Vlasti Aleksandra Vučića pojačavaju represiju i huškaju svoje protivnike jedne na druge. Ideja je prosta – pokazati da se pobuna tobože ne isplati i da je „pametnije“ odustati
U normalnim vremenima, izbori u deset malih sredina imali bi tek lokalni značaj. Ali, ovo nisu normalna vremena. Svaka pobeda antirežimskih snaga bila bi bolan poraz za Aleksandra Vučića
Krenulo je! Festival asfaltiranja, crni fondovi, podmićivanje, pretnje… a šta protiv toga mogu studenti, opozicija i građani? „Vreme“ u novom broju ide u susret lokalnim izborima krajem marta
Više nema neumerenog optimizma iz prošle godine da vlast „samo što nije pala“, ali je za razočaranja prerano. Kako se studenti snalaze između opozicije i režimskih batinaša? To je tema novog broja „Vremena“
Centar za društvenu stabilnost, formalno think tank, a suštinski propagandni pogon vlasti, novcem poreskih obveznika proizvodi filmove i kampanje protiv neistomišljenika. Sagovornici „Vremena“ upozoravaju na model parainstitucija koji je karakterističan za autoritarne režime
Mnogi u Srbiji se raduju krahiranju svetskog poretka, kaže za „Vreme“ spoljnopolitički analitičar Dimitrije Milić. Raduju se, dodaje, ili iz zluradosti ili iz pogrešne vere da rušenje poretka odgovara Srbiji
Vlasti Aleksandra Vučića godinama ništa nisu radile na energetskoj bezbednosti, pa su protraćile i ovih deset meseci, koliko su odlagane sankcije NIS-u, kaže za „Vreme“ Vasko Kelić iz Centra za ekonomska istraživanja. Sada su na stolu samo loše opcije
„Na delu je državni udar iznutra – predsednik neprikriveno preuzima izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast“, upozorava bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero. U intervjuu za „Vreme” govori o selektivnoj pravdi, pritiscima režimskih medija i torturi nad građanima, ali i o odgovornosti koju će morati da snose i oni koji su ćutali
Mesecima unazad osnovni zahtev svih protesta je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Studenti u blokadi su najavili da će na njima učestvovati sa sopstvenom listom. „Vreme“ u novom broju otkriva koji su kriterijumi za kandidate, te da li je izborna lista formirana
Kako plenumi funkcionišu kada je reč o o sastavljanju studentske liste? O tome za novi broj „Vremena“ govori profesorka na novosadskom Filozofskom fakultetu Jelena Kleut
Politički progon dvanaestorke iz Novog Sada treba da zastraši sve koji se usude da koriste slobodu mišljenja, kaže za „Vreme“ advokat Vladimir Horovic, branilac nekih od uhapšenika
U španskoj Marbelji postoji privatna laboratorija koja klonira rasne konje, a sada i kućne ljubimce. Mnogi tako hoće da „produže život“ svog psa ili mačke i za to plaćaju blizu 60.000 evra
Prve reči koje je Lav nekoliko sati nakon izbora 8. maja 2025. izgovorio sa lođe bazilike svetog Petra, bile su: „Mir s vama svima!“ Nijedan se pojam u tom govoru ne pojavljuje češće od reči „mir“. Lav se zalagao za „nenaoružani i razoružavajući mir, ponizan i ustrajan“. Time je u velikoj meri sledio liniju svog prethodnika, koji se više puta izjašnjavao o ruskom napadu na Ukrajinu i o sukobu u Gazi.
Militaristički obeležena spoljna politika američkog predsednika Donalda Trampa motivu mira daje dodatnu važnost – američko uplitanje u Venecueli, pretnje Kubi i Grenlandu, rat protiv Irana. Najkasnije je napad na Iran, čija težnja za nuklearnim oružjem već godinama izaziva međunarodnu zabrinutost, doveo do otvorenog sukoba između dvojice trenutno najvažnijih Amerikanaca na svetu – pape koji uglavnom govori promišljeno i predsednika koji nastupa grubo.
