O Frenku Zapi se i dalje pišu knjige, njegova muzika se izvodi i sluša širom sveta, on je prepoznat kao nesuđeni političar i društveni kritičar čiji je svaki intervju doneo novu originalnu misao, vođa benda koji je držao najkomplikovanije audicije, dirigent sa samosvojnim pristupom
Rat protiv Irana je do sada najveći Trampov spoljnopolitički promašaj. Potcenio je snagu Islamske Republike. Narušio je savezništvo sa zemljama Zaliva, koje su kroz gorku lekciju utvrdile da Amerika ne može da im garantuje bezbednost. Pokvareni su odnosi sa Izraelom. Svet je zbog intervencije plaćao dramatično višu cenu nafte. Mnogi iranski zahtevi su iznenađujuć lako uvaženi, što potvrđuje da se Trampu žurilo da što pre izađe iz rata u koji uopšte i nije trebalo da uđe
Svega nekoliko sati nakon što su objavljeni rezultati istorijskog referenduma u Velikoj Britaniji, Najdžel Faraž je gostovao u jutarnjem programu ITV. Euforija među 52 odsto Britanaca koji su glasali da izađu iz EU bila je na vrhuncu. Onih 48 odsto koji su bili protiv uglavnom su bili očajni. A onda je Faraž pristalicama Bregzita servirao bombu za doručak. Znate onih 350 miliona funti nedeljno što smo Boris i ja obećavali da ćemo umesto u kasu EU preusmeriti u britanski zdravstveni sistem? E, od toga najverovatnije nema ništa
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Šta danas znači gledati, a ne videti? Izložba Metod u ludilu Vesne Perunović, otvorena u Galeriji DOTS u Beogradu, kroz prostorne instalacije istražuje kolektivno slepilo, nasilje, ljudska prava i odgovornost pojedinca u vremenu dubokih društvenih podela
Nije hteo da smeta komšijama, te je iz stana u Njujorku svakodnevno odlazio do obližnjeg mosta Vilijamsburg i satima na pustoj pešačkoj stazi vežbao uprkos saobraćajnoj buci (računajući i metro). Tada ga je malo ko u žurbi primećivao, još ređe prepoznavao, ali od 2016. u toku je inicijativa da se taj most nazove po njemu
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
Samo jedan primer na temu nekad i sad: pre dvadeset godina, 2006, na deset kulturnih manifestacija čiji je osnivač bio Grad Beograd, učestvovalo je više od 1600 umetnika i stručnjaka iz inostranstva
Izgradnja beogradskog metroa pružiće šansu državi da promeni odnos prema arheološkom nasleđu, a arheolozima da dođu do novih saznanja o istoriji Beograda
Hrvatska književnica i novinarka Slavenka Drakulić preminula je u 77. godini. Drakulić je bila jedna od najprevođenijih hrvatskih književnica, rođena je u Rijeci 4. jula 1949. i živela u Zagrebu i Stokholmu. Karijeru je počela kao novinarka, nakon završenih studija komparativne književnosti i sociologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Pisala je za "Start", zagrebački nedeljnik "Danas" i NIN i bila jedna od novinarki koje su uvele feminističke teme u javnu raspravu. Tim povodom, podsećamo se njenog intervjua koji je ona dala za "Vreme" prošle godine
U razgovoru za “Vreme” predstavnici nekoliko opozicionih partija govore o studentskom pokretu. Jedni ga bezrezervno podržavaju i odustaju od isticanja svojih kandidata na izborima, drugi se spremaju da za učešće na izborima u nekom koalicionom formatu, treći su negde između i još važu. Za buduće analize, neka se zna ko je bio na kom stanovištu u junu 2026. godine, pošto će još promena sigurno biti
Šta, zapravo, u procesu pridruživanja EU hoće, a šta neće od Srbije i obratno? Gde je danas Srbija u onome što hoće i neće od EU, te šta je suština fingiranja ovdašnjeg režima – za nedeljnik “Vreme” govori dr Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i bivši glavni pravnik u pregovaračkom timu Vlade za pregovore o pristupanju EU
Na deklarativnoj razini i domaći i međunarodni politički akteri zaklinju se u cjelovitu BiH, ali, istodobno, Hrvati gledajući u Zagreb, a Srbi u Beograd, rade na njezinoj razgradnji. Jedino Bošnjaci, iako ni oni nisu posvema nevini u ovim pričama, nemaju kuda i kome se obratiti za potporu
