Treća je decenija XXI veka, katastrofalno je stanje (ne samo) za kulturu u Srbiji, ali to je kontekst u kojem uzleću mlade džez snage: nadareni i neretko školovani muzičari koji poznaju tehnologiju, umeju da posluju, ne sapliću se o granice i nametnuta pitanja identiteta
O razlici između benignog identitetskog liderstva, koje neguje demokratiju iznutra i promoviše harmoniju i uključivost spolja, i toksičnog liderstva, koje podrazumeva tiraniju unutar grupe i podsticanje antipatija prema drugim grupama, i o još mnogim detaljima o onima koji su na čelu društva
Zašto nema rešenja za Apoteke “Beograd”? Zašto su zaposleni u ovoj ustanovi na ivici egzistencije? Ko je ko u kolopletu lokalne samouprave, stranačkih direktora, ministarstva i evropskih korporativnih lanaca apoteka i veletrgovina farmaceutskim uslugama? Da li je adekvatno lečenje u privatnim zdravstvenim i apotekarskim ustanovama privilegija imućnih
U političkim sistemima kakav je crnogorski najveći test nije hapšenje jednog čoveka. Najveći test je trenutak kada institucije pokažu da mogu da funkcionišu bez obzira na to čije se prezime nalazi u predmetu. Promena vlasti je politički događaj. Promena sistema je mnogo sporiji proces. Crna Gora se danas nalazi upravo između ta dva trenutka
Tri boje deluju kao delo nekoga ko je čitav život studirao psihologiju. “Plavo” je moguće koristiti u nastavi o tugovanju i oporavku od gubitka, s pokušajem samoubistva, gubitkom granica i njihovim ponovnim uspostavljanjem, bekstvom od ljudi i otkrićem ljubavi, dok je “Belo” odličan prikaz muškog straha od impotencije i svih odbrana od njega, a “Crveno” portret dobrote, solidarnosti i požrtvovanosti
Mosad je godinama snimke sa uličnih kamera u Teheranu prebacivao na servere u Izrael. Kombinacijom tih podataka, uz korišćenje veštačke inteligencije, ova tajna služba je izgradila koherentnu sliku o životu i radu radnika obezbeđenja i funkcionera koje su štitili. Čitav taj operativni rad kulminirao je munjevitom akcijom u subotnje jutro, 28. februara
Za razliku od mirotvorno orijentisanih džefersonijanaca, predsednik SAD Endru Džekson nije prezao od toga da upotrebi vojsku za ono što je doživljavao kao bezbednosne interese nacije, računajući ekspanzionizam
Najteži mi je bez dileme bio intervju sa Džonijem Štulićem. Tu je ona njegova valjda hiljadama puta citirana izjava da smo prethodnih 40 godina slušali zavijanje vukova, a da ćemo zato narednih 40 slušati blejanje ovaca. Bilo je teško ne zato što je on bio neprijatan ili problematičan sagovornik, naprotiv, već zbog toga što se svojski trudio da sve svoje stavove što preciznije objasni. Tako da je umeo i da zakomplikuje odgovore, a ja sam se trudio da što bolje razumem šta želi da kaže
Krajem februara, početkom marta u Beogradu su gostovala dva crnogorska pozorišta. U subotu 28. februara, na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković” gostovao je Centar za kulturu Tivat sa predstavom Contra Mundum. U nedelju 1. marta, na sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta gostovalo je Nikšićko pozorište sa predstavom Otac
Ukoliko 15. marta budemo pratili prenos te bleštave kino fešte u Los Anđelesu, ne smemo smetnuti s uma da se umetnost međunarodnog kratkog animiranog filma i dalje čuva tamo gde je oduvek i klijala: na istorijskim koordinatama festivala u Zagrebu i Ansiju, kao i na mapama malih, izuzetno izbirljivih festivala diljem Evrope. Na tim se mestima neguje autentična antiteza američkom klišeu
Maja 1907, pisalo je u novinama, kralj Petar I učinio je najvišu milost jednog evropskog vladara prema svojim jevrejskim podanicima u hiljadugodišnjoj istoriji ovog naroda: “svojoj braći Srbima Mojsijevcima” položio je kamen temeljac nove sinagoge
Od bečkih salona s početka 20. veka do umetničkih krugova u egzilu, život Alme Maler bio je neraskidivo vezan za najistaknutije stvaraoce svog vremena. Muza, supruga i ljubavnica kompozitora, slikara i arhitekata, ostala je upamćena kao figura koja je istovremeno inspirisala i izazivala, ostavljajući za sobom pitanje koje i danas intrigira: šta je to u njoj osvajalo genije?
