Prema najnovijim prognozama, kraj jula i početak avgusta obeležiće novi talas ekstremnih vrućina koji će zahvatiti veliki deo Evrope. Najteža situacija očekuje se u Španiji, Portugalu, Francuskoj i Italiji
Evropa se priprema za novi snažan toplotni talas koji bi tokom prelaska iz jula u avgust mogao da donese izuzetne vrućine, uz mogućnost obaranja temperaturnih rekorda u pojedinim delovima kontinenta, objavio je danas meteorološki portal i stranica za analizu ekstremnih vremenskih pojava u Evropi, „Severe Weather Europe“.
Prema meteorološkim prognozama, novi talas vrućine biće posledica atmosferskog „Omega bloka“ i toplotne kupole koja će se formirati iznad Zapadne i Centralne Evrope, kao i Mediterana.
Topla vazdušna masa iz severne Afrike proširiće se prema Evropi, donoseći temperaturu iznad 40 stepeni Celzijusa.
Najizraženiji uticaj očekuje se na Iberijskom poluostrvu i u Francuskoj, gde bi krajem jula i početkom avgusta temperatura mogla da dostigne 45 stepeni.
Kako se toplotna kupola bude pomerala ka istoku, ekstremna vrućina proširiće se na Nemačku, zemlje Beneluksa, Italiju, Mađarsku i veći deo severnog Balkana.
Meteorološki modeli ukazuju na veoma visoku temperaturu u višim slojevima atmosfere, što bi moglo da doprinese još jednom intenzivnom toplotnom talasu tokom leta 2026. godine.
Suva i veoma topla vazdušna masa dodatno će povećati opasnost od šumskih požara, posebno u južnoj Francuskoj i Španiji, gde su već zabeleženi veliki požari.
Dugotrajna temperatura od 35 do više od 40 stepeni tokom nekoliko dana može dodatno da pogorša postojeće uslove suše i poveća toplotni stres kod ljudi i useva.
Zbog dugotrajnog zadržavanja tople vazdušne mase, očekuje se da će noćna temperatura ostati visoka, ponegde između srednjih i gornjih 20 stepeni Celzijusa, što otežava oporavak organizma od dnevne vrućine.
Stručnjaci upozoravaju da ekstremna temperatura posebno ugrožava starije osobe, decu, hronične bolesnike i ljude koji rade na otvorenom.
Toplotni talasi povezani su sa povećanim rizikom od dehidracije, toplotnog udara, kao i srčanih i respiratornih problema.
Prognoze pokazuju da bi najjači deo toplotnog talasa sredinom nedelje mogao da se zadrži nad zapadnom i centralnom Evropom, a zatim da se pomeri prema jugoistoku.
U Francuskoj se očekuje temperatura od 40 do 43 stepena u zapadnim i centralnim oblastima, dok bi u ostalim delovima zemlje najviša dnevnae temperatura mogla da bude između 34 i 39 stepeni.
U Španiji i Portugalu predviđa se najviša temperatura od 42 do 46 stepeni u najtoplijim nizijama, posebno krajem nedelje.
Italija, Balkan i Mediteran mogli bi se suočiti sa najjačim talasom vrućine sezone, sa temperaturom od 40 do 43 stepena tokom više dana.
Ekstremna vrućina proširiće se i na Nemačku, zemlje Beneluksa, Poljsku, Češku, Ukrajinu, Moldaviju i zapadne delove Rusije, a za severozapadnu Evropu se očekuje blaža temperatura zbog uticaja morskih vazdušnih masa.
Izvor: Tanjug
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Nikola Kalinić prošao je buran put u odnosu sa navijačima i Crvenom zvezdom. Godinu dana pre isteka ugovora, završava igračku karijeru i ostaje u klubu kao pomoćni trener, ali ostaje pitanje ko je zapravo doneo odluku da je vreme za kraj
Grčka je omiljena destinacija srpskih turista, ali na pojedinim plažama more krije opasnosti koje ne treba potcenjivati. Jake struje i veliki talasi mogu da ugroze i iskusne plivače
Nemačka Crnomorska flotila namerno je u jesen 1944. godine, tokom povlačenja pred Crvenom armijom, potopljena kod Prahova. Sada se koristi rekordno nizak vodostaj Dunava da se ratni brodovi konačno izvade iz rečnog korita
Dokumentarni film „Novak Đoković: The Wolf in Winter“ o životu i karijeri najboljeg tenisera svih vremena svetsku premijeru imao je u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku (MOMA), a balkanska premijera održana je u utorak 11. avgusta na Lovćenu
“Čovek se nekako stalno pita da li igrati ili ne igrati. Pa ipak, ja zaista mislim da su festivali jedine slobodne zone gde se srećemo sa sobom, drugima, delima, gde nešto razmenimo, neko pitanje postavimo, jer ništa nećemo dobiti ako ne igramo, ako nas nema, ako se povučemo”
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
