Listovi Alo i Informer nastavili su širenje svoje mreže lokalnih medija registracijom novih portala preko povezanih firmi, saopštio je ANEM. Prema podacima APR-a, u pitanju je nastavak intenzivne ekspanzije, nakon što je od početka godine već preuzeto devet lokalnih medija
Nabavka obuhvata 41 solo i 9 dvozglobnih električnih autobusa dužine do 25 metara, sa više od 180 mesta za putnike i tehnologijom skladištenja energije putem superkondenzatora, a kako navode sindikati, vrednost projekta iznosi 33,2 miliona evra
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić kaže da će izbori biti raspisani kada Aleksandar Vučić odluči. Srpska napredna stranka razmatra da trenutnog predsednika Srbije kandiduje za premijera
Tramp je u obraćanju naciji iz Bele kuće rekao da će SAD uništiti sve iranske elektrane i da će gađati naftna postrojenja, ako se sa iranskim liderima ne postigne dogovor
Prema istraživanjima Demostata, najveću podršku u Srbiji trenutno ima studentska opcija, a njeno povezivanje sa opozicijom moglo bi da donese ključnu političku promenu
U sredu, 1. aprila, u 10.30 časova, kod zgrade Predsedništva u Beogradu biće održan protest zbog napada na novinare tokom lokalnih izbora 29. marta. Organizatori pozivaju građane i medije da pokažu solidarnost i zaštite slobodu informisanja
Pripadnici Uprave kriminalističke policije ušli su u Rektorat Beogradskog univerziteta po nalogu Višeg javnog tužilaštva zbog istrage smrti studentkinje Filozofskog fakulteta. Zajedno sa policajcima i inspektorima u Rektorat je upala i ekipa TV Informer
OEBS upozorava na nezabeležen nivo nasilja i zastrašivanja novinara tokom lokalnih izbora u Srbiji i poziva vlasti da zaštite medije i procesuiraju odgovorne
Aleksandar Vučić saopštio je da je Srbija obezbedila gas po fleksibilnim i povoljnim uslovima nakon razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, uz produžetak ugovora na tri meseca
Dok cene pšenice i uljarica na svetskim berzama padaju, troškovi goriva i đubriva rastu, stavljajući proizvođače pred ozbiljan finansijski pritisak. Kombinacija tržišnih i geopolitičkih faktora ponovo preti lancu snabdevanja hranom
Studenti i opozicija od ranog jutra prijavljuju napade na svoje aktiviste. Režimska presija na izborni dan pretvorila se u otvorenu represiju. „Kao da je ratno stanje“, beleže posmatrači
Izborna tišina uoči lokalnih izbora u deset gradova i opština u Srbiji počinje večeras u ponoć i trajaće do zatvaranja biračkih mesta u nedelju, 29. marta. Izborni proces pratiće brojni domaći i međunarodni posmatrači
Dok gradske vlasti najavljuju novi most kao razvojni projekat, stanovnici Zemuna i ekološki aktivisti upozoravaju da bi posledice po prirodu mogle biti trajne
„Viktor vredno radi na zaštiti Mađarske, razvoju ekonomije, stvaranju radnih mesta, promociji trgovine, zaustavljanju ilegalne imigracije i obezbeđivanju zakona i reda", naveo je Tramp
Mađarska kompanija MOL Group dobila je odobrenje Sjedinjenih Američkih Država da nastavi pregovore o kupovini većinskog udela u Naftna industrija Srbije (NIS) do 22. maja 2026. godine.
Članovi Stalne radne grupe za bezbednost novinara sastali su se u Bajinoj Bašti sa predstavnicima medija i tužiocima kako bi razgovarali o mehanizmima za brzo reagovanje na eventualne napade tokom predizborne kampanje. Grupa će pratiti izbore u Bajinoj Bašti, Lučanima i Sevojnu i pružati podršku novinarima u slučaju ugrožavanja njihove bezbednosti
Predstoje lokalni izbori 29. marta 2026. godine u deset opština Srbije. Saznajte koliko građana ima pravo glasa i koje vrste izbornih lista ih očekuju na biralištima
Više od 250 transportnih firmi ugašeno je u Srbiji od početka godine, dok prevoznici upozoravaju da nova pravila EU i nerešeni status vozača u Šengenu guraju sektor ka potpunom kolapsu
Američke vlasti produžile su licencu Naftnoj industriji Srbije, a ministarka Đedović Handanović najavljuje dodatne mere za očuvanje stabilnosti energetskog sistema
Na samitu u Briselu, lideri EU su jasno stavili do znanja da neće slati vojne snage SAD i Izraelu u sukobima na Bliskom istoku, ističući energetske i humanitarne posledice rata
Ipak, Veber ne govori o „izričitoj krizi akademaca". Prosečna stopa nezaposlenosti porasla je još i više. Jasno je, međutim, da ni visokoobrazovani više nisu imuni na aktuelnu privrednu krizu.