Tramp i Netanjahu očekuju odlučujući pobedu kako bi pokazali da su posle 47 godina neutralisali svog najvećeg neprijatelja na Bliskom istoku. Na drugoj strani, cilj vlasti u Teheranu je da prežive prvobitni šok, sačuvaju dovoljno vojne i političke kohezije i da nastave da uzvraćaju
Uvek postoji opcija da se režim na vlasti zadrži nasiljem, to jest da iz autokratije preraste u potpunu diktaturu pa čak i u fašizam. Ne mogu da procenim čemu smo bliži, ali je ključna determinanta daljeg razvoja – otpor većinske Srbije. Ne mislim samo na otpor na ulicama već na kolektivni napor i motivaciju da se demokratija vrati u Srbiju
Bezistan, nekadašnji simbol centra grada je kontrolisanim rušenjem ostao bez plafona jer nije bio bezbedan. Šut koji je tada pao na klupe i beton ostao je na istom mestu i u istom stanju do danas, a ceo prostor je ograđen zaštitnom ogradom koja je razvaljena i udubljena
Ponovljeno glasanje je rezultiralo time da struja “tužilaca koji hoće da rade” bude jača za još dva člana u Visokom savetu tužilaštva – jednog na nivou osnovnog i jednog na nivou viših tužilaštava. Kako?
Problem s patrijarhatom mora biti to što je pounutren, što deluje u nama i iz nas, a mi ga (više?) ne prepoznajemo kao strano telo. Kao da bi svaka žena morala da ruši ne samo kaveze koji je okružuju već i one unutrašnje, zbog kojih ni sama ne uspeva da u potpunosti poveruje da je vredna slobode, poštovanja, ravnopravnosti...
Prva vožnja kroz Čikago bila je vatreno krštenje. Ruke su mi se tresle dok sam pokušavao da skrenem u usku ulicu, svestan da iza sebe vučem “sto” tona tereta. Znoj mi se slivao niz leđa, a srce je udaralo u ritmu motora. Ali čim bih izašao na otvoreni put, na čuveni Interstate, osetio bih neopisivu moć. Moja kabina postala je moj novi dom, moj jedini sigurni prostor u celoj Americi
OKOLNOSTI
Decenije socijalističkih privilegija i subvencija (za elitnu kulturnjačku delatnost) nisu dovele do godišnje produkcije jugoslovenskog džeza u kojoj bi imalo smisla praviti redovne izbore naj albuma i sl.; raspad te zemlje i scene uslovio je sezone sa 0–2 izdanja, a pri smeni vekova podrška se smanjivala s izumiranjem diskografa, radio/TV emisija, publikacija itd. Ipak, live izvođenje se žilavo provlačilo kroz razne ambijente, podmlađujući se podalje od reflektora javnosti, ali i na malim festivalima, “osuđenim” prvenstveno na domaće učesnike. Takođe, otvaraju se odseci (u srednjim muzičkim školama) i katedra (na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu) za džez i popularnu muziku, a sve je više mladih džezera odavde odlazilo na odgovarajuće visoke škole po svetu. Postepeno, broj izdanja je rastao, povremeno su pomagali manji izdavači i pre pandemije bilo je godina sa po desetak albuma ovdašnjeg džeza.
