Festival “Opera forward” (OFF) proslavio je desetogodišnjicu, a jubilarno izdanje održano je od 6. do 15. marta 2026. godine u Amsterdamu. OFF je osnovala Holandska nacionalna opera 2016. godine, povodom pedeset godina postojanja kompanije, a festival je pokrenut pod umetničkim vođstvom nedavno preminulog operskog vizionara Pjera Audija, dugogodišnjeg direktora ove kuće. OFF je osnovan sa ciljem da istraži budućnost opere kroz prizmu nove generacije stvaralaca
Više transrodnih osoba tvrdi da je, pre i tokom hormonske terapije pri Kliničkom centru, bez pristanka bilo podvrgnuto nepotrebnim pregledima. Sumnjaju da je doktorka Svetlana Vujović, kao načelnica endokrinologije, to koristila za svoja istraživanja. I da joj nije prvi put
Sa Aleksandrom Đorđevićem sam, po scenariju Duška Radovića, 1971. snimio film Kako su se volele dve budale, sa Draganom Nikolićem i Milenom Dravić. Igrali su zaljubljeni par koji treći – Gidra Bojanić, stalno ometa. Jednu scenu smo snimali noću, na Opservatoriji na Zvezdari. Milena i Dragan su došli na snimanje i objavili da su se tog dana u podne venčali u Opštini Vračar. Uradili smo scenu, pa slavili do duboko u noć
Organizacije koje funkcionišu po principu mafije zaključuju da se sam počinilac mora obavezati na ćutanje. Bolje je ne ubiti ga, pošto bi mogao biti i dalje potreban, a umesto toga ga obavezati na saučesništvo. Tek kada i sam ubije nekoga, mora biti svestan da ostali znaju za njegovu odanost. I njegovoj odanosti se može verovati. Kao svedok, on ne bi bacio sumnju samo na druge već uvek i na sebe. Najvažniji zadatak tada postaje ućutkati sebe
Vrhunac misije Artemis 2 dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Drama, režija Kristofer Borgli; Zvuk pada, režija Maša Šilinski; Oprosti, ljubavi, režija Iva Viktor - na bioskopski repertoar stigla su tri uzajamno različita filma koja spaja zajednički sadržatelj: motiv traume kao transformativnog iskustva
Dok Tramp svojim likom i imenom brendira sve “od nebodera do golf palica i odrezaka” i pokušava da svoje ime stavi na američki dolar, aktuelni živi vladari, pa čak i monarsi, nisu tako česta pojava na novčanicama osim možda u Siriji, Ugandi i Demokratskoj Republici Kongo
“Koko Šanel je feministička ikona, pionir u oslobađanju tela žene i učesnik u ženskoj emancipaciji. Ona je nezavisna žena koja je kreirala modnu kuću sopstvenom snagom, nikome ništa nije dugovala. Poticala je iz siromašnog miljea, doživela je napuštanje i izdaje, bila je često u žalosti i ponižena. Zbog svih ovih razloga ona ostaje važna figura za sve žene”
Pravna država sa strogom vladavinom institucija učinila je da Rimska država traje hiljadu godina. Bavljenje bilo kojom političkom funkcijom bilo je besplatno, a poverenje između građana i institucija bilo je potpuno
Kad kažemo “rogonjstvo”, većina pomisli na sramotu, smeh, parodiju. Ali istorija ovog fenomena je neujednačena i često neočekivana. Dobrodošli u jednu od najvećih tajni moderne seksualnosti
Đacima će biti zabranjeno i da pozajmljuju telefone, a kazne će plaćati i roditelji i škole. Za one koji se direktno staraju o detetu predviđena je kazna od 100.000 dinara, dok će obrazovna ustanova plaćati i do milion dinara ukoliko prekrši zakon
Studentski protesti će se ispostaviti kao jedan odlučujući sloj materijala ugrađenog u veličanstvenu tvorevinu budućeg demokratskog oslobađanja. Nezavisno od toga kad će se ono dogoditi i ko će od nas biti u prilici da ga doživi
Kad seansa otpočne, ona vama može delovati poput razgovora, mada vam je očigledno da vi govorite više nego terapeut. Za to vreme, međutim, dobar psihoterapeut sluša tako i toliko da je jedino poređenje koje meni pada na pamet crno-beli snimak Mravinskog kako proba Nezavršenu i reaguje na finese koje ja nikad neću uspeti da razaznam. Baš me briga i ako svako daje bolje savete, terapeut je olimpijski pobednik u prepoznavanju toga da vam glas drhti zato što skrivate suze, da su vam pauze duže nego inače i oklevate s nekim temama, da se često vraćate na neka iskustva dok druga nikad ne pominjete...
