Dok sedimo sami, mi smo u stanju potencijalne bliskosti. Dok sedimo u „pogrešnom“ društvu, mi smo u stanju aktivnog gubljenja sopstva. U svetu izopačenih vrednosti, gde se intima često pretvara u robu, povlačenje u mali krug je strategija preživljavanja
U eri društvenih mreža i opsesije postignućem, roditeljski ponos sve češće prelazi nevidljivu granicu i postaje pritisak pod kojim dete gubi pravo na grešku, običnost i sopstveni identitet. Iza blistavih uspeha često ostaje tiha generacija koja je naučila da bude trofej, ali ne i da bude svoja
Mentalno zdravlje se danas najčešće predstavlja kao lični problem koji treba „popraviti“, ali se pritom uporno izbegava pitanje zašto je patnja postala gotovo opšte stanje. Upravo u tom izbegavanju krije se ključni problem
Neka istraživanja kažu da su konzervativci srećniji ljudi. Druga kažu da samo bolje glume sreću, a treća postavljaju pitanje da li je sreća jednako kvalitet života
Dok društvo slavi mnoštvo izbora kao vrhunac slobode, realnost je drugačija. Svedoci smo generacije Z koja je paralisana sopstvenim privilegijama, zarobljena u večitom preispitivanju, nesposobna da se pokrene u bilo kom pravcu jer svaki pravac izgleda istovremeno i primamljivo i zastrašujuće. Obilje izbora postaje teret koji parališe. Zašto je to tako?
MTV je bio više od televizijskog kanala, bio je kulturni fenomen koji je stvorio Madonu, dao glas MTV generaciji, i pretvorio muzičke spotove u umetničku formu. Neka mu je večna slava
Ovo nije članak o fudbaleru Vujadinu Saviću i o skandalu koji ga prati. Ovo je pokušaj da razumemo ljudsku dušu u svoj njenoj složenosti. Ovo je priča o svima nama
Četničkom komandantu iz Drugog svetskog rata, Pavlu Đurišiću podignut je spomenik kod Berana. Na koji način se iz ovog primera vidi odnos moći države i crkve?
„Nepoverenje u institucije“ zvuči kao fraza, a u stvari je pošast. Šta se dešava u našoj psihi kada više ne možemo da verujemo da policija štiti nas i zakon, da nas lekari leče po savesti ili da država funkcioniše
',
title: 'Kako će studenti pobediti režim',
pubdate: '2026-04-09 06:56:28',
authors: authors,
sections: "Vesti",
tags: "izbori u srbiji,lokalni izbori 2026.,Milorad Đurić,Savo Manojlović,SNS,Srpska napredna stranka,Studenti u blokadi,Vukosava Crnjanski",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Kako će studenti pobediti režim',
'pageContent': 'Sudar dve organizacije - režimske i građanske, predvođene studentima - obeležio je nedavno održane lokalne izbore u deset lokalnih samouprava. A šta su nam ti izbori pokazali? Da li se aktuelnom režimu nazire kraj i mogu li studenti, uz opoziciju, da preuzmu kormilo?
Sagovornici „Vremena“, u temi dvobroja koji je na kioscima od četvrtka 9. aprila, ukazuju na atmosferu izbornog dana i mehanizme kontrole birača, ali i na to u kom smeru bi dalje stvari mogle da idu.
„Izborni dan je ostavio utisak stroge kontrole - nad građanima“, kaže Vukosava Crnjanski iz Crte, uz opis pritisaka poput fotografisanja listića i organizovanog dovođenja birača.
Istovremeno, opozicioni akteri i građani pokušali su da odgovore sopstvenom organizacijom.
„Građani su se organizovali kroz različite neformalne i formalne mreže, sa jasnim ciljem: da se pokriju biračka mesta i spreče nepravilnosti“, navodi Savo Manojlović iz pokreta Kreni-promeni.
Izbori su pokazali i moć mobilizacije građana koju su pokrenuli studentski protesti.
„Snaga demokratije zavisi od toga koliko su građani spremni da se organizuju i aktivno učestvuju“, kaže Manojlović, naglašavajući značaj terenskog rada. „Direktni razgovori sa građanima i lični kontakt prave razliku.“
Između režima i studenata
Doktor politikologije Milorad Đurić je oprezni optimista. On ocenjuje da su nedavni lokalni izbori „indikativni u nekoliko dimenzija“ i dodaje da se, bez obzira na formalnih 10:0, „opadajuća krivulja režima ukrstila s rastućom krivuljom studentsko-građanskog pokreta“.
„U ovom trenutku, ne računajući veće urbane centre, gde je studentsko-građanski pokret u prednosti, odnosi snaga su izjednačeni, ali trendovi nisu: studentsko-građanski pokret je u usponu, a SNS u nesumnjivom opadanju”, kaže Đurić.
Vreme - i kratkoročno i dugoročno - radi za studentsko-građanski pokret, ukazuje on.
Bitna činjenica sa nedavnih lokalnih izbora je da su biračka mesta bila mnogo bolje pokrivena članovima biračkih odbora, što je znatno umanjilo ili u potpunosti sprečilo manipulacije na samim biračkim mestima.
„Drugim rečima, puno prisustvo u svim biračkim odborima predstavlja uslov svih uslova za pobedu na sledećim izborima. Treća važna činjenica je da politička situacija u Srbiji nedvosmisleno postaje binarna - s jedne strane režimska koalicija, s druge strane studentsko-građanski pokret“, zaključuje Đurić.
Ove i mnoge druge tekstove čitajte u prazničnom dvobroju „Vremena” koji je na kioscima od četvrtka 9. aprila ili se odmah pretplatite na štampano i digitalno izdanje.
',
'pageDate': '2026-04-09 06:56:28',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