S druge strane, 2009. pojavio se sajt jazzin.rs – inicijativa male novinarsko-entuzijastičke grupe koja se već nekoliko godina na internet forumu B92 (da, one stare, prave Devedesetdvojke) bavila uglavnom modernijim džezom, pa samim tim još manje zastupljenim u medijima. Tako smo dobili punokrvni, posvećeni džez medij saobrazan svom vremenu – u međuvremenu, naravno, zastupljen na društvenim mrežama itd. – koji će sasvim prirodno afirmisati novi domaći džez. Na ulasku u treću deceniju ovog veka taj i takav džez proizvodio je i po 20 albuma godišnje! Brojanje “na prste jedne ruke” prestalo je, između ostalog, i zahvaljujući online izdanjima i/ili samizdatima, što obično čini (bar) polovinu te žetve. Ovakva demokratizacija muzičkog izdavaštva svojevrsna je stvaralačko-preduzetnička osveta tradicionalnim diskografima koji su zanemarivali pa čak i ucenjivali muzičare (tražili novac da im štampaju nosače zvuka). Naravno, na B strani iste medalje mlađa publika sve manje mari za fizičke primerke albuma – migrira u virtuelnu sferu, na digitalne platforme (Spotify, SoundCloud, Bandcamp, Tidal, Deezer, old school YouTube) pa zašto juriti tzv. eksterne izdavače? Takođe, “mladi lavovi” džeza iz Srbije sve češće objavljuju albume u inostranstvu, što je još važnije za njihove karijere van domovine.
MEZEI I ŠKORIĆ
Nikola Marković i Zlatan Dimitrijević, već iskusni urednici sajta jazzin.rs, krajem prošle godine pokrenuli su stručni izbor za najbolji domaći džez album. Uz jasne propozicije, glasalo je trinaestoro novinara/autora/urednika koji se (i) domaćim džezom bave u rasponu od knjiga, članaka, kolumni i postova, do sajtova i emisija. Više i o njima možete naći na jazzin.rs, no važnije je da – starosne dobi od tridesetak godina do kasnih šezdesetih – oni jesu poznavaoci glavne struje, ali i otvoreni za novije, drugačije sadržaje. U svojim višestrukim aktivnostima, čak sedam njih oglašava se u brojnim radio-programima javnih medijskih servisa (RTS i RTV), najpoznatiji vam je verovatno Vojislav Pantić, a spolja talasa još samo mladi Dušan Pavlović (internet radio, radioaparat.rs). Među veteranima su i Ivan Blagojević, bolje znan kao prvi čovek festivala Nišvil, i, iskreno, potpisnik ovih redova. Iako ne jedina žena u ovom polju, pozivu za glasanje odazvala se samo jedna predstavnica muzikalnijeg pola, Petra Leona Matiša sa RTV Vojvodine (i svojevremeno iz zanimljivog sastava “Oktatonik”).
I evo o čemu su se izjašnjavali: tokom 2025. džezeri iz Srbije objavili su barem 19 albuma, uz zdravu sumnju da je možda još poneko izdanje promaklo “ispod radara”. Ovaj srazmerno visok broj počiva i na velikom udelu dvojice koji objavljuju bujično: Silard (Szilard) Mezei i Aleksandar Škorić imaju po četiri albuma na ovom spisku. Kompozitor i improvizator, violista/kontrabasista Mezei nekad je i u “čvrstom formatu” u naletima objavljivao po nekoliko svojih ostvarenja, bez obzira na to kad su snimljena, i posle desetina naslova sa brojnim stranim etiketama napravio je pravu eksploziju – Bandcamp nosi oko 180 njegovih samizdata! Nastavljajući svoje saradnje, Mezei je prošle godine objavio duetske radove – studijski (snimljen 2021) sa španskim minimalističkim bubnjarem/perkusionistom Vaskom Triljom Easy To Speak (Lost And Found), i koncertni (2022) sa poznatim britanskim vokalistom Filom Mintonom, Some Other Spring. Slede nešto manje “tvrdi” septetski live If Not So (2022) i pozorišna muzika Observation (2020), koju izvode deo septeta, još duvača i gudača.
