Zašto su se na meti režima pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Da li režim planira da zabrani studentski „teroristički“ pokret? Ujdurma sa tobožnjim fabrikovanjem zvučnog topa je naslovna tema novog broja „Vremena“
Istraga ubistva u restoranu „27“ na Senjaku uz eventualnu umešanost Veselina Milića odavno je kontaminirana i teško da će biti pravde. To za novi broj „Vremena“ kaže tužilac Radovan Lazić
Ulazak Srbije u EU nije primarno interes EU, nego bi trebalo da je objektivni interes Srbije. No, ona se samo udaljava, kaže u novom broju „Vremena“ Vesna Pusić, bivša hrvatska šefica diplomatije
Vlasti Aleksandra Vučića pojačavaju represiju i huškaju svoje protivnike jedne na druge. Ideja je prosta – pokazati da se pobuna tobože ne isplati i da je „pametnije“ odustati
U normalnim vremenima, izbori u deset malih sredina imali bi tek lokalni značaj. Ali, ovo nisu normalna vremena. Svaka pobeda antirežimskih snaga bila bi bolan poraz za Aleksandra Vučića
Krenulo je! Festival asfaltiranja, crni fondovi, podmićivanje, pretnje… a šta protiv toga mogu studenti, opozicija i građani? „Vreme“ u novom broju ide u susret lokalnim izborima krajem marta
Više nema neumerenog optimizma iz prošle godine da vlast „samo što nije pala“, ali je za razočaranja prerano. Kako se studenti snalaze između opozicije i režimskih batinaša? To je tema novog broja „Vremena“
Centar za društvenu stabilnost, formalno think tank, a suštinski propagandni pogon vlasti, novcem poreskih obveznika proizvodi filmove i kampanje protiv neistomišljenika. Sagovornici „Vremena“ upozoravaju na model parainstitucija koji je karakterističan za autoritarne režime
Mnogi u Srbiji se raduju krahiranju svetskog poretka, kaže za „Vreme“ spoljnopolitički analitičar Dimitrije Milić. Raduju se, dodaje, ili iz zluradosti ili iz pogrešne vere da rušenje poretka odgovara Srbiji
Vlasti Aleksandra Vučića godinama ništa nisu radile na energetskoj bezbednosti, pa su protraćile i ovih deset meseci, koliko su odlagane sankcije NIS-u, kaže za „Vreme“ Vasko Kelić iz Centra za ekonomska istraživanja. Sada su na stolu samo loše opcije
„Na delu je državni udar iznutra – predsednik neprikriveno preuzima izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast“, upozorava bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero. U intervjuu za „Vreme” govori o selektivnoj pravdi, pritiscima režimskih medija i torturi nad građanima, ali i o odgovornosti koju će morati da snose i oni koji su ćutali
Mesecima unazad osnovni zahtev svih protesta je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Studenti u blokadi su najavili da će na njima učestvovati sa sopstvenom listom. „Vreme“ u novom broju otkriva koji su kriterijumi za kandidate, te da li je izborna lista formirana
Kako plenumi funkcionišu kada je reč o o sastavljanju studentske liste? O tome za novi broj „Vremena“ govori profesorka na novosadskom Filozofskom fakultetu Jelena Kleut
Politički progon dvanaestorke iz Novog Sada treba da zastraši sve koji se usude da koriste slobodu mišljenja, kaže za „Vreme“ advokat Vladimir Horovic, branilac nekih od uhapšenika
U španskoj Marbelji postoji privatna laboratorija koja klonira rasne konje, a sada i kućne ljubimce. Mnogi tako hoće da „produže život“ svog psa ili mačke i za to plaćaju blizu 60.000 evra
Pri kupovini plastičnih predmeta tražite oznaku „bez bisfenola" (Bisphenol-free) – napomena „bez BPA" nije dovoljna.
Čak ni na kampovanju nemojte podgrevati hranu direktno u konzervama.
