Toplotni talasi sa temperaturama iznad 40 stepeni Celzijusa pretvorili su delove Evrope u područja visokog rizika od požara. Ogromni šumski požari besne u Francuskoj i Španiji, primoravajući više od 300.000 ljudi da napuste svoje domove, dok vatrogasci vode tešku borbu sa plamenom koji se širi velikom brzinom
Evropa se suočava sa jednim od najtežih talasa šumskih požara u poslednje dve decenije. Francuska i Španija bore se sa vatrenom stihijom koja je zahvatila ogromne površine, dok su ekstremne vrućine i suša dodatno otežale situaciju.
Više od 300.000 ljudi moralo je da napusti svoje domove zbog požara koji nekontrolisano šire kroz šume i poljoprivredna područja.
U Francuskoj je najteže pogođen region Žironda (Gironde) u blizini Bordoa, gde je požar za samo nekoliko dana progutao više od 420 kvadratnih kilometara površine – što je približno četiri puta veća teritorija od Pariza.
Vatra se približila na oko 15 kilometara od Bordoa, jednog od najpoznatijih francuskih gradova i centra vinske regije.
Foto: AP Photo/Emma Da SilvaViše od 300.000 ljudi evakuisano
„Vatrene oluje“ stvaraju sopstveno vreme
Stručnjaci upozoravaju da su požari postali toliko intenzivni da stvaraju sopstvene vremenske uslove.
U pojedinim područjima formirane su takozvane vatrene oluje – retke pojave kod kojih toplota iz požara podiže ogromne količine dima, pepela i vodene pare visoko u atmosferu.
Kada se takvi oblaci dovoljno razviju, mogu nastati grmljavinske oluje koje proizvode munje i izazivaju nova žarišta. Istovremeno, nepredvidivi vetrovi dodatno otežavaju kontrolu požara.
Francuske vlasti koriste i specijalne avione za gašenje požara, među kojima su i letelice „Kanader“ koje mogu da zahvate oko 6.000 litara vode za svega 12 sekundi i izbace je direktno na vatrenu liniju.
Avioni sa retardantom lete u neprekidnim ciklusima, dok ekipe na zemlji pokušavaju da zaustave širenje plamena.
Ipak, lokalni zvaničnici upozoravaju da resursa nema dovoljno.
„Nemamo dovoljno ljudi, nemamo dovoljno kamiona, a mislim da ni Francuska nema dovoljno kapaciteta“, rekao je Žan Lik Glej (Jean-Luc Gleyze), predsednik oblasti pogođene požarima.
Foto: AP Photo/Emma Da SilvaFrancuske vlasti koriste i specijalne avione za gašenje požara
Španija beleži najtežu sezonu požara
Ni Španija nije pošteđena. Požari u okolini Madrida prema ocenama tamošnjih vlasti predstavljaju najveći požarni događaj u istoriji tog regiona.
Francisko Martin, predstavnik španske vlade u Madridu, rekao je da je reč o „ubedljivo najvećem požaru u istoriji madridske oblasti“.
Požari oko Madrida zajedno su spalili oko 770 kvadratnih kilometara, površinu veću od samog grada Madrida.
Foto: AP Photo/Emma Da SilvaU pojedinim područjima formirane su takozvane vatrene oluje
Klimatske promene povećavaju rizik
Stručnjaci navode da su ovogodišnji požari dodatno pogoršani posledicama klimatskih promena.
Duža razdoblja ekstremnih temperatura, suva vegetacija i jaki vetrovi stvaraju idealne uslove za brzo širenje vatre.
Meteorolozi upozoravaju da bi naredni dani mogli doneti dodatno pogoršanje, jer se očekuju novi periodi visokih temperatura, suv vazduh i stabilni vremenski uslovi koji pogoduju razvoju požara.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nafta koja jedva prolazi kroz Ormuski moreuz primorava zemlje Persijskog zaliva da preusmeravaju izvoz ka Crvenom moru, dok se razmatraju i novi naftovodi koji su i skupi i rizični
Ruske snage jutros su raketama napale Kijev, nakon što je Ukrajina prethodnog dana izvela udare na ruski vojni aerodrom i raketni centar duboko na teritoriji Rusije
Na mestu domova koje su stanovnici Marijupolja izgubili u ruskim napadima danas niču nove zgrade u koje se useljavaju Rusi. Bivši stanovnici tvrde da se tako brišu tragovi rata i potiskuje lokalno stanovništvo
Vatrogasci su se u subotu, 15. avgusta borili sa šumskim požarom koji je zahvatio najveći prirodni rezervat u Belgiji u oblasti Haj Fens. Požar je opisan kao najgori u istoriji zemlje
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