[caption id="attachment_4980956" align="alignright" width="300"] ...[/caption]
I bubnjar/perkusionista Aleksandar Škorić je usamljeni samizdavač usredsređen na sopstvene kompozicije/improvizacije. Bandcamp drži i desetine njegovih albuma, a od četiri koncertna iz 2025. samo je Cease fire – Sada se probudi! tandemski, sa tenoristom Džonom Dikmanom, sniman po Zapadnoj Evropi i nosi, pored ostalog, i stihove podrške studentima u protestu. Po cenama znatno umerenijim od Silardovih, svega nekoliko nedelja po snimanju dostupni su postali Towards The One i dva komada Live At DIM. Kako su se ti nastupi protezali kroz godinu, naslovi pojedinih tačaka su postajali svojevrsna stvarnost – rat, genocid, pumpanje – da bi im bili dodati zvučni zapisi (uključujući tišinu) s uličnih protesta. Digitalni samizdat album je očito savršen niskobudžetski format za eksperimentatore i improvizatore, sam-svoj-majstore, a ovoj dvojici uz geografsku/vojvođansku bliskost (Senta/Bački Jarak) zajednički je i temeljit pristup dizajnu omota; prava šteta što će ti radovi biti retko viđani van minijaturnog online “prozorčića”.
ONI KOJI DOLAZE
[caption id="attachment_4980957" align="alignright" width="300"] ...[/caption]
Ipak, na polju domaćeg džeza glavni nosilac pri prelasku na digitalnni džez bio je kolektiv “Horz” iz Novog Sada, s čitavom lepezom postava/izdanja, tek delimično i “opipljivih”. Iz jezgra te ekipe potekla su i dva prošlogodišnja albuma: tenor saksofonista Predrag Okiljević (uz bubnjara A. Škorića) u triju WOS, s Live at UK Miloš Crnjanski (Horz), a trio PALM (Okiljević, i bubnjar Lav Kovač) u ovom izboru visoko se plasirao atmosferičnim albumom Rasanica (SKC Novi Sad). Peto mesto dele s debitantskim ostvarenjem Night Walking (Horz) kvarteta Nikole Miloradovića, koji je – dosledno svom kretanju u glavnoj struji – snimio i jednu od retkih obrada (“Greensleeves”) u celoj ovoj smotri. Samizdat polovinu žetve 2025. dopunjava dinamični novosadski trio (gitara, bubnjevi, harmonika) “Broodmen”, albumom Liminality, takođe pokazujući širinu kojom džez prihvata razne novije vrste muzike. Najmirnije trenutke imaju u (opravdano) naslovljenoj “Badalamenti Gore”.
[caption id="attachment_4980954" align="alignright" width="225"] ...[/caption]
No, da iskoračimo iz Vojvodine: ostali konkurenti su manje ili više mainstream džez, moderniji ili ne, takođe usredsređeni na sopstvene kompozicije. U većini slučajeva saksofoni vode ili su “u prvom redu”, odjekuje Koltrejn na razne načine, a glasovi su baš retki. Nažalost, bila je to i godina diskografskog odsustva inače sve brojnijih domaćih džez muzičarki, kao i već sredovečnih uzdanica ove scene, svakako samo sticajem okolnosti. Recimo, mladi izdavač Bluzika Records – potekao iz jednog od najaktivnijih beogradskih klubova “Bluz i pivo” – zapažen je zbog albuma koje “vuku” saksofon i gitara. Trećeplasirani Bass and Superstructure seksteta Borisa Hložana na svom debiju izbegava da dominira sopstvenim instrumentom (bas), dok The Sound Of Night Đorđa Kujundžića melodično naginje na latino. Pridružite tome jednako topao Danube Sunset (Fekundus Records) kvinteta Fedora Ruškuca, još jednog kontrabasiste iz Novog Sada.
[caption id="attachment_4980953" align="alignright" width="300"] ...[/caption]
Ukupno, ubedljivo je isprednjačio To The Beat Of My Footsteps (AMA) basiste Miloša Čolovića, i kompozitorski i aranžmanski. U malom orkestru je i Rastko Obradović, čiji je album Mandala (AMA) ubedljivo drugoplasiran. Ovi momci ne pate od sujete, polivalentno sarađuju, na primer Ruškuc je u Miloradovićevoj postavi, itd. Ipak, moj favorit je Hammonday (AMA) trija DIL – najprijatnije iznenađenje za starog ljubitelja orguljaških postava (bez basa). Poznatija kao pijanistkinja, Irina Pavlović autorstvo komotnih numera i tečno vezene solo deonice popola deli s gitaristom Dušanom Petrovićem, dok bubnja Luka Jovičić. I, za slučaj da se pitate ko je sve to objavio: Antonio Martino (otud AMA) iz Barija, Italija, (izvršni) producent i izdavač najboljeg džeza iz Srbije.
