Dvobroj „Vremena”
Kako će studenti pobediti režimKako su studenti pokazali da mogu da se suprotstave? Šta su pokazali nedavni lokalni izbori i kuda dalje? To je naslovna tema dvobroja „Vremena”
Kako su studenti pokazali da mogu da se suprotstave? Šta su pokazali nedavni lokalni izbori i kuda dalje? To je naslovna tema dvobroja „Vremena”
Nedeljnik „Vreme“ u novom broju analizira kako su jedvite pobede vlasti u deset malih sredina zapravo pokazale da je uskoro kraj
Vlasti Aleksandra Vučića pojačavaju represiju i huškaju svoje protivnike jedne na druge. Ideja je prosta – pokazati da se pobuna tobože ne isplati i da je „pametnije“ odustati
U normalnim vremenima, izbori u deset malih sredina imali bi tek lokalni značaj. Ali, ovo nisu normalna vremena. Svaka pobeda antirežimskih snaga bila bi bolan poraz za Aleksandra Vučića
Krenulo je! Festival asfaltiranja, crni fondovi, podmićivanje, pretnje… a šta protiv toga mogu studenti, opozicija i građani? „Vreme“ u novom broju ide u susret lokalnim izborima krajem marta
Više nema neumerenog optimizma iz prošle godine da vlast „samo što nije pala“, ali je za razočaranja prerano. Kako se studenti snalaze između opozicije i režimskih batinaša? To je tema novog broja „Vremena“
Centar za društvenu stabilnost, formalno think tank, a suštinski propagandni pogon vlasti, novcem poreskih obveznika proizvodi filmove i kampanje protiv neistomišljenika. Sagovornici „Vremena“ upozoravaju na model parainstitucija koji je karakterističan za autoritarne režime
Mnogi u Srbiji se raduju krahiranju svetskog poretka, kaže za „Vreme“ spoljnopolitički analitičar Dimitrije Milić. Raduju se, dodaje, ili iz zluradosti ili iz pogrešne vere da rušenje poretka odgovara Srbiji
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Vlasti Aleksandra Vučića godinama ništa nisu radile na energetskoj bezbednosti, pa su protraćile i ovih deset meseci, koliko su odlagane sankcije NIS-u, kaže za „Vreme“ Vasko Kelić iz Centra za ekonomska istraživanja. Sada su na stolu samo loše opcije
U opoziciji za „Vreme“ kažu da je SNS na pragu izbacivanja iz evropske porodice konzervativnih stranaka, dok iz vlasti kažu – lažna vest
„Na delu je državni udar iznutra – predsednik neprikriveno preuzima izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast“, upozorava bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero. U intervjuu za „Vreme” govori o selektivnoj pravdi, pritiscima režimskih medija i torturi nad građanima, ali i o odgovornosti koju će morati da snose i oni koji su ćutali
Mesecima unazad osnovni zahtev svih protesta je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Studenti u blokadi su najavili da će na njima učestvovati sa sopstvenom listom. „Vreme“ u novom broju otkriva koji su kriterijumi za kandidate, te da li je izborna lista formirana
Kako plenumi funkcionišu kada je reč o o sastavljanju studentske liste? O tome za novi broj „Vremena“ govori profesorka na novosadskom Filozofskom fakultetu Jelena Kleut
Zašto protesti u Srbiji ovoliko dugo traju bez konačnog raspleta i kuda to vodi? Tom temom se nedeljnik „Vreme“ bavi u novom broju
Politički progon dvanaestorke iz Novog Sada treba da zastraši sve koji se usude da koriste slobodu mišljenja, kaže za „Vreme“ advokat Vladimir Horovic, branilac nekih od uhapšenika
Izvor: DW
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada! ', title: 'Braća po autokratiji: Šta bi Orbanov pad značio za Vučića', pubdate: '2026-04-10 17:06:04', authors: authors, sections: "Svet", tags: "Aleksandar Vučić,Evropska unija,izbori u Mađarskoj,Mađarska,Peter Mađar,Viktor Orban", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Braća po autokratiji: Šta bi Orbanov pad značio za Vučića', 'pageContent': 'Mađarska pod vlašću premijera Viktora Orbana jedan je od glavnih saveznika Srbije u okviru Evropske unije, u kojoj, nakon čitavog talasa represije, Aleksandar Vučić dobija sve više kritika. Predsednik Srbije u Mađarskoj je pronašao izvestan oslonac za svoje nedemokratsko ponašanje i zajedno sa Orbanom se vidi kao neko ko svojim delovanjem podriva temeljne vrednosti EU, piše Dojče vele.
Dve zemlje se vide i kao platforme Rusije, ali i Kine, za ideološki i ekonomski prodor u Evropu, što sve zajedno i Orbana i Vučića dovodi u sve češće sukobe sa Briselom.
Ako bi se pažljivije analizirali politički profili Vučića i Orbana, moglo bi se reći da, osim autokratskog načina vladanja oni imaju i dosta razlika. Orbanove ključne teme su borba protiv migracije i protivljenje EU-pomoći Ukrajini, gde se dva lidera razilaze u mišljenju.
Vučić nije toliko pritisnut migrantskom krizom, a dobio je i pohvale EU tokom velikog talasa migracija 2015. godine za dobar tretman migranata. S druge strane, Srbija šalje i oružje u Ukrajinu.
Reklo bi se da su autoritarizam i korupcija spone koje povezuju Budimpeštu i Beograd, kao i nekakva borba protiv stvarnog ili izmišljenog neprijatelja državnog suvereniteta Srbije i Mađarske.
[caption id="attachment_4986448" align="aligncenter" width="1440"]
Teško je pronaći tu neku ideologiju koja ih povezuje, ističe za DW Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada.
