Džon Piplfoks

Evropa i Rusija

Hladni rat dronovima između Moskve i NATO

Uz podršku Irana i Kine, Rusija je polako povećavala kapacitete za proizvodnju dronova i u septembru 2024. godine imala je sposobnost da mesečno upotrebi oko 1000 tih letelica. Krajem prošle godine zabeležen je napad u kojem je upotrebljeno čak 188 dronova, dok je u maju ove godine u jednom slučaju na ukrajinske ciljeve poslato čak 500 tih letelica. Računa se da je krajem leta ruska vojska dostigla mogućnost da mesečno upotrebi čak 6000 većih dronova. Ako se u obzir uzme i godišnja proizvodnja od oko milion malih i mikro FPV dronova, jedini ograničavajući faktor postaje broj operatera, a ne broj dronova

Pozorište

Protiv uskogrudosti i mržnje

Sarajevo Theatre Showcase – Let’s meet! (Sarajevo, 12–14 septembar)

Bioskop

Režiser koji može sve što poželi

Jedna bitka za drugom, režija Pol Tomas Anderson,
igraju Leonardo Dikaprio, Tijana Tejlor, Šon Pen, Benisio del Toro

Bioskop

Muke s hororom

Legenda,
režija Džastin Tiping,
uloge Marlon Vejans i Tajrik Viters (HIM, 2025)

Poezija

Autobiografija mašte

Sigizmund Dominikanovič Kržižanovski, Izabrana proza 1–2, prevod Nada Uzelac, Bukefal, Beograd 2023.

Ptice

Putovanje je dugo trajalo

U Srbiji se već oko dve decenije organizuju izleti u okviru Evropskog vikenda posmatranja ptica, koji će ove godine biti 4. i 5. oktobra. Biće to vrhunac migracije ptica preko naših prostora, pa zato i pravi trenutak za razgovor o njima

Tuga

Intervju: Vladan Joler, vizuelni umetnik

Mali koraci – veliko buđenje

„Ostavka je samo jedna od mogućih formi borbe. Iz bilo koje pozicije da dolazi, integritet je bitan. Imam kolege koji podnose veću žrtvu od mene, koji ne primaju platu i zbog toga su morali da rade kao nadničari. Ti ljudi su redovni profesori. Znači, ljudi jesu spremni da podnesu žrtvu i to treba da bude jasno i ovom režimu... Moja ostavka jeste ekstremna opcija u jednom smislu – vere da je ovo zapravo borba koja mora da ide do kraja“

Unutrašnji glas

Spirala pohlepe

Velika usmerenost na sticanje i uvećavanje materijalnog bogatstva često je znak unutrašnjeg siromaštva, usamljenosti ili čak depresije, što čovek ne prepoznaje niti pokušava da prevaziđe. Nažalost, pribavljanje novih dobara – bez obzira na njihovu veličinu ili vrednost – pruža tek kratkotrajan osećaj ispunjenosti, a neretko vodi još dubljoj praznini. Jer, kao što bi trebalo da zna svako dete, našim možemo nazvati samo ono što sami stvorimo i one koje smo voleli

Svet: SAD i Velika Britanija

Kad su vođe magarci

Kada su novinari američkom predsedniku postavili pitanje o Piteru Mendelsonu, “princu tame”, britanskom ambasadoru u SAD koji je povučen s funkcije nedugo pošto je na nju postavljen, Donalda Trampa je naprasno pogodila amnezija: kratko je odgovorio da ga se ne seća. Obojicu, međutim, povezuju bliske veze sa osuđenim seksualnim grabljivcem Džefrijem Epstinom

Povodi: Federiko Tenka Montini, istoričar

“Muža dam, Trst ne dam”

“Samo u završnoj fazi ‘trke za Trst’, od 1. ožujka 1945. do završetka operacija, Jugoslaveni su imali oko 2000 mrtvih i ranjenih. Impresivna je i količina naoružanja: 366 topova, 622 minobacača, 80 tenkova, haubica i oklopnih vozila, te 4184 mitraljeza i puškomitraljeza. Četvrtom armijom zapovijedao je general Peko Dapčević, a među vojnicima su bili i oni koji će kasnije ostvariti važne karijere, poput Milke Planinc i Većeslava Holjevca”

Teorija

Cena nepripadanja: kako i zašto odabrati stranu?

Upravo stoga što je bio, ili se znao nametnuti, kao odjek zajedničke ideologije (kako u “karađorđevićevskoj”, tako i u Titovoj Jugoslaviji), Andriću je bilo “dozvoljeno” odabrati kome i kako pripada. Jednostavno je bio osoba takva kova i stoga mu je kao “zajedničkom jugoslavenskom duhovnom blagu” uspje(va)lo biti “i njihov i naš”, što Desnici, također klasiku hrvatske i srpske, dakle jugoslavenske, ali nedvojbeno i svjetske književnosti, nije bilo dozvoljeno

Poezija

Kraj mladosti, početak borbe

Intervju: Snežana Petrović, slikarka

Protiv iracionalnih strahova

Stil i poetika svakog od nas zavise od senzibiliteta i karaktera ličnosti. U mom slučaju je tako od malena, po prirodi sam izuzetno perceptivan tip i pridajem veliki značaj detaljima, te tako i moj rad obiluje simbolikom i harmonijom likovnih elemenata kojima se igram pri postavci. Detalji i prizori u likovnom delu ne znače ništa ako umetnik nema izoštreno oko i smisao za harmoničan odnos likovnih elemenata u kompoziciji dela

