Kako je predsednik Srbije najavio ucenu Đorđa Miketića? Zašto se to vratilo režimu kao bumerang? Kakvu tu ulogu igraju Dijana Hrkalović i Đuka? Šta se i kome sada poručuje, a usput falsifikuje i podmeće? Postoje li zakoni, pravila službe i moralne norme koji neće biti prekršeni? I zbog čega ovakva Srbija mora da stane
Neumitnost emancipacije bi, između svega ostalog, mogao da bude ako ne krunski, a ono barem zbirni imenitelj na planu motiva nekoliko međusobno posve raznorodnih filmova iz različitih programskih segmenata ovogodišnjeg 29. Festivala autorskog filma u Beogradu
“Možda je nobelovac Mario Vargas Ljosa najbolji primer koji dokazuje da i vrhunski pisac može i te kako biti popularan. Njegova knjiga Avanture nevaljale devojčice prodata je u više desetina hiljada primeraka. Kada nam je bio gost u Beogradu, red za potpisivanje je bio dugačak preko 400 metara”
Građanska opozicija ima ograničena finansijska sredstva, a zapadne zemlje ih – za razliku od devedesetih – ne podržavaju: i dalje “širom zatvorenih očiju” gledaju demonstraciju primitivne autokratije i kleptokratije. To su sve objektivni, veliki problemi za kampanju opozicije, ali vreme za kukanje je odavno prošlo. Od jadikovke nema ništa, valja nešto raditi
Ideja da su se naprednjaci sjatili na Tiktok da bi sopstvenom nesimpatičnom pojavom gurnuli mlade u apstinenciju uopšte ne zvuči besmisleno. Ali, nije besmisleno ni to da su spremni da, iz očaja, prave potpuni cirkus od sebe, samo da zadrže rejting
“Tužna je ova civilizacijska inverzija koju živimo. Nekada ste, ako ste bili iz unutrašnjosti, slali sina i ćerku u Beograd na školovanje, ćerka da bude učiteljica, nastavnica ili doktorka, sin inženjer ili arhitekta. Danas smatrate da ste uspeli ako vam je sin u nečijoj privatnoj vojsci, bodigard koji zavodi red i viče da je gospodar Beograda, a ćerka vam je starleta, svi je znaju i učestvuje u rijalitiju. I šta raditi sa decom koja idu u ozbiljne škole, poput Matematičke gimnazije, šire slavu ovdašnjeg srednjoškolskog ili fakultetskog obrazovanja po svetu? Da se ne lažemo, šta oni imaju da traže ovde? Koja im je perspektiva? Ali baš zato neko mora i da ohrabri te ljude, da se ne boje, jer je ova zemlja i njihova. I šta mogu da urade? Pa da glasaju!”
Posle propasti EPS-a pre dve godine zbog lošeg upravljanja naprednjačkog kadra iz Obrenovca, sada je na red došla Pošta, koja živi od usluga koje svi dobrovoljno plaćamo i osećamo se dobro kada vidimo svoje poštare. Ono što nisu uspeli da unište jedan Aleksa Jokić, jedan od glavnih Vučićevih ljudi za “ljudske resurse” od 2012. godine naovamo i docnije naprednjački direktori, ugrozio je Zoran Đorđević (na slici)
Gnev jednom raspomamljene ljudske supstance reži kao pas, nema joj druge. Kada se suoči sa ništavilom svojih praznih perspektiva, njen očaj zadobija moćnu spiritualnu auru. Smejati se vasioni u lice, dovikivati se sa njom kroz megafon božanskog, malom čoveku daje onaj neophodan podsticaj da zvukom napadne hudi ćorsokak u koji se sred svih tih prostranstava neočekivano zapleo. Deluje li vam ovo kao trip na esidu? Ne, to je novi album sjajnog beogradskog benda св. Псета
Krenulo je obustavom rada u Pošti, nastavilo se barikadama poljoprivrednika i štrajkom upozorenja zdravstvenih radnika, a najavljeni su protesti privatnih vrtića, advokata, prosvetnih radnika... Šta svi oni traže, zbog čega i kako
Premda u potpunosti lišen čak i bledih primesa aktivističke oblande, ovaj je Filiberov film, povrh svega drugog, i rečito i sveobuhvatno podsećanje na moć i značaj empatije
Kao i danas, pre sto godina Evropom je lutalo na stotine hiljada ruskih emigranata. Jedan od njih, Boris Skosirjev, proglasio se kraljem Andore uzevši ime Boris I – i vladao punih 13 dana
Detalj koji gledaoci previđaju, a na koji vam skrećem pažnju jeste komunikacija u ovoj emisiji – bez obzira na ishod, pobednici i poraženi sa velikim poštovanjem govore o svojim takmacima. Naravno da im je stalo do pobede, ali nikada nije zabeleženo vređanje protivnika. Pobeđuje uvek bolji
Havijer Milei “počistio” izbore u Argentini – gurajući zemlju u nepoznato, prateći stope Donalda Trampa. Da li su njegove mlade pristalice iz srednjeg i nižeg sloja u besu glasale protiv svojih interesa
Zanimljivo je kako eklatantan primer cenzure i nasilja (pretnja je takođe nasilje) nije postao politička činjenica makar i trećeg reda, jer se o njoj akteri naše političke scene nisu uopšte oglašavali
Nećemo mnogo pogrešiti ako izvedemo zaključak da Žarko Laušević zapravo nema lošu ulogu u svojoj karijeri, i da je bio dobar, vrlo dobar ili odličan čak i u filmovima koji možda nisu bili dostojni njegovog talenta. On je svakoj ulozi pristupao studiozno, sa dostojanstvenošću, svaku je obogatio i iz svake je izvukao najviše moguće. Malo je glumaca takvog talenta na ovim prostorima
Srbija nema vlast na Kosovu, rekao je predsednik, Unesko će možda jednog dana primiti Kosovo među svoje članove, manastire čuvaju strane snage – ne zna se šta će biti sa kulturnim i istorijskim tragovima Srba na KiM
U Srbiju se uvoze mahom stari, prljavi i jeftini automobili iz Evropske unije, dok sama EU kuje planove o prelasku na električna vozila. Veliko istraživanje “Vremena” pokazuje da će tako ostati još više polovnjaka za siromašne balkanske ili afričke zemlje
U ovoj predizbornoj kampanji, “najprljavijoj do sada”, vlast udara gde god stigne. Kao da je u panici, kao pacov koji je priteran u ugao i skače u oči. Pored opozicije, nezavisnih medija, nevladinog sektora, jeziva hajka se vodi i protiv inicijatora ProGlasa, uglednih ličnosti raznih fela koji su pozvali građane da se suprotstave nepravdi, kriminalu i korupciji, pobede svoj strah, izađu i slobodno glasaju na izborima. Oni su postali i “briselska opozicija”, i “lažna elita”, i “licemeri”, i “vampiri”