fruškogorski skočko – radost u kući”. Urednica portala Verica Marinčić kaže za “Vreme” da se uskoro gradom pronela vest o “istrazi” koja treba da ustanovi ko je joj to dojavio, te da će se predsednik Vučić u vanrednom obraćanju oglasiti povodom skandala: “Na samom kraju agonije, ucena i pritisaka, roditelji su javili da je doneta odluka da svi roditelji treba da tuže IN Medija, a ko ne tuži time će pokazati da je on taj koji je vest o medu preneo nama”
Sećate se čuvenih “dva jaja” ministra Momirovića? E pa, sva je prilika da su ta “dva jaja”, pre sniženja cene, bila u nekom od marketa koji je bio deo organizovanog nameštanja cena, kako tvrdi Komisija za zaštitu konkurencije
"Hoćeš da napišeš članak posle ovoga i da ti debelo platim?" To je novinarku televizije N1 Anu Novaković pitao otac Benjamina Hasanagića koji se u procesu protiv inspektora Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije vodi kao oštećeni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Ispada da je Radoičić za kratko vreme sam-samcat uradio nekoliko neverovatnih stvari: organizovao grupu naoružanih ljudi sa kojima je na sever Kosova prebacio silno naoružanje; izazvao mali rat u Banjskoj koji je odneo najmanje četiri života; oglasio se posle pet dana izbivanja i priznao delo koje je on video kao početak borbe protiv okupatora za razliku od većine sveta koja ga vidi kao teroristički čin. Još je važnije da je Radoičić preuzeo odgovornost i čini se da je taj njegov požrtvovani čin odbrane Vlade i predsednika Srbije doveo do toga da ga mediji hvale i slave nekoliko dana, a da ga policija ne uhapsi baš odmah
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!