Bioskop

Ljubavna vrteška na 45 obrtaja

Raskid, scenario, režija i uloga Majkl Anđelo Kovino, koscenarista i uloga Kajl Marvin

Unutrašnji glas

Kako se ophoditi prema besu

“Društveni metabolizam besa” vanredno je značajan za Srbiju, društvo s viševekovnom istorijom traumatizacije, koje još nije uspostavilo dogovor o osnovnim političkim institucijama, društvo u kojem je većina ljudi nezadovoljna životom i lišena čak i nekih osnovnih prava. Bes izazvan nejednakošću – koliko zbog brzog i protivzakonitog bogaćenja, toliko i zbog neprimenljivosti zakona na privilegovane – potpuno je prirodan, ali mora biti kanalisan u političku akciju koja će to osećanje koristiti samo kao izvor energije za transparentno demokratsko odlučivanje

Sjedinjene Američke Države

Naš brat Čarli

Čarli Kirk (na slici) nije trebalo da bude ubijen. Ne zato što je muž i otac – i u Gazi žive i više ne žive muževi i očevi – već zato što prosto ljudski i hrišćanski niko ni od koga ne treba da bude ubijen i zato što je to ubistvo, koje je navodno predvideo, najveća usluga njegovoj opasnoj propagandi koja guta zapadni svijet lažno se predstavljajući

Gruzija

Žrtve crnog zlata

Čijatura, varoš u Gruziji, leži na manganu. A mangan je potreban za automobilske baterije i oružje, pa je na ceni. Na ceni pak nisu životi ljudi iz ovog kraja – njihove kuće se ruše, voda truje, a oni boluju i vode očajničku borbu

Intervju: Siprijan Kacaris, pijanista

U potrazi za zaboravljenim delima

“Nije stvar toliko u tome da vas pijanista impresionira samom veštinom. Mislim da, jednostavno rečeno, pravi umetnik mora biti sposoban da vas pomeri kao slušaoca, da vas ubedi u ono što svira”

Striming

Svakom vrhu treba dno, i obratno

Novi film Spajka Lija, Highest 2 Lowest, rimejk Kurosavinog dela Vrh i dno, uspeva da promaši sve što se promašiti može, te Spajk Li ne izneverava samo Kurosavu i njegovu ideju, već najvećim delom izneverava i sebe samog

Povodi: šezdeset godina Petra Ilića Ćirila

Poput nemirne filmske kamere

Petar Ilić Ćirilo jedan je od dobrih duhova Beograda. Za njega se ume reći da je ikona beogradskog andergraunda, ali u onoj meri u kojoj je nastojao da razruši, ili makar preskoči konvencije, u istoj meri je i menjao sliku (ikonu) o sebi samom. On 20. septembra puni 60 godina, što je dobar povod da se podsetimo njegovog puta, od pankerskih početaka do dokumentarnih serijala i statusa jedne od najautentičnijih gradskih pojava

Neoliberalizam svakodnevice

Naša korporativna deca

Marija mi šalje poruku u ponoć. Ne može da spava, brine zbog kontrolnog iz engleskog sutra. Ima deset godina. Njena mama iste večeri ranije šalje izvinjenje, kaže da posećuju psihologa i da svojoj ćerki želi na vreme da “usadi zdrave navike za uspeh”

Istorija nas uči

Dvanaest rektora

Svih dvanaest rektora Liceja, preteče Beogradskog univerziteta, bili su akademici i svi su imali diplome i doktorate sa zapadnoevropskih univerziteta

Tihi ljudi

U susret Grand paradi “vrhovnog komandanta” (3)

Državni udar na građane

U skladu sa logikom koju najčešće ispoljavaju militantni režimi, nakon postavljenih uloga na sceni, režim počinje da dodeljuje ulogu i publici, uz alternacije za kritički raspoložene gledaoce. Ili nastavnike, direktore škola, članove saveta... Napraviće “vrhovni komandant” studente 2.0, vojnike 2.0, profesore 2.0, lekare 2.0, Dubrovnik 2.0, Srbiju 2.0… Zato život dece i mladih u Srbiji danas podseća na sudbinu neplivača zahvaćenih snažnim vrtlogom koji ih odvlači na samo dno sistema iz kojeg će ih izbaciti kao frustrirane, nedovoljno obrazovane i naoružane

Predsednik i leteći automobili

Šta sanjamo, a šta nam se događa

Hajde da pričamo o onome što je stvarno bitno i aktuelno – o letećim vozilima! Parkiraju li se u vazduhu ili na zemlji? Hoće li i taj parking biti zoniran (moj predlog: prva zona do 100 metara visine, druga zona – troposfera, treća zona – stratosfera, slobodna zona – sve od Meseca pa nadalje). Da li ćemo mi što imamo vozačku dozvolu za B kategoriju automatski dobiti i dozvolu za leteće automobile ili ćemo morati da polažemo i pilotski ispit? Kako će saobraćajci regulisati saobraćaj i naplaćivati kazne? Tako što će visiti sa dronova, ili direktno iz helikoptera

Lični stav

Dva lica polarizacije

Kriminalno delovanje političara i “biznismena” (da upotrebimo eufemizam) može dovesti čitave ekonomije na ivicu kolapsa. Moldavija se jedva oporavila od bankarskog skandala iz 2014. godine. Tada su tri najveće banke kroz prevarne transakcije ukrale 12 odstvo BDP, a država je uskočila te i danas trpi posledicu finansijskog sloma. Jedan od oligarha koji stoje iza pljačke banaka, Ilan Šor, aktivno se uključio u politiku