U ratu s Iranom Tramp je nakon Uskrsa otvoreno zapretio uništenjem te zemlje. „Čitava civilizacija večeras će nestati“, rekao je. Kada je papa tu pretnju odbacio kao „zaista neprihvatljivu“ i upozorio na „fantazije o svemoći“ koje postaju „sve nepredvidljivije i agresivnije“, Tramp ga je lično napao. Nazvao ga je „vrlo levim“, a u pogledu spoljne politike, „užasnim“. Možda Tramp pritom zanemaruje značaj Venecuele i Kube, ali i Libana za Vatikan. Sve tri zemlje imaju katoličku tradiciju.
[caption id="attachment_4992212" align="aligncenter" width="2560"] Tradicionalniji od Franje, ali i dalje bez jasnog pravca[/caption]
Napad na papu: „Ni Hitler, ni Musolini, ni Napoleon“
Crkveni istoričar Ernesti, koji je napisao brojne knjige o papinstvu i pojedinim papama, ocenjuje da je Trampov napad na Lava bez presedana. „Niko se nije tako omalovažavajuće izražavao o osobi pape. To nisu učinili ni Hitler, ni Musolini, ni Napoleon.“ Takođe je „potpuno besmisleno“ zameriti se moralnom autoritetu kakav je papa. Lav je, kaže Ernesti, reagovao veoma mudro i smireno se pozvao na svoju službu. Kasnije je novinarima u avionu koji je leteo prema Africi, papa rekao da se ne boji Trampa.
Napad američkog predsednika doveo je do toga da su kritične izjave poglavara Crkve, izrečene u kratkom obraćanju jedne večeri u Kastel Gandolfu, dobile svetsku pažnju. Tome možda doprinosi i to što su iz nekih zemalja zapadnog sveta, uključujući i SAD, posljednjih meseci stizali izveštaji o novom porastu interesa za religiju i Crkvu.
Manje je pažnje privukla polemika američkog potpredsednika Džej Di Vensa s papom. Ipak, ona je u načelu možda bila važnija za Lava od predsednikovih ispada. Vens, koji je tek 2019. prešao na katoličanstvo i više se oslanja na reakcionarne teološke mislioce, pozvao je papu na oprez kada govori o teologiji. Najbolje bi bilo, rekao je, „da Vatikan ostane kod pitanja morala“. Kasnije je Vens ublažio ton.
[caption id="attachment_4638745" align="aligncenter" width="1200"] Vatikan[/caption]
Za sada nema zamerki Evropi
Za razliku od svog prethodnika, iz dosadašnjih govora i izjava pape Lava ne može se iščitati kritika Evrope ili Crkve u evropskim zemljama. Papa Franja je povremeno koristio oštre reči i optuživao Evropu da je postala umorna i zatvorena. Lav se za sada, kad prima predstavnike evropskih zemalja, uvek pokazuje kao dobronameran. U junu mu je na rasporedu šestodnevna poseta Španiji.
Ipak, kod njega se vidi da mu je Afrika posebno bliska i po srcu i po pažnji. U aprilu 2026. proveo je jedanaest dana u četiri afričke zemlje. To znači da je već sada duže boravio u Africi nego Benedikt XVI tokom svojih osam godina pontifikata. Još od početka svog pontifikata razmišljao je o putovanju u Afriku, rekao je Lav više puta.
Afrika prestiže Evropu
Za stručnjaka za papinstvo Ernestija ta „vrlo svesna odluka Lava“ uklapa se u širi kontekst. Već 150 godina Afrika je „u fokusu papa“. Danas Crkva u Africi raste prosečno tri odsto godišnje, dok evropska stagnira. „Težišta unutar Katoličke crkve se pomeraju“, kaže Ernesti. Sve više Afrikanaca radi u Vatikanu. Ta usmerenost i uvažavanje od strane pape sigurno važe i za njegov pogled na Aziju i Latinsku Ameriku.
Od sukoba između američkog predsednika Trampa i pape mnogi posmatrači više ne očekuju da će Lav, koji je inače rođen u Čikagu, tokom Trampovog mandata posetiti SAD. Na glasine da bi američka administracija rado videla poglavara Crkve na proslavi 250. godišnjice Deklaracije o nezavisnosti SAD 4. jula, Vatikan odgovara na svoj način. Upravo na taj dan, kada Amerikanci širom sveta slave svoju zemlju, papa Lav posećuje sredozemno ostrvo Lampeduzu.