[caption id="attachment_4980955" align="alignright" width="300"] ...[/caption]
1. To the Beat of My Footsteps (AMA) – Miloš Čolović2. Mandala (AMA) – Rastko Obradović3. Bass and Superstructure (Bluzika) – Boris Hložan Sextet4. Hammonday (AMA) – DIL trio5. Rasanica (SKC Novi SAD) – PALM / Night Walking(Horz) – Nikola Miloradović QuartetPravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Džez bez predrasuda',
pubdate: '2026-03-18 23:27:31',
authors: authors,
sections: "Kultura",
tags: "Džez,Muzika,Umetnost",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Džez bez predrasuda',
'pageContent': 'Rodne sezone domaćeg džeza kao da povlađuju stereotipu “umetnost se rađa iz patnje”: mnogi je površni “znalac” tokom najgorih devedesetih procvat džez klubova (bar u Beogradu) poredio s bumom džeza tokom prohibicije u SAD. I danas bi mogao lako zaključiti da je visok prinos izdanja ovdašnjih džezera posledica minimalnih ulaganja u kulturu i prilika onima koji ne duvaju u istu tikvu sa aktuelnom vlasti. No, po običaju, stvari uopšte nisu jednostavne, počevši od činjenice da vremenska podudarnost ne znači i uzročno-posledičnu vezu.
Treća decenija XXI veka, katastrofalno je stanje (ne samo) za kulturu u Srbiji, ali to je kontekst u kojem uzleću mlade džez snage i po svoj prilici taj uspeh dolazi usled sazrevanja domaćeg džeza na potezu od marginalne do samostalne muzike. Pa kako joj bude... a uzdižu je mladi, nadareni i neretko školovani muzičari koji ne pate od predrasuda, poznaju tehnologiju i umeju da posluju, a ne sapliću se o granice i nametnuta pitanja identiteta.
OKOLNOSTI
Decenije socijalističkih privilegija i subvencija (za elitnu kulturnjačku delatnost) nisu dovele do godišnje produkcije jugoslovenskog džeza u kojoj bi imalo smisla praviti redovne izbore naj albuma i sl.; raspad te zemlje i scene uslovio je sezone sa 0–2 izdanja, a pri smeni vekova podrška se smanjivala s izumiranjem diskografa, radio/TV emisija, publikacija itd. Ipak, live izvođenje se žilavo provlačilo kroz razne ambijente, podmlađujući se podalje od reflektora javnosti, ali i na malim festivalima, “osuđenim” prvenstveno na domaće učesnike. Takođe, otvaraju se odseci (u srednjim muzičkim školama) i katedra (na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu) za džez i popularnu muziku, a sve je više mladih džezera odavde odlazilo na odgovarajuće visoke škole po svetu. Postepeno, broj izdanja je rastao, povremeno su pomagali manji izdavači i pre pandemije bilo je godina sa po desetak albuma ovdašnjeg džeza.
S druge strane, 2009. pojavio se sajt jazzin.rs – inicijativa male novinarsko-entuzijastičke grupe koja se već nekoliko godina na internet forumu B92 (da, one stare, prave Devedesetdvojke) bavila uglavnom modernijim džezom, pa samim tim još manje zastupljenim u medijima. Tako smo dobili punokrvni, posvećeni džez medij saobrazan svom vremenu – u međuvremenu, naravno, zastupljen na društvenim mrežama itd. – koji će sasvim prirodno afirmisati novi domaći džez. Na ulasku u treću deceniju ovog veka taj i takav džez proizvodio je i po 20 albuma godišnje! Brojanje “na prste jedne ruke” prestalo je, između ostalog, i zahvaljujući online izdanjima i/ili samizdatima, što obično čini (bar) polovinu te žetve. Ovakva demokratizacija muzičkog izdavaštva svojevrsna je stvaralačko-preduzetnička osveta tradicionalnim diskografima koji su zanemarivali pa čak i ucenjivali muzičare (tražili novac da im štampaju nosače zvuka). Naravno, na B strani iste medalje mlađa publika sve manje mari za fizičke primerke albuma – migrira u virtuelnu sferu, na digitalne platforme (Spotify, SoundCloud, Bandcamp, Tidal, Deezer, old school YouTube) pa zašto juriti tzv. eksterne izdavače? Takođe, “mladi lavovi” džeza iz Srbije sve češće objavljuju albume u inostranstvu, što je još važnije za njihove karijere van domovine.
MEZEI I ŠKORIĆ
Nikola Marković i Zlatan Dimitrijević, već iskusni urednici sajta jazzin.rs, krajem prošle godine pokrenuli su stručni izbor za najbolji domaći džez album. Uz jasne propozicije, glasalo je trinaestoro novinara/autora/urednika koji se (i) domaćim džezom bave u rasponu od knjiga, članaka, kolumni i postova, do sajtova i emisija. Više i o njima možete naći na jazzin.rs, no važnije je da – starosne dobi od tridesetak godina do kasnih šezdesetih – oni jesu poznavaoci glavne struje, ali i otvoreni za novije, drugačije sadržaje. U svojim višestrukim aktivnostima, čak sedam njih oglašava se u brojnim radio-programima javnih medijskih servisa (RTS i RTV), najpoznatiji vam je verovatno Vojislav Pantić, a spolja talasa još samo mladi Dušan Pavlović (internet radio, radioaparat.rs). Među veteranima su i Ivan Blagojević, bolje znan kao prvi čovek festivala Nišvil, i, iskreno, potpisnik ovih redova. Iako ne jedina žena u ovom polju, pozivu za glasanje odazvala se samo jedna predstavnica muzikalnijeg pola, Petra Leona Matiša sa RTV Vojvodine (i svojevremeno iz zanimljivog sastava “Oktatonik”).
I evo o čemu su se izjašnjavali: tokom 2025. džezeri iz Srbije objavili su barem 19 albuma, uz zdravu sumnju da je možda još poneko izdanje promaklo “ispod radara”. Ovaj srazmerno visok broj počiva i na velikom udelu dvojice koji objavljuju bujično: Silard (Szilard) Mezei i Aleksandar Škorić imaju po četiri albuma na ovom spisku. Kompozitor i improvizator, violista/kontrabasista Mezei nekad je i u “čvrstom formatu” u naletima objavljivao po nekoliko svojih ostvarenja, bez obzira na to kad su snimljena, i posle desetina naslova sa brojnim stranim etiketama napravio je pravu eksploziju – Bandcamp nosi oko 180 njegovih samizdata! Nastavljajući svoje saradnje, Mezei je prošle godine objavio duetske radove – studijski (snimljen 2021) sa španskim minimalističkim bubnjarem/perkusionistom Vaskom Triljom Easy To Speak (Lost And Found), i koncertni (2022) sa poznatim britanskim vokalistom Filom Mintonom, Some Other Spring. Slede nešto manje “tvrdi” septetski live If Not So (2022) i pozorišna muzika Observation (2020), koju izvode deo septeta, još duvača i gudača.
[caption id="attachment_4980956" align="alignright" width="300"] ...[/caption]
I bubnjar/perkusionista Aleksandar Škorić je usamljeni samizdavač usredsređen na sopstvene kompozicije/improvizacije. Bandcamp drži i desetine njegovih albuma, a od četiri koncertna iz 2025. samo je Cease fire – Sada se probudi! tandemski, sa tenoristom Džonom Dikmanom, sniman po Zapadnoj Evropi i nosi, pored ostalog, i stihove podrške studentima u protestu. Po cenama znatno umerenijim od Silardovih, svega nekoliko nedelja po snimanju dostupni su postali Towards The One i dva komada Live At DIM. Kako su se ti nastupi protezali kroz godinu, naslovi pojedinih tačaka su postajali svojevrsna stvarnost – rat, genocid, pumpanje – da bi im bili dodati zvučni zapisi (uključujući tišinu) s uličnih protesta. Digitalni samizdat album je očito savršen niskobudžetski format za eksperimentatore i improvizatore, sam-svoj-majstore, a ovoj dvojici uz geografsku/vojvođansku bliskost (Senta/Bački Jarak) zajednički je i temeljit pristup dizajnu omota; prava šteta što će ti radovi biti retko viđani van minijaturnog online “prozorčića”.
ONI KOJI DOLAZE
[caption id="attachment_4980957" align="alignright" width="300"] ...[/caption]
Ipak, na polju domaćeg džeza glavni nosilac pri prelasku na digitalnni džez bio je kolektiv “Horz” iz Novog Sada, s čitavom lepezom postava/izdanja, tek delimično i “opipljivih”. Iz jezgra te ekipe potekla su i dva prošlogodišnja albuma: tenor saksofonista Predrag Okiljević (uz bubnjara A. Škorića) u triju WOS, s Live at UK Miloš Crnjanski (Horz), a trio PALM (Okiljević, i bubnjar Lav Kovač) u ovom izboru visoko se plasirao atmosferičnim albumom Rasanica (SKC Novi Sad). Peto mesto dele s debitantskim ostvarenjem Night Walking (Horz) kvarteta Nikole Miloradovića, koji je – dosledno svom kretanju u glavnoj struji – snimio i jednu od retkih obrada (“Greensleeves”) u celoj ovoj smotri. Samizdat polovinu žetve 2025. dopunjava dinamični novosadski trio (gitara, bubnjevi, harmonika) “Broodmen”, albumom Liminality, takođe pokazujući širinu kojom džez prihvata razne novije vrste muzike. Najmirnije trenutke imaju u (opravdano) naslovljenoj “Badalamenti Gore”.
[caption id="attachment_4980954" align="alignright" width="225"] ...[/caption]
No, da iskoračimo iz Vojvodine: ostali konkurenti su manje ili više mainstream džez, moderniji ili ne, takođe usredsređeni na sopstvene kompozicije. U većini slučajeva saksofoni vode ili su “u prvom redu”, odjekuje Koltrejn na razne načine, a glasovi su baš retki. Nažalost, bila je to i godina diskografskog odsustva inače sve brojnijih domaćih džez muzičarki, kao i već sredovečnih uzdanica ove scene, svakako samo sticajem okolnosti. Recimo, mladi izdavač Bluzika Records – potekao iz jednog od najaktivnijih beogradskih klubova “Bluz i pivo” – zapažen je zbog albuma koje “vuku” saksofon i gitara. Trećeplasirani Bass and Superstructure seksteta Borisa Hložana na svom debiju izbegava da dominira sopstvenim instrumentom (bas), dok The Sound Of Night Đorđa Kujundžića melodično naginje na latino. Pridružite tome jednako topao Danube Sunset (Fekundus Records) kvinteta Fedora Ruškuca, još jednog kontrabasiste iz Novog Sada.
[caption id="attachment_4980953" align="alignright" width="300"] ...[/caption]
Ukupno, ubedljivo je isprednjačio To The Beat Of My Footsteps (AMA) basiste Miloša Čolovića, i kompozitorski i aranžmanski. U malom orkestru je i Rastko Obradović, čiji je album Mandala (AMA) ubedljivo drugoplasiran. Ovi momci ne pate od sujete, polivalentno sarađuju, na primer Ruškuc je u Miloradovićevoj postavi, itd. Ipak, moj favorit je Hammonday (AMA) trija DIL – najprijatnije iznenađenje za starog ljubitelja orguljaških postava (bez basa). Poznatija kao pijanistkinja, Irina Pavlović autorstvo komotnih numera i tečno vezene solo deonice popola deli s gitaristom Dušanom Petrovićem, dok bubnja Luka Jovičić. I, za slučaj da se pitate ko je sve to objavio: Antonio Martino (otud AMA) iz Barija, Italija, (izvršni) producent i izdavač najboljeg džeza iz Srbije.
[caption id="attachment_4980955" align="alignright" width="300"] ...[/caption]
1. To the Beat of My Footsteps (AMA) – Miloš Čolović2. Mandala (AMA) – Rastko Obradović3. Bass and Superstructure (Bluzika) – Boris Hložan Sextet4. Hammonday (AMA) – DIL trio5. Rasanica (SKC Novi SAD) – PALM / Night Walking(Horz) – Nikola Miloradović QuartetPravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-03-18 23:27:31',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
