Građani su na raskršću između političkog avanturizma i institucionalnog jačanja kroz poštivanje pravosudnih odluka. Na jednoj strani je učešće na neustavnom referendumu i prihvatanje rušenja svih principa vladavine prava, a na drugoj raskid sa decenijskim sistemom koji počiva na korupciji i klijentelizmu
“Represija većeg obima ili neki novi tragični događaj sigurno bi doveo i do potpune obustave rada”, kaže Dragan Kokot. “Zahteva može da bude mnogo, ali se svi oni svode na to da vlast prestane da tretira obrazovanje kao neprijateljsku delatnost, da prestane da se sveti dobrim đacima, a promoviše i nagrađuje loše, da se iskoreni korupcija i da se stvore uslovi za bezbedan rad. Ništa od toga nije moguće bez korenitih društveno-političkih promena i zato se zahtevi prosvetnih radnika i studenata u najvećoj meri poklapaju”
Već deset godina koalicija SNS–SPS sprovodi snažnu militarizaciju Srbije. Dok sistematski urušavaju obrazovanje, zdravstvo i domaću privredu, preko ulaganja u sektor bezbednosti izvlače ogroman profit za privatni interes. Do savršenstva su razvili sistem pljačke državne imovine. Podsetimo se, Srbija uz Poljsku ima najveća ulaganja u vojsku u Evropi. Istovremeno, po ulaganjima u obrazovanje na samom je začelju Evrope, a prosvetni radnici se već godinama bore da njihove plate stignu do nivoa prosečne plate u zemlji
To što je granica moralne pretenzije studenata zgusnuta u proceduralnim sloganima nije loš istorijski ukus nego nemoć protiv hegemone epohalne svesti koja je u Evropi lišena socijalne alternative. U ovom nepovoljnom sklopu možda se od generacijskog proboja studenata previše očekivalo. U protestu jeste snažno markirana neregulisana nezasitost vlasti, ali ne i nezasitost sticanja profita. Iako se tesno prožimaju, ove druge stigme nema u studentskim sloganima. Moralni kompas je pomeren udesno, ka proceduri. Za to studenti nisu odgovorni. U svetu se klatno pomerilo udesno
Pomama za moći, te potpuno odricanje od nje, oblici ponašanja koje je lako opaziti u autoritarnim društvima, nisu posledica samo pohlepe ili nezadovoljstva sobom, već imaju duboke korene u našoj evolucionoj istoriji. Svaki autokrata i diktator, makar u našem dobu, radi sve isto što su naši preci radili poslednjih trista miliona godina, a brojne životinjske vrste rade i danas. I nije nimalo smešno što Trump, Vučić i Erdogan čine sve isto što i neki gušteri, laste, divlji psi ili babuni. Ako su ti instinkti tako duboko ukorenjeni u nama, ima li uopšte leka za opsednutost moći
U Belgiji, srcu Evropske unije, nalaze se neki od najpretrpanijih zatvora Evrope. Unutra vladaju nasilje, kriminal i narko-karteli. “Vreme” je pričalo sa čuvarima i bivšim robijašima koji tvrde da takvi zatvori stvaraju više problema nego što navodno sklanjaju kriminalce sa ulice
Josip Pandžić,
Ikona jedne ideologije: život i djelo Rudija Supeka,
Školska knjiga, Zagreb 2024
Ako vam izgleda da selebritiji umiru češće nego ikad, podsetimo se: od interneta naovamo, živimo u hiperprodukciji selebritija, a oni odranije slavni uglavnom su ispisnici TV buma, to jest biološki rashodovani. U XXI veku naprosto nije dozvoljeno da ne znate za smrt svakog legendarnog za kog nikad pre niste ni čuli. Onda ih sve natkrili teškometal-karikatura, tetak Ozi (Ozborn), a promaknu nam neki čija je ostavština čvrsto utkana u naše odrastanje
Srbija je među prvima u Evropi, još pre dvesta godina, živela po građanskim zakonima. Danas se njihove vrednosti ignorišu, institucije koje ih sprovode se guše, a pristalice takvog poretka se proganjaju
Beogradska berza, kao tržište akcija, nalazi se u veoma teškom stanju i bez realnih izgleda za značajnije poboljšanje. Nasuprot sprovedenoj “modernizaciji” sajta berze i veoma optimističnim izjavama predstavnika vlasti, tržište akcija se nalazi na rubu propasti. Poslednji Izveštaj o poslovanju berze koji je dostupan na sajtu odnosi se na 2022. godinu, a poslednja Međunarodna konferencija berze održana je u novembru 2019. godine
Predsednica Narodne skupštine navela je da “nadstrešnica nije pala sama od sebe” i da je bila “planirana diverzija”. Budući da je navedene izjave dala predsedavajuća najvišeg predstavničkog tela u Srbiji, koje je nadležno da vrši nadzor nad radom bezbednosnih službi i kojem BIA i VBA dostavljaju izveštaje, postavlja se pitanje da li predsednica Narodne skupštine zna nešto što javnost Srbije ne zna, i ako zna, od kada zna i zašto to nije iznela ranije ili ne iznese sada? Kako su državni organi dospeli u situaciju da se u svaku njihovu reč sumnja
Gotovo svaka tajna može da buja u nama poput kakvog psihološkog tumora, počne da usisava okolno “tkivo” u sebe i raste sve više. Nametnuta tajna čini to na još maligniji način, pošto može da nam donese i uverenje da se zapravo ništa nije dogodilo, da smo sami sve izazvali ili da nismo imali snage da se suprotstavimo. U političkom domenu, ovo se verovatno dešava svakodnevno, pošto propagandna mašinerija svake autoritarne vlasti ili moćne internacionalne kompanije može bezbrojnim izvorima “belog šuma” bez problema da zaguši svaki pokušaj razotkrivanja
“Kada čovek piše pesme zbog kojih se najusamljenije duše na svetu osećaju manje usamljeno, zaslužio je da svi znaju njegovo ime”, kaže Vladimir Skočajić
Vinsent F. Hendriks i Mes Vestergor, Izgubljena stvarnost. Tržišta pažnje, pogrešnih informacija i manipulacija, prevod Milan Perić, McMilan, Beograd 2024.