„Više je tu reč o bratstvu po autoritarnosti i jednom podrivačkom odnosu prema EU – Orbana iznutra, a Vučića spolja. To su neki više lični odnosi, koji traju koliko i ta lična prijateljstva, a odnosi država se brzo pokvare kada neko od njih izgubi vlast. Oni su braća i po korupciji i vidimo da i sada Vučić uoči izbora priskače u pomoć, jer teško je Orbanu da siđe s vlasti nakon 16 godina vladavine“, kaže Popov.
Odnosi između Mađarske i Srbije nisu bili posebno dobri zbog pitanja mađarske manjine u Srbiji, ali se to menja od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast, skreće pažnju Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose:
„Vlast SNS je u slučaju Mađarske progutala, tako da kažem, elemente istorijskog revanšizma koji postoje u mađarskoj politici, i to su tolerisali. Zauzvrat su dobili podršku mađarske stranke u Srbiji, a kasnije su se razvile i poslovne veze. Tako da je Mađarska nekako dobila previše veliki ulog u Srbiji, pre svega kroz ekonomiju – pretežno u oblasti bankarstva i energetike“, ocenjuje Lopandić za DW.
Prognoze daju veće šanse za pobedu Orbanom protivniku Peteru Mađaru. Ukoliko on pobedi, to će svakako imati uticaja i na politiku u Srbiji.
To će značiti gubitak jednog značajnog saveznika na međunarodnoj sceni za Vučića, smatra Aleksandar Popov, i dodaje da bi se to „odrazilo i na Savez vojvođanskih Mađara (SVM), koji je u koaliciji sa SNS“:
„Pitanje je kako će se oni ponašati ako u Budimpešti bude neka druga vlast. S druge strane bi to bio i jedan psihološki udarac, jer bi se pokazalo da i oni koji tako dugo vladaju imaju kraj svoje vladavine, i pored toga što su bili autoritarni vladari“, naglašava Popov.
[caption id="attachment_4986446" align="aligncenter" width="1440"]
Viktor Orban je do sada bio neka vrsta garanta za veto u slučaju pooštravanja stava EU prema režimu Aleksandra Vučića, pa bi Orbanov gubitak izbora bio bi značajan udarac za Vučića, primećuje Duško Lopandić:
„Oštriji stav EU se ne može isključiti, imajući u vidu drastično povećanje nasilja, korupcije i represije u Srbiji. Orbanov poraz možda ne bi bio odlučujući, ali bi svakako oslabio Vučićevu i međunarodnu poziciju. To bi delimično uticalo i na Vučićev potencijal unutar srpskog društva“, navodi naš sagovornik.
Ukoliko Orban ostane na vlasti, to će značiti da taj dvojac nastavlja svoje delovanje kao i do sada, smatra Aleksandar Popov, ali istovremeno upozorava da „to partnerstvo dve zemlje, koje se zasniva na ličnim odnosima dva lidera, može da bude i krhko. Primer za to je i odnos Vučića i Edija Rame, jer je u jednom trenutku Rama rekao da je Otvoreni Balkan završio svoju ulogu, nakon četiri godine nerazdvojnog partnerstva. Tako će i Orban kalkulisati da li mu je u interesu da ostane blizak sa Vučićem“, napominje Popov.
Mislim da bi u slučaju Orbanove pobede Vučić „možda mogao da se odluči za varijantu brzih izbora u junu ove godine“, kaže Duško Lopandić:
„To je ipak samo jedan momenat, ali pre svega bi se analiziralo kakva je unutrašnja situacija u Srbiji. Tu vidimo i neke neobične fenomene, poput raspada grupe desnice u parlamentu, i to je jedan od elemenata na kojem vlast uvek radi pred izbore, a to je da što više rascepka opoziciju a da privuče što više onih koji su na njihovoj strani“, naglašava Lopandić.
[caption id="attachment_4986447" align="aligncenter" width="1440"]
Dosta je paralela povučeno između vlasti u Srbiji i Mađarskoj, ali naši sagovornici upozoravaju da se čitava priča ne može posmatrati samo iz ugla ličnih veza Vučića i Orbana. Dok Mađarska kao zemlja EU ipak ima poštovanja za neke demokratske standarde, Srbija je, ocenjuju, bezmalo potonula u potpunu političku i pravnu anarhiju. Izjave predsednika Ustavnog suda Srbije Vladana Petrova „kako će razmisliti da li će neke predmete raditi ili neće“, i da je „neke teške predmete stavio u fioku“ to i potvrđuju.
Nesumnjivo je da tu postoje razlike, „jer je Vučić već prešao sve crvene linije i ne znam koliko bi ostatak EU trpeo bilo kakve korake u sličnom pravcu ukoliko bi Orban ostao na vlasti“, skreće pažnju Popov, i dodaje „da već sada ta veza Vučić- Orban ugrožava i druge evropske zemlje i region“.
Sama činjenica da je opoziciona stranka Tisa nastala iz disidentskog krila Orbanovg Fidesa, za Duška Lopandića je „prosto nezamisliva situacija kod Vučića“.
„U Srbiji se izbori ne mogu više zvati izborima, a još manje pošteni i pravedni izbori. Srbija je postala poligon za delovanje stranih službi, uključujući i ruske, i time se Vučić čak i hvali. I tu sada imamo i ovo mešanje u mađarske izbore, i priču o migrantu i eksplozivu kod gasovoda. Ali, tu bi trebalo napomenuti da je za režim u Srbiji ta priča trajala svega 24 sata i nakon toga je zaboravljena“, zaključuje Lopandić za DW.
Izvor: DW
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada! ', 'pageDate': '2026-04-10 17:06:04', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });