Džon Piplfoks

Uz 35 godina “Vremena”: Svet, od 1990. do danas

Doba umiranja iluzija

Ako je trebalo da bude vodič za budućnost, nova zora devedesetih nije ispunila očekivanja Evrope. Bez energetskih resursa i osuđena da se određuje prema geopolitičkom rivalstvu Amerike i Kine, Evropa je dugo negovala iluziju iz tog vremena da će postati globalni faktor. Danas kontinent zaostaje u tehnološkom i inovativnim smislu. Za svet, Fukojamin kraj istorije pokazao se kao pogrešno proročanstvo. Slavni nobelovac Džozef Stiglic danas, inspirisan Trampovom politikom, govori o početku ere kraja progresa

Nauka

Uticaj nestvarnih čestica na veliki svet

Godina 2025. proglašena je kvantnom u čast stogodišnjice krupnih prodora u razumevanju čudesne fizike na nivou atoma, a Nobelova nagrada za fiziku ove je godine dodeljena upravo za otkrića kvantnih pojava koja su obojila staru revoluciju

Osamsto godina od rođenja Tome Akvinskog (1225–1274)

Filozof koji je oblikovao našu stvarnost

Novina etičke koncepcije Tome Akvinskog sadržana je i u činjenici kako u njoj ima mjesta i za “nekršćansku”, laičku etiku koja čovjeka (pri)vodi dobru, ali sama po sebi nije dovoljna za ostvarenja vječnog spasenja. Za to je potrebna Božja milost, kojom se usavršavaju “teologijske” vrline: vjera kao natprirodni dar, nada koja nas nosi optimizmom i energijom i ljubav, najveći i najljepši dar kojim je Bog podario čovjeka

Intervju: Bojan Slačala, grupa “Artan Lili”

Buka i poruka

Istina je da meni niko nikada neće valjati. Kada se bude desila promena, ja ću opet krenuti u akciju. Nisam siguran ni za one prethodne pobede da li su se ikada potpuno ostvarile. Zato je “Pobednik” na Kalemegdanu tu da nas stalno opominje da je pobeda utopija, ali utopija kojoj stalno treba težiti

Pozorište

Seks u publici

Podela moći, režija i tekst Anđelka Nikolić, Bojana Lazarević i Dimitrije Kokanov

Povodom knjige

Andrićev potrošni materijal

Posle više od četiri decenije, objavljeno je u jednoj knjizi šest najranijih beležnica Ive Andrića koje su se selile iz džepa njegovog studentskog kaputa, zatvoreničke košulje, diplomatskog fraka i na koncu, iz radnog stola u ostavinsku rukopisnu riznicu

Istorija grada

Mamuti beogradski i Albanija

Palata Albanija nije dobila ime po istoimenoj državi zato što ona tada nije ni postojala. Ovo je priča o imenu te poznate zgrade koja obeležava centar prestonice, i o tadašnjim Beograđanima

Čemu čaj?

NALED

Podrška ženama je pametna razvojna politika

Ostvarimo puni potencijal žena za dobrobit celog društva

Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD

Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi

Uprkos dva susreta najviših srpskih zvaničnika sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom – ministra spoljnih poslova Marka Đurića početkom avgusta u Stejt departmentu, a potom i predsednika Vučića tokom godišnjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku – i najave pokretanja strateškog dijaloga dveju zemalja do kraja godine, sve je nekako, što bi se narodski reklo “na dođem ti”, uz goruće požare koje treba gasiti kao što su ogromne carine na našu robu ili stupanje na snagu sankcija NIS-u

Sedam meseci Zborbe

Zborci, zborkinje i ostali građani

Postoji ona izreka da je najbolje vreme da se zasadi drvo bilo pre 20 godina, a da je drugo najbolje vreme sad. Isto i sa zborovima – možda je najbolje vreme da se pridružite ili da formirate svoj zbor bilo pre sedam meseci, a drugo najbolje vreme je sad

Intervju: Aleksandra Savić Parojčić

Nesrećna deca u “srećnim” porodicama

Krajnje zabrinjava podatak da je u populaciji naše dece uzrasta od 11 do 19 godina utvrđen procenat pokušaja samoubistva od 4,5 odsto. Sve ovo govori o velikoj duševnoj patnji iz koje se izlaz vidi u prekidu života. Bez obzira na kognitivna ograničenja ovog uzrasta i nedovoljnu svest da kraj zaista znači kraj i da posle ovakvog čina nema nazad, uvek se kao društvo možemo zapitati da li je mlada osoba toliko izgubila poverenje u svet odraslih da se nije ni obratila za pomoć

Unutrašnji glas

Stid, trenje u društvenim odnosima

Svako od nas ima razvijene strategije za prikrivanje stida pred drugima, a neretko i pred samim sobom. Nekad ga prosto poričemo, stegnemo zube i izdržimo njegov nalet. Poneko nauči kako da ga ne pokaže drugima, ali iznutra pati. Taj “unutrašnji stid” ponekad može biti “pokriven” preteranom samouverenošću, čak i bahatošću. Da bi se odbranili, neki ljudi nauče kako da ga efikasno izazovu u drugome. I sve to može funkcionisati savršeno dok god ih ne izvedete iz uigranih šema

Poslanica Pape Lava XIV

Vjera se ne može odvojiti od ljubavi prema siromašnima

U prvoj apolstolskoj pobudnici (pismo) pape Lava XIV (na slici) Dilexi te (Ljubio sam te) o služenju siromašnima, koju je započeo papa Franjo, sadašnji papa osuđuje gospodarstvo koje ubija, nedostatak jednakosti, nasilje nad ženama, pothranjenost i krizu obrazovanja. Papa Lav XIV prihvaća apel pape Franje za migrante i traži od vjernika da dignu “glas osude” jer “strukture nepravde moraju biti uništene snagom dobra”

Nobelova nagrada za književnost: Laslo Krasnahorkai

Nobelovac iz susedstva

Laslo Krasnahorkai je drugi mađarski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost u manje od četvrt veka. Prvi mađarski književnik ovenčan Nobelom bio je Imre Kertes, 2002. godine. Ovo je, dakle, izuzetno priznanje za veliku književnost jednog malog naroda

Film

Kao salama da se reže

Sedef-magla, režija Milorad Milinković, uloge Petar Strugar, Miloš Timotijević, Milena Predić, Siniša Dugalić

Iz zaostavštine Davida Albaharija

Na granicama tela

David Albahari, Sudija Dimitrijević/ Gospođica B., Čarobna knjiga, Beograd 2025.

Intervju: Katalin Kariko, nobelovka

Sanjala sam da se bavim istraživanjem, a ne nagradama

“Svoja predavanja često počinjem ovako: ‘Odrasla sam u malom gradu, otac mi je bio mesar, majka knjigovođa. Od njih sam naučila da je naporan rad deo života… i kako se prave kobasice’”

Povodom knjige

Transformacija podanika u građane

Što više građani znaju, to imaju više mogućnosti za akciju i svesniji su kako politika utiče na njihov svakodnevni život. Što bolje poznaju mehanizme rada institucija, to brže uočavaju kada ih vlast zloupotrebljava

Arhitektura stanovanja

Osećaj stranca u sopstvenoj ulici

Kada danas uđeš u bilo koji novi kompleks, bilo da je u pitanju Beograd na vodi, stakleni blok na Novom Beogradu ili zidana enklava na Dedinju, prvo što osetiš nije miris novog maltera nego poruka: “Ovde nisi dobrodošao”. Arhitektura više nije kuća nego sistem isključivanja

Krsna slava

Naftna industrija Srbije

Flota iz senke protiv američkih sankcija

Propali su pokušaji da država Srbija nacionalizuje NIS, da dvojica ljudi bliskih režimu kupe ruski udeo u NIS-u, da neka zapadna naftna kompanija ili investicioni fond uđu u vlasničku strukturu umesto Rusa. Ko sada, kao jedino preostalo rešenje prihvatljivo vlastima, ubrzano registruje flotu rečnih tankera za prevoz sirove nafte iz skladišta MOL-a u Mađarskoj do rafinerija NIS-a u Pančevu? Šta to sa sobom nosi? Zašto se Srbija nije odlučila za stečaj NIS-a

Lični stav

Pink kapitalizam: Kada radnici postanu i vlasnici

Nasuprot rasprostranjenom verovanju da je socijaldemokratija kapitalizam sa socijalističkim odlikama, ekonomska demokratija je mnogo bliža ovom idealu

Unutrašnji glas

Besmrtnost “Mona Lize”

Radeći na ovoj slici, Leonardo izmišlja novi umetnički žanr. Prikazujući oči i usne žene nekog firentinskog trgovca, on slika njen unutrašnji život. Mi gledamo površinu, ali on nam pokazuje unutrašnjost; gledamo naslikanu kožu, on nam predstavlja portret duše

Sjedinjene Američke Države

Tramp i generali

Predsednik Amerike poručuje armiji da američke gradove koristi kao trenažne poligone za borbu protiv “domaćeg terorizma i organizovanog političkog nasilja”

Francuska

U raljama političke krize

Pad Vlade u Francuskoj izgleda da više nije vest. Predsednik Makron “potrošio” je svog trećeg premijera od raspuštanja Parlamenta i vanrednih izbora leta 2024. (petog od 2022. i početka svog drugog mandata), čime se francuska politička i parlamentarna kriza nenadano dodatno produbila

Uticaj kompanija Fortune Global 500 na ekonomiju Srbije

Globalni giganti, lokalni izazovi

Decenije prisustva kompanija Fortune Global 500 u Srbiji pokazuju i dobre i loše strane tog modela. Donele su kapital, nove tehnologije i radna mesta, ali većina njih ovde posluje prvenstveno zbog jeftine radne snage i velikih državnih subvencija