Mi smo ustali protiv. U prethodnih deset godina mnogo puta sam upozorila kuda vodi govor mržnje i imam za to pisane dokaze. Međutim, ovde se ništa ne čuje od zaglušujuće buke proizvođene kako bi se mase držale u stanju ludila dobro proučenim metodama za držanje vlasti
Najnoviji podaci o broju i položaju izbeglica, objavljeni uoči 20. juna, Svetskog dana izbeglica, ujedno su i podsetnik i poziv na razmišljanje. Svake godine ovaj dan je povod da se oda priznanje snazi i dostignućima izbeglica, uz uvažavanje teškoća kroz koje su prošle i izazova sa kojima se i dalje suočavaju. Sada je vreme da obnovimo našu posvećenost solidarnosti. Pravo na traženje sigurnosti bilo je stvoreno upravo za ovakve trenutke
Plašim se da će nas ideja o razgovaranju s mašinama – komadićima plastike koji po definiciji ne mogu imati nikakvo životno iskustvo, osećanja, moralnost ili osećati povezanost – ili o zaljubljivanju u njih i seksu te psihoterapiji s njima, izvući izvan nas samih, umrtviti nas, otuđiti od ljudi u tolikoj meri da ne znam kako ćemo sebe prepoznati, da li ćemo i dalje biti ličnosti
Analitičari procenjuju da britanskoj vojsci od oružja najviše nedostaju mornarička i sredstva protivvazduhoplovne odbrane, ali i savremeni tenkovi, dok zalihe municije ne omogućavaju dugotrajno ratovanje punog intenziteta. Tim pre što su nekadašnje rezerve odavno potrošene na ratištima Ukrajine
Ono što je do juče bilo javno, opšte i neposredno, danas postaje posredovano, a to posredovanje počinje debelo da se naplaćuje, ali i boji neočekivanim bojama. Vrhunac ove tehnologije ne nalazi se samo u rukama nekolicine privatnih kompanija, već pod direktnom kontrolom jedne jedine države koja jednim jedinim dekretom može od nje da odseče ostatak planete
Jedne večeri su nemački avioni sravnili ulice Bredforda, ali je, začudo, kuća porodice Hokni ostala netaknuta. Pod stepenicama se skrivao i dečačić po imenu Dejvid, koji se naredne osamdeset četiri godine prema životu odnosio sa dubokom i neodoljivom radošću. U međuvremenu je postao karijatida umetnosti dvadesetog veka i verovatno poslednji vizuelni umetnik čiji će odlazak biti zabeležen širom sveta
Mišljenje nije samo kognitivna operacija. Ono zahteva ritam. Zahteva pauzu, odlaganje, unutrašnji razgovor. Zahteva noć, u doslovnom i metaforičkom smislu. Zahteva pravo da se afekt ne pretvori odmah u reakciju. Jer tamo gde nema vremena između povrede i odgovora, povreda lako postaje osveta. Tamo gde nema vremena između straha i suda, strah lako postaje mržnja. Tamo gde nema vremena između informacije i razumevanja, informacija lako postaje oružje
Godine 2006. izvedeno je 69 pozorišnih premijera i 2889 predstava, 473 koncerta, 366 izložbi, 1195 programa u kulturno obrazovnim ustanovama, 1600 programa amaterskog stvaralaštva... održano je 12.290 programa koje je videlo preko 4 miliona gledalaca. A danas?
Sećanje na zemlju fiće, kiki bombona, borosana, Hajdučke česme, Mate Parlova, Silvane Armenulić, ali i Golog otoka i još 300 pojmova koji su obeležili Drugu Jugoslaviju u knjizi Časna pionirska
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: '“Freak out!”',
pubdate: '2026-06-25 14:37:42',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Frenk Zapa,Muzika,Psihologija",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': '“Freak out!”',
'pageContent': 'Oduvek sam verovao da su šezdesete bile najbolje doba da se bude mlad. Rat već daleko, sloboda je neuporedivo više – posebno stvaralačkih i privatnih – u ekonomskom smislu živi se bezbrižnije nego ikada (prvi put u istoriji se, kažu, više trošilo na zdravstvenu zaštitu nego na vojsku). Kiš i Markes, Tarkovski, crni talas, Felini i Bergman, Ponoćni kauboj... Vudstok, hipi pokret, slobodna ljubav, Black Pride, psihijatrijske komune u Trstu i Londonu... Jedan bokser, bez lažnog doktorata, drži predavanja na vodećim univerzitetima – Harvardu i Oksfordu. Zamislite bilo koji drugi period u istoriji tokom kojeg bi BBC počeo da prikazuje nešto tako genijalno kao što su “Pajtoni”!
