Nedavno je grupa huligana opljačkala nekoliko prodavnica u američkom gradu Filadelfiji, a najviše pažnje izazvali su snimci grabljenja telefona, tableta i laptopova iz Eplove prodavnice. I to samo koji dan nakon što je u te prodavnice stigao najnoviji iPhone 15.
U Eplu se zbog toga nisu previše uzrujali, reklo bi se da bi ih više pogodilo da su huligani razbijali stolove i ostali, stalni inventar nego što su odneli nešto tehnike. Jer, kažu, od te tehnike neće imati mnogo koristi.
Pre izvesnog vremena Epl je u sve svoje uređaje ubacio novu verziju koda za pokretanje uređaja (Activation code), koji povezuje vlasnika i jedinstven Eplov sistem. Ukoliko kompanija ne odobri tu vezu, uređaj ne može da radi. A da bi bila odobrena, potrebno je da postoji legalni osnov, odnosno dokaz da je uređaj uredno kupljen ili uredno preprodat.
Još je gora situacija sa uređajima u prodavnicama. Oni se nalaze u takozvanom “izložbenom modu” koji omogućuje da rade vrlo ograničene stvari i to samo dok su u prodavnici, unutar lokalne vajfaj mreže. Čim je napuste, odnosno prođu kroz vrata, uređaji su potpuno neupotrebljivi šta god im radili. Odnosno, reagovaće samo na funkciju Find my phone (pronađi moj telefon) napravljenu upravo kako bi korisnici pronašli izgubljeni ili ukradeni aparat.
To znači da ajfoni u radnji više ne moraju da budu privezani, odnosno ako se nađete u prodavnici gde nisu, nemojte isprobavati svoju sreću. Savet je i da pazite kada kupujete polovni ajfon. Ako je na tom aparatu aktivirana opcija Find my phone, telefon je praktično neupotrebljiv. Koliko god da ste ga platili, dobili ste samo nešto metala i plastike, doduše lepo oblikovanih.
A ako telefon na ekranu prikaže poruku koja vas upućuje gde da ga vratite, to znači da je aparat ukraden i lociran, te je samo pitanje vremena kada će vas pronaći policija, zainteresovana da čuje kako ste do njega došli. Uz sve to postoji i sajt na kome možete da proverite status aparata – ukucavanjem IMEI šifre saznaćete da li neko potražuje aparat koji se nalazi u vašim rukama.
Teoretski, zahvaljujući digitalizaciji, a i veštačkoj inteligenciji, mogli bismo uskoro da živimo u društvu u kome su krađe obesmišljene jer je predmet krađe neupotrebljiv. Sve što u sebi sadrži neke elektronske komponente i kontroliše se nekim računarskim sistemom moći će da odaje podatke o sebi. To se odnosi i na rezervne delove koji su negde ugrađeni i koje će sistem sam da prijavi. Ukoliko potiču sa prethodno ukradenog uređaja, sistem će registrovati da je taj deo ubačen u aparat koji se više neće voditi kao legalan. Drugim rečima – ne isplati se krasti zbog delova, bilo da govorimo o telefonima ili automobilima.
Čipovi sa informacijom o proizvodu mogli bi se ugrađivati prilikom proizvodnje, tako da bi njihovo uklanjanje ili zamena izazvali vidljivo i prepoznatljivo oštećenje. Prijava krađe unosila bi se u sistem i ukradene patike «zvonile» bi kada se nađu u blizini kontrolnog uređaja, a takve uređaje već imamo u svakoj prodavnici. S tim što bi u ovom slučaju mogli precizno da nam kažu šta je, konkretno, izazvalo uzbunu, za razliku od sadašnje situacije gde je potrebno mahati sadržajem kese oko senzora.
Veštačka inteligencija bi mogla nezavisno da prati život proizvoda što bi uticalo na garanciju i druge benefite, obeshrabrujući korišćenje “šanirane” robe. Da ne govorimo o blamaži kada skupocene cipele ili sako krenu da pište na ulazu u pozorište ili poslovni prijem. Tehnologija postoji, nedostaje samo volja da se ona primeni, uz, verovatno, protivljenje zaštitnika prava na privatnost i pitanja – da li to pravo imaju i oni koji kradu.