Vodu iz slavine načelno pijte samo kada je hladna (što štiti i od teških metala).
Takođe, konzumiranje nesvarljivih biljnih dijetetskih vlakana može biti od pomoći. Poznato je da ona vezuju toksične materije i izbacuju ih iz organizma, što je dokazano za pojedine supstance iz PFAS grupe. Da li ovaj mehanizam funkcioniše i kod bisfenola, još uvek nije dovoljno istraženo.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'EU zabranjuje BPA u ambalaži za hranu: Šta je bisfenol A i koliko je opasan?',
pubdate: '2026-06-26 10:39:17',
authors: authors,
sections: "Mozaik",
tags: "Bisfenol A,BPA,Evropska unija,Hemikalija,Ishrana,Zabrana",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'EU zabranjuje BPA u ambalaži za hranu: Šta je bisfenol A i koliko je opasan?',
'pageContent': 'Od jula 2026. u Evropskoj uniji više neće biti dozvoljeno prisustvo bisfenola A (BPA) u ambalaži za hranu. Kakva je to hemikalija i kako da je izbegnemo?
U bočicama za bebe i termalnom papiru, kao što su fiskalni računi, ova hemikalija je već zabranjena, a sada bi trebalo sprečiti i da bisfenol A preko hrane dospe u naš organizam. Završetkom prelaznog roka od jula 2026. godine, u EU više neće smeti da se prodaje ambalaža za hranu koja je proizvedena uz upotrebu BPA ili sličnih bisfenola, piše Dojče vele.
Bisfenol A je industrijska hemikalija. Koristi se za proizvodnju tvrde i providne plastike poznate kao polikarbonat, kao i takozvanih epoksidnih smola. Ove smole se nalaze, na primer, u unutrašnjem sloju konzervi za hranu ili limenki za piće. Tamo imaju ulogu da spreče rđanje lima i rastvaranje metala koji bi potom prešli u hranu.
BPA se takođe može naći u plastičnim folijama, štamparskim bojama ili lepkovima. Prema podacima ekološke organizacije BUND, samo u Nemačkoj se godišnje plasira oko 410.000 tona ove supstance.
Zabrana EU se ne odnosi samo na jednokratnu ambalažu, već i na predmete poput flašica za vodu, kutija za užinu ili plastičnog kuhinjskog posuđa.
Kako bisfenoli poput BPA mogu da naškode našem zdravlju
Kada se hemijske supstance poput BPA koriste u posudama za hranu, male količine mogu preći u namirnice i pića. Prema mišljenju Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), bisfenol A predstavlja zdravstveni rizik za sve starosne grupe.
Između ostalog, EFSA navodi da BPA može da promeni određene mehanizme imunog sistema i izazove astmu i autoimune bolesti. Takođe postoje indicije da povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i gojaznosti. Pre svega, BPA štetno deluje na hormonski sistem: može, na primer, da ugrozi plodnost muškaraca i žena, potencijalno poremeti pubertet i povezuje se sa nastankom određenih vrsta karcinoma.
Hormonsko delovanje BPA poznato već skoro 100 godina
Činjenica da bisfenol A može da deluje slično kao prirodni ženski polni hormon estrogen nije novo otkriće. BPA je testiran kao veštački estrogen još ranih tridesetih godina prošlog veka. Ipak, tada je u upotrebu ušao derivat estrogena DES (dietilstilbestrol), koji ima veoma sličnu molekularnu strukturu kao BPA.
DES se koristio sve do sedamdesetih godina za sprečavanje komplikacija u trudnoći. Međutim, ispostavilo se da je povećavao rizik od raka dojke, dok je kod ćerki lečenih žena rastao rizik od komplikacija pri porođaju, kao i od raka vagine i grlića materice. Propisivanje DES-a kao sintetičkog derivata hormona zabranjeno je 1971. godine.