“Moramo da dejstvujemo brzo i punom silom da okupiramo teritoriju, odatle sve proteramo, sve uništimo i pretvorimo je u mrtvu zonu”, kaže penzionisani izraelski general Uzi Dajan. Zašto se veći broj Izraelaca tome ne suprotstavi? Zašto ista ta većina poziva Irance da u ime slobode i progresa izađu na ulice i sruše teokratsku vlast, a nemo posmatra kako Izrael gubi atribut “jedine demokratije Bliskog istoka”
Nevesta!, režija Megi Džilenhol, igraju Džesi Bakli i Kristijan Bejl; Nasledstvo s predumišljajem, režija Džon Paton Ford, igraju Glen Pauel, Margaret Kuali
Karmadona, scenario i režija Aleksandar Radivojević, je nesavršena, ali autorski dosledna. To je film koji neće želeti da vidi svako – ali oni koji pristanu na njegovu igru dobiće intenzivno, uznemirujuće i povremeno fascinantno iskustvo.
Članovi FB grupe “Bio jednom jedan Beograd” penju se u svoje i tuđe tavane prošlosti, i mogu da na osnovu jednog podatka otkriju nečiji život ili da isprave neki podatak. Kao to, na primer, da Ksenija Atanasijević nije bila prva Srpkinja sa doktorskom titulom
Status Kosova ostaje centralno pitanje za Srbiju. U takvom kontekstu, dinamika evropskih integracija susednih država dobija poseban značaj. Brza integracija Crne Gore značila bi dodatno razdvajanje političkih tokova u regionu i smanjenje manevarskog prostora Beograda u odnosima sa Evropskom unijom
Oduvek sam inicijativu “predaja štafete” mlađima smatrala vitalnom i neophodnom. Međutim, posmatrajući produkcije OFF-a najmlađe generacije umetnika, naišla sam na paradoks: često sam odlazila s utiskom da mlađim stvaraocima nedostaje snažniji revolucionarni duh koji su imale starije generacije. Za to je zaslužan konformizam, kombinovan sa nedostatkom konfrontacijske volje i metodologije. Tom Džonson je živeo oštar i nemilosrdan život neinstitucionalizovanog umetnika i to se u njegovim operama čuje. Zato su Sopranos Only i dalje smislenije delo od mnogih savremenijih iskaza mlađih a previše učtivih stvaralaca. Verujem, ipak, da će izraz onih koji dolaze vremenom pronaći odgovarajuću rezonancu sa izrazom starijih generacija.
Zgrada Holandske nacionalne opere i baleta podseća me na ostrvo. Njena forma je zaobljena i okružena vodom. Smeštena je na trgu Vaterlo u srcu plutajućeg grada, svetluca pored reke Amstel okružena brodovima i mostovima, dok pored nje vri amsterdamska buvlja pijaca. Amsterdamci je zovu “Stopera” jer se u zgradi nalazi i gradska skupština (Stadhuis). Ove godine su delovi fasade pod rekonstrukcijom, zbog čega je glavni ulaz gotovo skriven. To je ponudilo snažnu simboliku – kao da se i samo Ostrvo operskog napretka rekonstruiše, renovira i ponovo izgrađuje, još jednom iskoračivši iz zone komfora.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'U potrazi za revolucionarnim duhom',
pubdate: '2026-04-22 23:33:49',
authors: authors,
sections: "Kultura",
tags: "Opera,Premijera,Festival Opera forward",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'U potrazi za revolucionarnim duhom',
'pageContent': 'Amsterdamski operski festival u svom je desetom izdanju pratio ustaljenu strukturu u kojoj je najveća vidljivost data produkcijama postavljenim na veliku opersku scenu. Program je obeležila svetska premijera filmske opere Mišela van der A Teorije plamena, kao i scenska svetska premijera dela Rekvijem za Marizu Merič Artač i Sare Slojmer. Ostale značajne produkcije uključuju delo Nož zore Hane Kendal i Tese Makvat u studiju Bukman, kao i predavanje-performans Kore Burgraf pod nazivom Žetva, u amsterdamskoj Muzičkoj zgradi, a u kojem su učestvovali neki od najistaknutijih zrelih pevača holandske savremene operske scene: Endru Vots, Kleron Makfaden, Helena Rasker i Marsel Bekman. Festival je predstavio i kamernu operu Derišta Filipa Glasa iz Kokto trilogije, koja već slovi za klasik savremene opere. Iz sporednog programa izdvojila se produkcija opere Toma Džonsona Samo soprani, iz 1983. godine.