Od svega, šezdesete su bile najbolje u muzici. Šostakovič i Stravinski, poslednji giganti klasične muzike, još su živi i jednako kreativni. U popularnoj muzici, ponuda nikad raznovrsnija i originalnija. Hodajuća muzička revolucija po imenu Majls Dejvis na vrhuncu je uticaja i menja sve oko sebe. Niotkud se pojavljuje Hendriks, čudesni intenzitet koji nije mogao duže da traje. Prvi put se pojavljuje psihodelična muzika, “Pink Flojd” s jedne i “Greatful Dead” s druge strane okeana. Već se može naslutiti džez-rok, a Santana je popularnim učinio divlje latino ritmove. Ako mene pitate, ponajmanje su bitni bili Elvis, “Bitlsi” i “Stounsi”.
Usred svega toga našao se i Frenk Zapa, najneobičniji i najkreativniji muzičar u tom svetu, čovek koji će napisati i odsvirati više no iko drugi. Njegovu muziku nemoguće je svrstati u bilo koju pojedinačnu kategoriju, pošto je pisao rok, džez, virtuozne gitarske kompozicije ili improvizacije, simfonijsku muziku, jednu rok operu, muziku za balet, kratke solo komade za harpsikord, mnoštvo muzičkih kolaža, pa čak i par pop hitova. O Zapi se i dalje pišu knjige, njegova muzika se izvodi i sluša širom sveta, on je prepoznat kao nesuđeni političar i društveni kritičar čiji je svaki intervju doneo novu originalnu misao, vođa benda koji je držao najkomplikovanije audicije, dirigent sa samosvojnim pristupom.
Sve je počelo krajem juna 1966. godine. Jedan nesuđeni bubnjar taman je prešao na gitaru u bendu koji je svirao po barovima, promenio ime u “Mothers of Invention” i nekako uspeo da snimi album. Ništa nije bilo uobičajeno za tadašnju muzičku scenu u Kaliforniji. U pitanju je bio dupli album – za ono vreme ogromna retkost – posebno za nečiji debi. Još upadljivije, sva muzika zvuči kao neka psihodelija bez droga (kod Zape su droge bile strogo zabranjene, pošto onemogućavaju preciznost u sviranju koju je on zahtevao), pa je nejasno kako je studio odlučio da uloži novac u takav materijal.
Gotovo svi tekstovi kritikuju američko društvo (“Who are the brain police?”, “Trouble every day”), neki su parodija na popularne ljubavne pesme, drugi su poput čudnih dijaloga iz radio-drama, a ima i likova i priča, kao što je ona o Suzi Krimčiz. Samo neki od stihova kažu “I’m not black, but there’s a whole lots of times I wish I could say I’m not white” ili “as it applies to you and me, our country isn’t free”, a pominju se i rasna diskriminacija i masovna zaglupljenost. Osim u jednoj pesmi, sve tekstove i muziku napisao je sam Zapa, a to će vam odmah biti jasno po složenosti aranžmana i stalnom insistiranju na čudnom muzičkom humoru. Mada mnoge melodije nisu prijatne na prvo slušanje, to ovde nije ni cilj. Freak Out! se smatra prvim konceptualnim albumom, a moglo bi reći i da je prvi spoj roka i postmoderne muzike.
Zapa je odrastao u različitim gradićima, uglavnom u Kaliforniji, gde god bi njegov otac dobijao posao. Muzika u porodici nije bila važna, a sve se promenilo kad je on, već tinejdžer, čuo kompozicije Edgara Varezea, avangardnog kompozitora i dirigenta. Kako ga je tako složena, uglavnom nemelodična muzika toliko inspirisala i kako je bez ičije pomoći naučio ne samo da svira već i komponuje i zapisuje svoje kompozicije, najverovatnije će ostati misterija. U svakom slučaju, autori koji su najviše uticali na njega potiču iz sveta postmoderne, kao što su Vebern i Štokhauzen, a prema nekim tumačenjima, album One Size Fits All prepun je asocijacija na Džojsa, dok bi nemački u pesmi “Sofa No. 2” trebalo da bude podsmeh Adornovom shvatanju “popularne muzike”.
Nije baš jasno kako, ali Freak Out! je vrlo brzo stekao kultni status u uskim krugovima – ne znam da li bi bilo opravdano reći među frikovima. Manje-više isti bend objaviće još nekoliko albuma, različitih, često i novih muzičkih žanrova. Zapa je imao običaj da snima sve oko sebe (na primer, zvuke ulice, razgovore, probe), što se možda najbolje čuje u 200 Motels.
Održali su mnogo legendarnih koncerata, često uz improvizacije s gostujućim muzičarima, ples, striptiz. Poznat je incident s koncerta u Londonu, kad je gledalac gurnuo Zapu, ovaj pao sa scene i završio s više preloma, zbog kojih je jedno vreme morao da koristi kolica (što je sve bilo inspiracija za pesmu “Smoke on the Water” nekog sasvim drugog benda).