Lampeduza se smatra simboličnim mestom za migracije i nevolje izbeglica još od leta 2013, kada je papa Franja, nekoliko meseci nakon izbora, posetio ostrvo i oplakao hiljade izbeglica koje su poginule pokušavajući opasnim putem da pređu u Evropu. Lampeduza je i za Lava programski važna. I on naglašava patnju miliona ljudi koji su širom sveta prisiljeni na bekstvo.
To je vidljivo i u programu njegove posete Španiji. Poslednja dva dana putovanja vode ga na dva Kanarska ostrva, Gran Kanariju i Tenerife. Oba su popularna turistička odredišta na koja sve više izbeglica iz Afrike pristiže brodovima. I njima će Lav posvetiti pažnju. Na omiljenim odredištima evropskih turista papa će podsetiti da su migracije i sudbina izbeglica i dalje važne teme.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Papa protiv Trampa: Kako je Lav XIV za godinu dana postao globalni glas otpora',
pubdate: '2026-05-08 13:00:22',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Donald Tramp,Papa Lav XIV,Vatikan",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Papa protiv Trampa: Kako je Lav XIV za godinu dana postao globalni glas otpora',
'pageContent': 'Nosi svečaniju i tradicionalniju odeću od svog prethodnika. A osim toga, papa Lav XIV, za razliku od pape Franje, ponovno živi u Apostolskoj palati, visoko iznad Trga svetog Petra u Vatikanu. Takođe se, što Franja nikada nije činio, povremeno povlači u papinu letnju rezidenciju, Kastel Gandolfo.
Kad je reč o spoljnim obeležjima, američki kardinal Robert Prevost, kojeg je konklava pre godinu dana, 8. maja 2025. izabrala za poglavara Rimokatoličke crkve i koji je uzeo ime Lav XIV, u mnogočemu postupa drugačije od svog prethodnika, piše Dojče vele.
Otvoreno je kuda ovaj papa teološki vodi Crkvu
Kada je reč o programskom, teološkom i crkvenopolitičkom usmerenju, njegov smer i dalje je nejasan. Za sada još nema enciklike, nijednog velikog učiteljskog dokumenta iz pera Lava, naglašava augsburški crkveni istoričar Jerg Ernesti u razgovoru za DW. Tako „ostaje otvoreno kuda teološki vodi ovaj papa“. Čini se da se on tu još uvek svesno uzdržava.
Prve reči koje je Lav nekoliko sati nakon izbora 8. maja 2025. izgovorio sa lođe bazilike svetog Petra, bile su: „Mir s vama svima!“ Nijedan se pojam u tom govoru ne pojavljuje češće od reči „mir“. Lav se zalagao za „nenaoružani i razoružavajući mir, ponizan i ustrajan“. Time je u velikoj meri sledio liniju svog prethodnika, koji se više puta izjašnjavao o ruskom napadu na Ukrajinu i o sukobu u Gazi.
Militaristički obeležena spoljna politika američkog predsednika Donalda Trampa motivu mira daje dodatnu važnost – američko uplitanje u Venecueli, pretnje Kubi i Grenlandu, rat protiv Irana. Najkasnije je napad na Iran, čija težnja za nuklearnim oružjem već godinama izaziva međunarodnu zabrinutost, doveo do otvorenog sukoba između dvojice trenutno najvažnijih Amerikanaca na svetu – pape koji uglavnom govori promišljeno i predsednika koji nastupa grubo.
U ratu s Iranom Tramp je nakon Uskrsa otvoreno zapretio uništenjem te zemlje. „Čitava civilizacija večeras će nestati“, rekao je. Kada je papa tu pretnju odbacio kao „zaista neprihvatljivu“ i upozorio na „fantazije o svemoći“ koje postaju „sve nepredvidljivije i agresivnije“, Tramp ga je lično napao. Nazvao ga je „vrlo levim“, a u pogledu spoljne politike, „užasnim“. Možda Tramp pritom zanemaruje značaj Venecuele i Kube, ali i Libana za Vatikan. Sve tri zemlje imaju katoličku tradiciju.