[caption id="attachment_4988835" align="aligncenter" width="1200"]Žetva[/caption]
U koncertu/ predavanju/ performansu Žetva postavlja se pitanje šta znači biti – ili ne biti – star, kako na operskoj sceni tako i u životu. Pamtim ranije nastupe ovih pevača ne po njihovoj mladosti ili lepoti već po vokalnoj hrabrosti i ranjivosti, toj “slobodi na sceni” o kojoj govore u intervjuima za Žetvu, a koja, kažu, često nestaje u spoljašnjem svetu. Video projekcije Bovija Vershurena zumirale su lica i ruke pevača. Dok se pevanje uživo prenosilo u krupnim kadrovima na videu, stereotipi o muškom i ženskom, mladom i starom, centru i periferiji počeli su da “plešu” zajedno, da bi se rodio istinski međugeneracijski i međumedijski dijalog. Vots, Makfaden, Rasker i Bekman spadaju među najpoštovanija pevačka imena u svetu savremene opere. Važno je što čine vidljivijim izazove starenja na sceni, dok njihova radost nastupa ostaje živa i mlada.
Očekivanja su bila velika za filmsku operu Teorija plamena, s obzirom na to da je Van der A jedan od najistaknutijih operskih stvaralaca na svetskoj sceni. Ovoga puta on je preuzeo previše autorskih uloga: kompozitor, libretista, scenarista i reditelj. Možda je dramaturg mogao biti neko ko bi pružio neophodan korektiv unutrašnjem kritičaru, ali to se nije dogodilo. Radnja prati filmsku rediteljku Neolu, koja snima naučno-fantastični film o laboratoriji uništenoj u požaru, da bi naučnik, dr Hari, shvatio da primaju poruke iz budućnosti. Dok Neola istražuje šta je stvarnost, beznadežno se zapliće u često nerazumljiv narativ. Ekrani i živa dešavanja na sceni kao da su brisali granice realnosti, a ponekad i razumljivosti za publiku. Produkcija je delovala kao “smisleni fijasko”, donekle urušena struktura koja naleže na tradiciju operskih megalomanija koje redefinišu samu instituciju uspeha na sceni.
[caption id="attachment_4988836" align="aligncenter" width="1024"]Rekvijem za Marizu[/caption]
U delu Rekvijem za Marizu kompozitorka Merič Artač i libretistkinja Sara Slojmer, zajedno sa Silvijom Kostom kao kostimografkinjom, scenografkinjom i rediteljkom, ispituju trenutke na prelomu života i smrti. Poput Teorije plamena i ovo delo je putovanje kroz sećanje i potraga za stvarnošću, ali tim temama pristupa iz drugačijeg ugla. Bilo je veličanstveno čuti hor Holandske nacionalne opere, koji je gotovo sve vreme na sceni, krećući se i dišući kao jedinstven, sjedinjen vokalni organizam, kao neprestana “fusnota” života glavnog lika, ona koja ga prati do kraja puta. Mariza se pojavljuje u kompleksnom audiovizuelnom dijalogu žive protagonistikinje i trodimenzionalne projekcije druge izvođačice. Ambivalentnost ovog prisustva, pitanje da li je dvojnik stvaran ili samo projekcija, ostalo je nerazjašnjeno do kraja dela.
