Godinu dana od majskih ubistava, sedimo i dalje paralisani zlom koje nas preplavljuje, svađamo se oko toga da li izaći na izbore ili ne, dok sistem ne zakazuje samo u jednom – u sistematičnom uništavanju saosećanja i nade. Razum su nam već uništili
Čemu služe govori narodnih poslanika i političara? Kome se politički predstavnici zaista obraćaju – drugim poslanicima, određenim ciljnim grupama, medijima, protivnicima ili različitim delovima javnosti? Zašto je parlament scena, a političko predstavljanje performans? Gde je mesto građanima, osetljivim grupama, ženama, manjinama u govorima političkih predstavnika? Zašto je važno da se ne odričemo borbe za institucije u kontekstu predstojećih izbora
Pitanje je da li će odlazak važnog čoveka iz senke poljuljati Đukanovićevu samouverenost, ali da će dovesti do disperzije uticaja u kriminalnim strukturama gotovo da je nesporno
Mediji su najavili da će OFK Beograd od naredne sezone biti domaćin na novoizgrađenom stadionu u Zaječaru, gde i pored uloženih miliona još uvek nije odigrana nijedna utakmica. Ponovo se otvara pitanje: grade li se stadioni planski ili im se tek nakon senzacionalnog otvaranja – i prikupljanja političkih poena – pronalazi namena? Kao i koja je sudbina delimično urušenog Omladinskog stadiona
Pravilna upotreba zastave može se smatrati incidentom. Sasvim je uobičajeno videti izdužene zastave odnosno strana i više od 1:3, pričvršćene za jarbol za stranu koja nije predviđena za to, često sapete u „vešala” u obliku ćiriličnog slova G, kako pokušavaju da se vijore, ali su ih autori ovakvih instalacija „zarobili” u toj nameri, pa sada prave društvo susednoj razapetoj tkanini koja predstavlja logo firme ili pumpe za gorivo i slično.
„Šta god da radim, uglavnom ne razmišljam o posledicama. Jer da razmišljam o posledicama, onda ne bih mogao to da radim. Mislim da bismo imali još mnogo uspešnih stvaralaca u ovoj oblasti kada bi oni mogli da savladaju strah koji je ovde veoma prisutan. U umetnosti nema mesta strahu, to su dve stvari koje ne idu zajedno. Odsustvo straha je ono što umetnika razlikuje od običnog dekoratera”
Olga Andrić ukazuje na problem „ekomanipulacije” (greenwashing), gde se silna zelena rešenja koriste isključivo u svrhe marketinga radi povećavanja vrednosti nekretnina. Kaže da postoji čitav niz projekata čiji nazivi sugerišu na zdrav život u ozelenjenom okruženju, dok u realnosti jedva ispunjavaju minimalne kriterijume
Premijer Andrej Plenković koji se kandidira i za Evropski parlament – gdje će možda trajno ostati – treba istrgovati koaliciju sa šizmaticima iz svoje stranke i fundamentalistima koji žele izbaciti Srbe iz vladajuće koalicije. Ako nađe matematiku i trgovinu koje to omogućavaju, onda može formirati vladu pa otići u Brisel gdje kotira kao jedan od favorita za šefa Komisije ukoliko Ursula von der Lajen padne. Kome u tom slučaju ostavlja zemlju
Od svih gasova staklene bašte, metan je trenutno najteže kontrolisati, pre svega zbog nepostojanja svesti da je on u pogledu svog štetnog dejstva na ekosistem i ljude u njemu jednako opasan, a u nekim elementima i opasniji od ugljen-dioksida o kome se neprekidno priča. Interesantno je da je tokom epidemije korone 2020. godine globalna količina emitovanog ugljen-dioksida bila smanjena, ali je zato emisija metana porasla. Taj rast, nažalost, traje i dalje, bez ikakvih naznaka da će uskoro biti usporen ili zaustavljen
“Koncertnu dvoranu smo zamislili kao izraz harmonije – između zgrade i pejzaža, između starog i novog, između generacija i kultura. Zgrada koja daje formu samom pojmu muzičkih harmonija. Postoji simbolika u tome što se Beograd nalazi na dodiru između istoka i zapada, spoj dve bogate kulture je ključan za identitet Beograda. To smo u projektu izrazili osmišljavanjem četiri mesta za izvođenja koja su grupisana oko javnog prostora na kome se susreću kulture i razmenjuju iskustva. Nad zgradom se nadvija nadstrešnica ekspresivne forme koja prati liniju svakog prostora i koja ujedno sugeriše na tok muzike. Unutar koncertne dvorane donosimo delić vašeg belog grada u vidu isečaka belog mermera iz lokalnih kamenoloma. U recital sali bogato obojeni hrast lokalnog Dunava govori o toplini i intimnosti.”
Osnovna teza knjige Istorija modernog prosvetiteljstva Volfganga Šmalea je da se duhovna i idejna srž našeg doba treba potražiti u epohi prosvetiteljstva pošto su druge ideologije i velike priče kroz istoriju postale previše kompromitovane da posluže u tu svrhu
Pre 100 godina Sava Šumanović je u zagrebačkoj Jurišićevoj ulici na broju 24 napravio nekoliko vitraža koji i danas krase prozore oko stepeništa ove trospratnice sagrađene za bogatu jevrejsku porodicu Dajč Maceljski