[caption id="attachment_4992212" align="aligncenter" width="2560"] Tradicionalniji od Franje, ali i dalje bez jasnog pravca[/caption]
Napad na papu: „Ni Hitler, ni Musolini, ni Napoleon“
Crkveni istoričar Ernesti, koji je napisao brojne knjige o papinstvu i pojedinim papama, ocenjuje da je Trampov napad na Lava bez presedana. „Niko se nije tako omalovažavajuće izražavao o osobi pape. To nisu učinili ni Hitler, ni Musolini, ni Napoleon.“ Takođe je „potpuno besmisleno“ zameriti se moralnom autoritetu kakav je papa. Lav je, kaže Ernesti, reagovao veoma mudro i smireno se pozvao na svoju službu. Kasnije je novinarima u avionu koji je leteo prema Africi, papa rekao da se ne boji Trampa.
Napad američkog predsednika doveo je do toga da su kritične izjave poglavara Crkve, izrečene u kratkom obraćanju jedne večeri u Kastel Gandolfu, dobile svetsku pažnju. Tome možda doprinosi i to što su iz nekih zemalja zapadnog sveta, uključujući i SAD, posljednjih meseci stizali izveštaji o novom porastu interesa za religiju i Crkvu.
Manje je pažnje privukla polemika američkog potpredsednika Džej Di Vensa s papom. Ipak, ona je u načelu možda bila važnija za Lava od predsednikovih ispada. Vens, koji je tek 2019. prešao na katoličanstvo i više se oslanja na reakcionarne teološke mislioce, pozvao je papu na oprez kada govori o teologiji. Najbolje bi bilo, rekao je, „da Vatikan ostane kod pitanja morala“. Kasnije je Vens ublažio ton.
[caption id="attachment_4638745" align="aligncenter" width="1200"] Vatikan[/caption]
Za sada nema zamerki Evropi
Za razliku od svog prethodnika, iz dosadašnjih govora i izjava pape Lava ne može se iščitati kritika Evrope ili Crkve u evropskim zemljama. Papa Franja je povremeno koristio oštre reči i optuživao Evropu da je postala umorna i zatvorena. Lav se za sada, kad prima predstavnike evropskih zemalja, uvek pokazuje kao dobronameran. U junu mu je na rasporedu šestodnevna poseta Španiji.
Ipak, kod njega se vidi da mu je Afrika posebno bliska i po srcu i po pažnji. U aprilu 2026. proveo je jedanaest dana u četiri afričke zemlje. To znači da je već sada duže boravio u Africi nego Benedikt XVI tokom svojih osam godina pontifikata. Još od početka svog pontifikata razmišljao je o putovanju u Afriku, rekao je Lav više puta.
Afrika prestiže Evropu
Za stručnjaka za papinstvo Ernestija ta „vrlo svesna odluka Lava“ uklapa se u širi kontekst. Već 150 godina Afrika je „u fokusu papa“. Danas Crkva u Africi raste prosečno tri odsto godišnje, dok evropska stagnira. „Težišta unutar Katoličke crkve se pomeraju“, kaže Ernesti. Sve više Afrikanaca radi u Vatikanu. Ta usmerenost i uvažavanje od strane pape sigurno važe i za njegov pogled na Aziju i Latinsku Ameriku.
Od sukoba između američkog predsednika Trampa i pape mnogi posmatrači više ne očekuju da će Lav, koji je inače rođen u Čikagu, tokom Trampovog mandata posetiti SAD. Na glasine da bi američka administracija rado videla poglavara Crkve na proslavi 250. godišnjice Deklaracije o nezavisnosti SAD 4. jula, Vatikan odgovara na svoj način. Upravo na taj dan, kada Amerikanci širom sveta slave svoju zemlju, papa Lav posećuje sredozemno ostrvo Lampeduzu.
Lampeduza se smatra simboličnim mestom za migracije i nevolje izbeglica još od leta 2013, kada je papa Franja, nekoliko meseci nakon izbora, posetio ostrvo i oplakao hiljade izbeglica koje su poginule pokušavajući opasnim putem da pređu u Evropu. Lampeduza je i za Lava programski važna. I on naglašava patnju miliona ljudi koji su širom sveta prisiljeni na bekstvo.
To je vidljivo i u programu njegove posete Španiji. Poslednja dva dana putovanja vode ga na dva Kanarska ostrva, Gran Kanariju i Tenerife. Oba su popularna turistička odredišta na koja sve više izbeglica iz Afrike pristiže brodovima. I njima će Lav posvetiti pažnju. Na omiljenim odredištima evropskih turista papa će podsetiti da su migracije i sudbina izbeglica i dalje važne teme.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-05-08 13:00:22',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
Vatikan[/caption]