Studije u EU i SAD: Skoro svako ima BPA u organizmu
U istraživanjima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), sprovedenim u jedanaest evropskih zemalja, bisfenol A je otkriven u urinu kod 92 odsto učesnika. U nacionalnoj zdravstvenoj studiji u SAD iz perioda 2003–2004. godine, 93 odsto od preko 2500 učesnika imalo je BPA u urinu.
U SAD ne postoji savezna zabrana ove hemikalije u ambalaži za hranu. Ipak, od 2012. godine zabranjena je u flašicama i šoljama za bebe, a od 2013. i u ambalaži za hranu za bebe. Pojedine savezne države zabranile su BPA u termalnom papiru, dok u Kaliforniji proizvodi sa visokim sadržajem BPA moraju da nose upozorenja.
U Evropi je EFSA zbog toga smanjila podnošljivi dnevni unos (TDI) bisfenola A sa 4 mikrograma na 0,2 nanograma po kilogramu telesne težine – što je količina za koju se pretpostavlja da ne izaziva štetu.
Iako su bisfenoli poput BPA, ili supstance sličnog dejstva poput BPF i BPS, prisutni u mnogim proizvodima – uključujući materijale za zubne plombe ili donji veš od sintetičkih vlakana – i nalaze se u vazduhu, prašini i vodi, oni u naše telo dospevaju uglavnom preko posuda za hranu i piće. Trudnice ih preko posteljice prenose na fetus.
Evropska unija još uvek nije potpuno bez BPA
Najnovija zabrana upotrebe BPA u posudama za hranu u EU jeste najstroža na svetu, ali postoje određeni izuzeci i dodatni prelazni rokovi.
Tako se hrana koja se već nalazi u ambalaži sa sadržajem BPA može prodavati sve dok se ne potroše zalihe, između ostalog i da bi se sprečilo bacanje hrane.
Tamo gde još uvek nema odgovarajućih alternativa za BPA, odobreni su prelazni rokovi. To je slučaj sa konzervama za kiselu hranu, kao što su riba, voće i povrće. One mogu imati premaz sa BPA do 2028. godine, jer to sprečava da kiselina nagrize lim i pređe u sadržaj konzerve.
Bisfenol A može dospeti i u našu vodu za piće. To se dešava ako su prilikom sanacije vodovodnih cevi korišćene epoksidne smole za unutrašnji premaz. One vremenom postaju krhke, pa hemikalija može da pređe u vodu. Zbog toga je bolje ne piti toplu vodu iz slavine. Kod hladne vode je rizik znatno manji, dok tuširanje toplom vodom ne predstavlja nikakav problem.
Kako možemo da izbegnemo bisfenole?
U Evropskoj uniji ne postoji obaveza navođenja BPA premaza na proizvodima. Čak ni oznaka „bez BPA" (BPA-free) ne znači mnogo, jer su u proizvodnji mogle biti korišćene druge vrste bisfenola. Ipak, uz nekoliko mera možemo sami da se zaštitimo:
Izbegavajte namirnice iz konzervi.
Koristite staklene tegle.
Umesto plastičnog, koristite kuhinjski pribor od drveta, stakla ili nerđajućeg čelika.
Izbegavajte upotrebu plastičnog posuđa u mikrotalasnoj rerni.
Pri kupovini plastičnih predmeta tražite oznaku „bez bisfenola" (Bisphenol-free) – napomena „bez BPA" nije dovoljna.
Čak ni na kampovanju nemojte podgrevati hranu direktno u konzervama.
Vodu iz slavine načelno pijte samo kada je hladna (što štiti i od teških metala).
Takođe, konzumiranje nesvarljivih biljnih dijetetskih vlakana može biti od pomoći. Poznato je da ona vezuju toksične materije i izbacuju ih iz organizma, što je dokazano za pojedine supstance iz PFAS grupe. Da li ovaj mehanizam funkcioniše i kod bisfenola, još uvek nije dovoljno istraženo.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-06-26 10:39:17',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