Opasno je ako neko sa malo ili nimalo iskustva u prevođenju počne da se oslanja isključivo na ChatGPT. Ništa ne može zameniti iskustvo učenja prevodilačkog zanata, a to znači iskustvo prevođenja. Četbot te neće ničemu naučiti. Njega ima smisla koristiti samo ako već umeš da prevodiš. U suprotnom, šteta može biti dvostruka: prevod će biti loš, a prevodilac neće ni umeti da prepozna da je loš jer ništa nije naučio u procesu prevođenja
Dela arhitekata Alvara Size i Eduarda Sota de More portreti su modernog Porta i priča o međusobnom uvažavanju i prijateljstvu
Beograd očekuje strateški dijalog i strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Državama. Kad su već iz Vašingtona stizali signali ohrabrenja, kako se dogodilo da Donald Tramp razreže Srbiji carine od 35 procenata, među najvišim u svetu i najvećim na Zapadnom Balkanu
Ključno je, dakle, pitanje da li su prijavljena prebivališta stvarna ili fiktivna. Ako osoba s dvojnim državljanstvom ima u Srbiji stan u vlastništvu, zakupljuje stan ili s dozvolom živi u nečijem stanu, legitimno je upisana u birački spisak. Ako prijavljuje prebivalište bez osnova i namere da živi u Srbiji – što se, kako je zabeleženo, čini i uz posredovanje stranačkih operativaca, pa i državnih činovnika – na delu je izborni inženjering
Moralno ushićenje je, nakon veličanstvenog i nikad većeg skupa 15. marta, probudilo i političku nadu: zamirisala je pobeda. Postavilo se pitanje takozvane “političke artikulacije” ili, starijim rečnikom rečeno, pitanje “šta da se radi?”. Svi su se, iz različitih razloga, radovali političkoj subjektivizaciji studentskog pokreta i njegovog stupanja na političku scenu. Nije slučajno da je ono probudilo “aveti i simbole prošlosti”, prizvalo dežurne aktere koji su u svakoj čorbi bili kutlača, očistilo zarasle rovove i obnovilo ustaljene “pobedničke” političke prakse
I možda je upravo ta “nepodnošljiva lakoća ravnodušnosti” prema zlu ono najgore što se dogodilo hrvatskom društvu, koje je tako izgubilo moralne orijentire i vrijednosne sadržaje, ili barem uvelike postalo deficitarnim tim orijentirima i sadržajima
Važno je da studentski pokret pronađe način da sarađuje sa postojećim demokratskim resursima, bez gubljenja sopstvenog identiteta. Nepristrasnost ne znači neutralnost prema nepravdi. Neopredeljenost ne znači relativizaciju političkih razlika. Autonomija pokreta ne mora da isključi uvažavanje tuđeg rada i iskustva. I najzad – politička borba nije kompromitovana stvar, već neophodan instrument za društvene promene
Deluje neverovatno da je Šostakovič slomljen i emotivno i zdravstveno, ali da njegovi kreativni kapaciteti i smelost nikada nisu izneverili inicijalni dar. Na prvu Staljinovu zabranu odgovor je Peta simfonija, katarza za bol svih koji su je tada mogli čuti; na prisilno učlanjenje u Partiju Osmi kvartet, koji je nazivao “Rekvijem samome sebi”; na sovjetski antisemitizam simfonija “Babi Jar”; na mesece provedene u bolnicama kvarteti u kojima se oprašta od sveta i pušta da tonovi na kraju stavova “zamru”...
Plan za Gazu nije po volji ama baš nikom. Ni saveznicima Izraela u svetu, ni vojnim liderima i generalima izraelske vojske, ni javnosti koja hoće da se rat i nezapamćeno stradanje jednog naroda zaustavi. Ne odgovara čak ni ultradesničarima u koalicinoj vladi jer, po njihovom mišljenju, Netanjahu ulaskom u Gazu ne bi išao dovoljno daleko