Zanat – dobre profesionalne perspektive
Prodor veštačke inteligencije trenutno ponovo čini zanatska zanimanja privlačnijim za mlade. Za razliku od brojnih kancelarijskih poslova, zanati se smatraju naročito otpornim na uticaj VI. Uz to, postoje i atraktivne mogućnosti za razvoj i dodatno usavršavanje, koje igraju važnu ulogu u odluci „zanat ili studije".
Istovremeno, gotovo da nema privredne grane u Nemačkoj koja toliko trpi zbog nedostatka stručne radne snage kao zanatstvo. Uprkos dobrim profesionalnim izgledima, nepopunjeno je oko 200.000 radnih mesta. Posebno su pogođena mala preduzeća.
Prema Izveštaju o stručnom obrazovanju za 2025. godinu, u zanatstvu je širom Nemačke nedavno ostalo nepopunjeno oko 19.000 mesta, što je 18 odsto svih ponuđenih mesta za stručno osposobljavanje u preduzećima.
„Još uvek previše mladih ljudi, ali i njihovih roditelja, nema pravi uvid u raznovrsne i odlične profesionalne perspektive koje zanatstvo nudi", poručuje predsednik Bavarske zanatske komore Franc Ksaver Peteranderl. „Još uvek raširena opsesija akademskim zvanjima zamagljuje pogled na realnost."
Oni koji se odluče za zanatsko obrazovanje imaju korist i od ranijeg početka zarade. „Ako studije završim sa 25 godina, pa zatim još pet godina otplaćujem studentski kredit, već imam 30", kaže futurolog Hartvin Mas iz Instituta za istraživanje generacija. U zanatstvu, s druge strane, mladi zarađuju ranije – „i to upravo u životnim fazama u kojima im je novac najpotrebniji".
Životna zarada: kada se studije isplate
Dok studenti godinama provode vreme na fakultetima, njihovi vršnjaci na stručnom obrazovanju već ostvaruju prihode i mogu da počnu sa stvaranjem imovine.
Pogled na takozvanu životnu zaradu – zbir bruto prihoda tokom celokupnog radnog veka – pokazuje da akademci tu početnu prednost kvalifikovanih radnika dostižu tek kasnije. Prema studiji Instituta za primenjena ekonomska istraživanja (IAW) pri Univerzitetu u Tibingenu, tek od 39. godine života počinju da zarađuju više.
Poređenje prihoda: master i majstor
Ako se posmatra samo mesečni prihod, razlike su još izraženije. Prema Anketi o zaradama za 2024. godinu Saveznog zavoda za statistiku, zaposleni sa master diplomom, diplomom, magisterijumom ili položenim državnim ispitom u proseku zarađuju 6.850 evra bruto mesečno.
Zaposleni sa završenim stručnim obrazovanjem ostvaruju, s druge strane, prosečno 3.973 evra.
Međutim, oni koji polože i majstorski ispit, finansijski stoje znatno bolje. Majstori u proseku zarađuju oko 5.300 evra mesečno – više od 1.300 evra u odnosu na kvalifikovane radnike bez majstorske titule, pa čak i oko 100 evra više nego zaposleni sa završenim osnovnim akademskim studijama.
„Majstorski bonus" – zašto se usavršavanje isplati
Ovaj takozvani „majstorski bonus" čini dodatno obrazovanje isplativom investicijom i otvara vrata ka rukovodećim pozicijama ili samozapošljavanju. „Ljudi sa majstorskim zvanjem imaju izuzetno povoljne pokazatelje na tržištu rada – i po pitanju zaposlenosti i po visini zarade", naglašava Veber.
Pojedini zanatski poslovi smatraju se naročito perspektivnim i finansijski atraktivnim. Reč je, pre svega, o zanimanjima značajnim za industriju, naročito u oblastima energetske tehnike i automatizacije – od mehatroničara do električara, navodi Hartvin Mas.
„Potreba za akademskim poslovima nastaviće da raste"
Istovremeno, prema rečima Vebera, i dalje postoje snažni argumenti u prilog studijama. „Akademski obrazovani i dalje imaju ubedljivo najniže stope nezaposlenosti i najviše zarade. Naše projekcije pokazuju da će potreba za akademskim poslovima nastaviti da raste."
Zato se pitanje da li zanatsko obrazovanje ili studije u načelu nude više šansi često pokazuje kao previše pojednostavljeno. Za lični izbor karijere mladih, presudno je na kraju koji put zaista odgovara njihovim sposobnostima, interesovanjima i životnim planovima.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Master ili majstor: Veliki povratak zanata u doba veštačke inteligencije?',
pubdate: '2026-05-01 19:00:46',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Nemačka,Zanatlije,Mladi i zanat",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Master ili majstor: Veliki povratak zanata u doba veštačke inteligencije?',
'pageContent': 'Put „najpre gimnazija, zatim fakultet" danas mnogima u Nemačkoj više ne deluje primamljivo kao ranije. Mladi strahuju od neizvesnih izgleda za zaposlenje, između ostalog i zbog brzog razvoja veštačke inteligencije. Stručnjaci procenjuju da bi veštačka inteligencija mogla da ugrozi čak polovinu početničkih radnih mesta u takozvanim profesijama zasnovanim na visokoškolskom znanju.