Velika promena desila se kada se bendu priključila Rut Andervud, perkusionistikinja sa Džulijarda, pošto su, uz njenu virtuoznost i pomoć dvojice bubnjara, Zapine kompozicije sada mogle da budu komplikovane onoliko koliko je on oduvek želeo. U istom sastavu nalazio se i čuveni džez klavijaturista Džordž Djuk, pa bi se lako moglo reći da je, u suštini, u pitanju džez bend, savršeno ušniran i s dirigovanjem, posebno u pesmama kao što je “Inca Roads”.
I kasnije su kroz bend prolazile aktuelne i buduće velike zvezde, kao što su Vini Kolajuta ili Stiv Vaj. Međutim, u jednom trenutku je Zapa otkrio mogućnost korišćenja ranih računara za komponovanje i izvođenje muzike, pa je izmislio baroknog kompozitora Frančeska Zapa, svog navodnog italijanskog pretka, i njegovu muziku za harpsikord.
Paralelno sa svim ovim, Zapa je sve vreme pisao simfonijsku muziku, tako da mnogi tvrde da su svi njegovi albumi simfonijska muzika s aranžmanima za mali bend koji bi američka publika pristala da kupi. Zanimljivo je kako i u odličnim džez-rok kompozicijama (recimo, na albumu Make a Jazz Noise Here), bend iznenada počne da svira Stravinskog i Bartoka. Drugo tumačenje, koje je lakše potvrditi, jeste da ga je do kraja života bolelo to što nije bio prihvaćen u svetu “ozbiljne muzike”. Jedan pokazatelj toga mogao bi biti naslov albuma Boulez Conducts Zappa, pošto on zvuči kao reklama – “ako me diriguje jedan Bulez, morate da priznate da sam pravi kompozitor”, a slično je i s onim na kome piše samo London Symphony Orchestra Frank Zappa.
Pravi uspeh došao je s tri koncerta na kojima je njegovu muziku svirao “Ensemble Modern” – u frankfurtskoj operi, berlinskoj filharmoniji i bečkom Koncerthausu – a koji su objavljeni pod naslovom Yellow Shark. Album je savršena sinteza svih Zapinih opsesija – čudnih muzičkih kolaža, kompozicija punih humora, tekstova s političkom satirom, vrlo originalnih orkestracija, iznenadnih neprijatnih disonanci, često odsviranih na najčudnijim instrumentima...
Uspeh ovih koncerata i albuma, te osećaj prihvaćenosti u klasičarskim krugovima, stigli su, nažalost, isuviše kasno. Nakon što se sredinom osamdesetih upustio u borbu protiv cenzure i svedočio o tome pred američkim kongresom, odnosno nakon što je nakratko bio savetnik Vaclava Havela za pitanja spoljne politike, Zapa je odlučio da bude nezavisni kandidat na predsedničkim izborima 1992. godine, na kojima će kasnije svoj prvi mandat osvojiti Klinton. Usred tih bezbrojnih umetničkih i političkih aktivnosti, te uz brigu o četvoro dece, dijanostikovan mu je neoperabilni rak prostate i on je umro u decembru 1993, neposredno pre svog 53. rođendana.
Protivno svim pravilima šou-biznisa, Zapa je u karijeri dugoj dvadesetosam godina objavio šezdeset i dva albuma, među kojima je bilo dvostrukih i trostrukih. Od snimaka pohranjenih u njegovoj arhivi posthumno je objavljeno još preko sedamdeset. Njegovi saradnici pričaju da je neprekidno pisao. Odnosno, tačnije bi bilo reći da je neprekidno pisao tekstove, dok je – po svemu sudeći – muziku samo zapisivao, pošto je teško objasniti poreklo tako velikog broja izrazito složenih kompozicija. Iako nije uvek laka za slušanje (očigledno s namerom), u njegovoj muzici se oseća svežina i “tečnost”, vrlo često je pravi fokus humor (“Does Humor Belong in Music?”), a često ima junaka čije avanture muzika prati, poput Gregorija Pekarija (“the nocturnal, gregarious wild swine”) ili Džoa i čoveka koji u tajnosti prati svaki njegov korak (“Joe’s Garage”). Takođe treba istaći da je Zapa nepravedno potcenjen kao gitarista, improvizator i dirigent.
U svetu savremene muzike teško da postoji ijedan drugi autor čija je produktivnost tako posebna ne samo po kvantitetu već pre svega po originalnosti, beskompromisnosti i izuzetnosti muzičkih standarda. Zapa je uspeo da kroz muziku izrazi mnoštvo svojih unutrašnjih glasova i dovede ih u neobičan sklad (ili planirani nesklad), a deluje da ćemo još dugo moći da uživamo u njegovim do sada neobjavljenim kompozicijama.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-06-25 14:37:42',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