U kontrastu sa virtuelnim prostranstvima dve pomenute produkcije, opera Nož zore Hane Kendal i Tese Makvat ponudila je studiju minimalizma zatvorske ćelije i unutrašnjeg sveta zatvorenika. Fokusiran na 28. dan štrajka glađu gvajanskog aktiviste Martina Kartera, ovaj operski monolog pokušao je da oživi njegovu unutrašnju borbu u skučenom prostoru zatvorske ćelije. U režiji Gavin-Vijana produkcija se fokusirala na fizičku i duhovnu težinu političkog otpora. Međutim, pojavila se neobična stilska disonanca u vokalnom izrazu. Uprkos intimnosti studija Bukman i krhkosti lika koji se bliži smrti, pevanje je ostalo vezano za grandiozne, projektovane tradicije velike operske scene. Revolucionarni duh tematike kao da je bio ugušen tvrdokornim konformizmom prema vokalnoj tradiciji, sprečavajući delo da postigne sirovu, ogoljenu ranjivost koju štrajk glađu zahteva.
Možda suprotno očekivanjima, za mene je najinspirativnije bilo delo iz osamdesetih Sopranos Only – jednočinka za šest soprana, flautu, violinu, violončelo i harfu Toma Džonsona (1939–2024). Izvedena je u kafeu Holandske nacionalne opere i baleta. Delo je izgrađeno na jednom muzičkom motivu koji se istražuje kroz beskrajne varijacije što stvaraju iluziju večnog početka. Kao deo “Lab” sektora “Opera Forward Festivala”, izvođenje je povereno timu mladih glasova koji predstavljaju “mnoge tipove ljudi koje nazivamo sopranima”, kako je Tom Džonson precizirao u svojoj partituri. Scenska postavka je poprimila oblik beskrajne audicije. Dante Bon i Sitske van der Ster ponudili su angažovanu postavku inspirisanu kabareom. Posle pola sata osetila se prekomernost ponavljanja, ali tada se, ipak, na razmeđi između dosade i meditacije, ova opera ukazala kao glamurozno minimalističko konceptualno delo. Meditativni momenat redefiniše percepciju protoka vremena u operi. Kada se posle četrdeset minuta delo završi, kraj deluje preuranjeno, ali posle više od četrdeset godina ovo delo i dalje je oštrih ivica, živo.
Oduvek sam inicijativu “predaja štafete” mlađima smatrala vitalnom i neophodnom. Međutim, posmatrajući produkcije OFF-a najmlađe generacije umetnika, naišla sam na paradoks: često sam odlazila s utiskom da mlađim stvaraocima nedostaje snažniji revolucionarni duh koji su imale starije generacije. Za to je zaslužan konformizam, kombinovan sa nedostatkom konfrontacijske volje i metodologije. Tom Džonson je živeo oštar i nemilosrdan život neinstitucionalizovanog umetnika i to se u njegovim operama čuje. Zato su Sopranos Only i dalje smislenije delo od mnogih savremenijih iskaza mlađih a previše učtivih stvaralaca. Verujem, ipak, da će izraz onih koji dolaze vremenom pronaći odgovarajuću rezonancu sa izrazom starijih generacija.
Zgrada Holandske nacionalne opere i baleta podseća me na ostrvo. Njena forma je zaobljena i okružena vodom. Smeštena je na trgu Vaterlo u srcu plutajućeg grada, svetluca pored reke Amstel okružena brodovima i mostovima, dok pored nje vri amsterdamska buvlja pijaca. Amsterdamci je zovu “Stopera” jer se u zgradi nalazi i gradska skupština (Stadhuis). Ove godine su delovi fasade pod rekonstrukcijom, zbog čega je glavni ulaz gotovo skriven. To je ponudilo snažnu simboliku – kao da se i samo Ostrvo operskog napretka rekonstruiše, renovira i ponovo izgrađuje, još jednom iskoračivši iz zone komfora.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-04-22 23:33:49',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
