Slike, razasute

Kao ona je negde daleko i ponekad misli na mene iako me ne poznaje, a i ja kao ponekad mislim na nju iako je ne znam. Ona je kao sama, i ja sam kao sam. Život plete ludačke košulje i ćilime na kojima može da se leti. Ko šta isplete tako će mu i biti.

*

Sedam na stolicu, sedam na bicikl, sedam u auto, sedam sebi na glavu, okolo svet, ovde travka, ovde cvet, ali nešto me stalno žulja, nešto se okolo šunja, nešto ima, nešto mrda, nešto me prati u stopu. Šta je, ko je, gde je, ne znam iako čuči stalno tu oko mene, kao vazduh, kao duh, kao zao pandur i kao moj najbolji drug.

*

Uzimam boju bilo koju, i hoću da naslikam ne znam šta. Pauk se spušta sa plafona na platno i odsutno zuri u belinu, baš kao i ja. Belo slikarsko platno je kao sneg koji je tek pao, po kome treba da ostaviš nekakav trag dok ideš svojim putem.

*

Uđem, izađem, otvorim, zatvorim, upalim svetlo, ugasim svetlo, dok mi je u ruci kao žvaka zalepljena kvaka od mraka. Kuda god, truo je pod. Gde god da krenem moram da skrenem, svuda nalickani đavoli i fensi babaroge pljuju i truju. Ali ipak biću dobar, i biću svoj iako ovaj svet nimalo nije moj.

*

Malo smo u oboru, malo u toru, malo u kokošinjcu. Okolo svinje, ovce, kokoške, rokću, bleje, kokodaču. Čobani redovno obilaze, štap, motka, vika. Svi mirno čekaju klanje, a između sranje, sranje i sranje. Na prvim stranama novina su otrovne vesti u kojima analitičari uporno ispituju kvalitet javnog izmeta. Realne prognoze se kreću od katastrofe do sunovrata. Ko je bio normalan lako može da poludi. Pad će biti predstavljen kao let, a oni koji hoće da se uzdignu iz moralne kaljuge kao gubitnici tranzicije.

*

Napraviću samom sebi izložbu sa jednom slikom u pustinji Sahare ili ledu Antartika, za kamile, bele medvede i pingvine od peska, leda, vazduha i vode.

*

Još malo pa će tražiti dozvole psima za lutanje, pticama za letenje, lišću za pupljenje, suncu za sijanje, oblacima za lebdenje. Dozvole stolici za sedenje, glavi za mišljenje, strmoj ravni za strminu, sitnom pesku za sitninu, snegu za belinu, noći za crninu, ćoškovima za ćoškarenje, starima za starenje, deci za igru. Samo zvezde sjajem snove huškaju da traže smisao i povetarac da ilegalno švercuju slobodan dah.

*

Molim gornji naslov da mi omogući moje skromne potrebe kako bih slobodno živeo. U vezi sa tim prilažem svoj mali zavežljaj, kao i uredno dobijenu kartu za putovanje kroz život. Sa nadom da će mi se izaći u susret pušim cigaretu danas, u petak, i gledam kroz prozor po kome se slivaju kapi jesenje kiše. Ona je zakucala na vrata blago savijenim kažiprstom vlažnim od kiše koja je prestala. Oblaci nemi, beličasti svedoci mogu da potvrde koliko je to bilo spasonosno.

*

Na pešačkom prelazu sam zgazio samoga sebe. Zebra me je gledala poprilično belo. Nešto kao nerazumevanje situacije u kojoj sam se našao. Asfalt je sa izvesnom apatijom činio da sve uđe u nevidljivu sivu zonu. Pridigao sam se i pokupio ono što je ostalo od mene. Život ponekad stvarno napravi nekakve krajnje glupave situacije. Šta da se radi, sutra je valj-da novi dan.

*

Posvađao sam se sa samim sobom, ni zbog čega praktično, skroz bez veze. Valjda neka davna netrpeljivost. Čaša je prelila, ili tako nešto. Niko nikome nije rekao ništa tako loše da bi se tako zamerili. Ostalo je ono gadno ćutanje od koga čoveku svašta pada na pamet. Nekako se treba naći sa samim sobom, pogledati se u oči i izgladiti stvar. Mislim, lako je to reći. Duplo golo je naša svakodnevica, rafovi kao besni psi ujedaju naš džep. Svaki dan je pustinja u kojoj se traži oaza da se preživi. Večiti derbi šuplje protiv praznog. Ko god pobedi, svi smo izgubili.

*

Svakoga jutra pijem sok od tišine i mira u kockicama sa malo izlomljenih pogleda kroz prozor posoljenih slobodom oka. To se preporučuje svakoga jutra na praznu provetrenu glavu. Piti po jednu šolju, po potrebi i više. Ako okolnosti tako nalažu. Ovo sigurno nema nikakve kontraindikacije. Svi koji su bili nekome u dupetu neka izađu. Svi koji su živeli na tuđoj grbači neka siđu. Svi koji su zaseli tamo gde im nije mesto neka ustanu. Dosta je bilo. Pokupite đubre koje ste ostavili za sobom i paljba. Žurka je, izgleda, gotova.

*

Sloboda i svetlost sijaju i mirišu na ulicama i trgovima. Svi koji su u memljivim i mračnim sobama treba da otvore prozore i vrata i puste slobodu i svetlost da sve obasja. Proleće donosi novi život i nadu u bolje.