Rast nezaposlenosti među visokoobrazovanima
Istovremeno, nezaposlenost među akademski obrazovanim građanima već godinama beleži rast. „Pre pandemije koronavirusa iznosila je 2,1 odsto, a danas je na nivou od 3,3 procenta", ističe Enco Veber iz Instituta za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB) u Nirnbergu, u razgovoru za ARD.
Ipak, Veber ne govori o „izričitoj krizi akademaca". Prosečna stopa nezaposlenosti porasla je još i više. Jasno je, međutim, da ni visokoobrazovani više nisu imuni na aktuelnu privrednu krizu.
Zanat – dobre profesionalne perspektive
Prodor veštačke inteligencije trenutno ponovo čini zanatska zanimanja privlačnijim za mlade. Za razliku od brojnih kancelarijskih poslova, zanati se smatraju naročito otpornim na uticaj VI. Uz to, postoje i atraktivne mogućnosti za razvoj i dodatno usavršavanje, koje igraju važnu ulogu u odluci „zanat ili studije".
Istovremeno, gotovo da nema privredne grane u Nemačkoj koja toliko trpi zbog nedostatka stručne radne snage kao zanatstvo. Uprkos dobrim profesionalnim izgledima, nepopunjeno je oko 200.000 radnih mesta. Posebno su pogođena mala preduzeća.
Prema Izveštaju o stručnom obrazovanju za 2025. godinu, u zanatstvu je širom Nemačke nedavno ostalo nepopunjeno oko 19.000 mesta, što je 18 odsto svih ponuđenih mesta za stručno osposobljavanje u preduzećima.
„Još uvek previše mladih ljudi, ali i njihovih roditelja, nema pravi uvid u raznovrsne i odlične profesionalne perspektive koje zanatstvo nudi", poručuje predsednik Bavarske zanatske komore Franc Ksaver Peteranderl. „Još uvek raširena opsesija akademskim zvanjima zamagljuje pogled na realnost."
Oni koji se odluče za zanatsko obrazovanje imaju korist i od ranijeg početka zarade. „Ako studije završim sa 25 godina, pa zatim još pet godina otplaćujem studentski kredit, već imam 30", kaže futurolog Hartvin Mas iz Instituta za istraživanje generacija. U zanatstvu, s druge strane, mladi zarađuju ranije – „i to upravo u životnim fazama u kojima im je novac najpotrebniji".
Životna zarada: kada se studije isplate
Dok studenti godinama provode vreme na fakultetima, njihovi vršnjaci na stručnom obrazovanju već ostvaruju prihode i mogu da počnu sa stvaranjem imovine.
Pogled na takozvanu životnu zaradu – zbir bruto prihoda tokom celokupnog radnog veka – pokazuje da akademci tu početnu prednost kvalifikovanih radnika dostižu tek kasnije. Prema studiji Instituta za primenjena ekonomska istraživanja (IAW) pri Univerzitetu u Tibingenu, tek od 39. godine života počinju da zarađuju više.
Poređenje prihoda: master i majstor
Ako se posmatra samo mesečni prihod, razlike su još izraženije. Prema Anketi o zaradama za 2024. godinu Saveznog zavoda za statistiku, zaposleni sa master diplomom, diplomom, magisterijumom ili položenim državnim ispitom u proseku zarađuju 6.850 evra bruto mesečno.
Zaposleni sa završenim stručnim obrazovanjem ostvaruju, s druge strane, prosečno 3.973 evra.
Međutim, oni koji polože i majstorski ispit, finansijski stoje znatno bolje. Majstori u proseku zarađuju oko 5.300 evra mesečno – više od 1.300 evra u odnosu na kvalifikovane radnike bez majstorske titule, pa čak i oko 100 evra više nego zaposleni sa završenim osnovnim akademskim studijama.
„Majstorski bonus" – zašto se usavršavanje isplati
Ovaj takozvani „majstorski bonus" čini dodatno obrazovanje isplativom investicijom i otvara vrata ka rukovodećim pozicijama ili samozapošljavanju. „Ljudi sa majstorskim zvanjem imaju izuzetno povoljne pokazatelje na tržištu rada – i po pitanju zaposlenosti i po visini zarade", naglašava Veber.
Pojedini zanatski poslovi smatraju se naročito perspektivnim i finansijski atraktivnim. Reč je, pre svega, o zanimanjima značajnim za industriju, naročito u oblastima energetske tehnike i automatizacije – od mehatroničara do električara, navodi Hartvin Mas.
„Potreba za akademskim poslovima nastaviće da raste"
Istovremeno, prema rečima Vebera, i dalje postoje snažni argumenti u prilog studijama. „Akademski obrazovani i dalje imaju ubedljivo najniže stope nezaposlenosti i najviše zarade. Naše projekcije pokazuju da će potreba za akademskim poslovima nastaviti da raste."
Zato se pitanje da li zanatsko obrazovanje ili studije u načelu nude više šansi često pokazuje kao previše pojednostavljeno. Za lični izbor karijere mladih, presudno je na kraju koji put zaista odgovara njihovim sposobnostima, interesovanjima i životnim planovima.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-05-01 19:00:46',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
