"Protivnici vlade DOS-a bili su svi prirodni: nestrpljivi građani, razočarani sopstvenim prevelikim očekivanjima; opozicija; mangupi iz DOS-a, ljudi naplavljeni tu, ali bez stranaka iza sebe; svi zajedno i još strani faktor koji sebi traži novog saveznika", kaže Zoran Živković za "Vreme"
Težak je život slavnih: ne možeš ni da se smuvaš s nekim, a da to sutra ne dozna ceo Zapadni Balkan uz odgovarajuće slatko uzbuđenje. Tabloidi pomahnitaju, televizije spadnu s nogu, paparacima čupaju uši jer nisu držali sveću srećnom paru u kritičnom trenutku, dopisnike bude u nedoba da doznaju ko je sretnik, koliko para ima i odakle mu. U svim državama iz Severinine nadležnosti nastalo je drhtanje od strasti: našla Seve dečka; sad se vidi, sad se zna ko se kome dopada!
Viljem Montgomeri: Kad ovacije utihnu, borba s demokratskom tranzicijom; Dan graf, Beograd 2010; 195 strana
U predmetima poput "Lingens, Oberšlik i Švabe protiv Austrije", Evropski sud za ljudska prava je postavio aksiomatska pravila: političari su podložniji javnoj kritici od običnih civila; javni interes značajniji je od ličnog "ugleda" i državne tajne; vrednosni sud ne može biti kleveta itd. Toga se većina država članica Saveta Evrope drži. Ali ne Srbija
Bliže se izbori, pa se pojavljuje opet pitanje zakona o otvaranju dosijea službi bezbednosti, na čemu, inače, SPO insistira decenijama. Da li ćemo kad otvorimo čuvena dosijea biti srećniji i pametniji? Šta ćemo otvoriti, a šta nećemo? Ko će i u šta imati uvid? Kako ćemo znati šta je unutra istina, a šta je naknadno menjano, ubacivano i izbacivano? Hoće li od toga biti veća korist ili šteta? O svemu tome ove nedelje govorila su dva ozbiljna stručnjaka: iz Nemačke i iz Češke, zemalja koje sa tim imaju veliko i bolno iskustvo
U Zagrebu su prvostepeno osuđeni dostupni optuženici za ubistvo novinskog izdavača Ive Pukanića i njegovog saradnika Nike Franjića pre dve godine. Sada je red na beogradski sud pred kojim je optužen ostatak zaverenika, uhapšenih ovde
Posle nedelje i posle Đenove, sada nas čeka subota. Na svu sreću, sa Portugalcima ovi igraju tamo u Bragi, što ne znači da u utorak uveče neće biti pucnjave i ostalog; na svu sreću te pljušti kiša. Kakva su iskustva od nedelje i iz Đenove? Jesmo li imalo pametniji? Znamo li šta se radi, kako i zašto? Ko je tu kome šta? Odakle pare?
Dva aviona Hrvatskog ratnog zrakoplovstva srušila se u okolini Slunja, po svemu sudeći zbog neopreznog manevra pri uvežbavanju napada na zemaljske ciljeve. Taj događaj, međutim, pao je u senku kampanje koja se nadigla protiv srpskog nedeljnika "Novosti", koji je slučaj opisao isto kao i neki drugi mediji i političari. E, onda je nastala graja nebeskih razmera, jer da je tom naslovnicom povređeno sve hrvatsko: domovinski rat, vojska, nacionalna osećanja, domoljublje, javni moral, bogoštovlje itd.
Kad neko već dobije jedinstvenu kaznu od četrdeset godina robije, šta mu preostaje? Da piše knjige, da se tužaka iz puke dosade, da iz zatvora pakuje razne intrige i vodi poslove; da snuje o bekstvu, naravno. Običan robijaš teško da može sve to zajedno. Milorad Legija Ulemek, međutim, ima sve pretpostavke: organizacionu i medijsku infrastrukturu van zatvora, obožavaoce, simpatizere, advokate i porodicu; političke pristalice; i svoje drugove, bisere rasute po celom svetu – od Zabele do Australije
Ono što bismo danas nazvali Muhamedovom "ideologijom" nije baš bilo po volji mekanskoj aristokratiji (što se lepo vidi iz Kurana) i tu dolazimo na jednu od odlika koje ga čine i našim savremenikom. Celo Muhamedovo učenje insistira na milosrđu (merhamet; zekat) i solidarnosti sa siromašnima. Ono je podsećanje na zaboravljene plemenske običaje, što bogataše kako tada tako i sada ume da zaboli
Termin "podriguša" prvo se javio u vezi sa "mortadelama" sumnjivog porekla, sirotinjskom hranom studenata i fizičkih radnika tokom sedamdesetih godina
Bivša, prethodna i nekadašnja JNA, što bi rekao Milošević, skoro pola veka gradila je, utvrđivala i ograđivala svoje nekretnine. Osim toga, nasledila je od Austrougarske i od Kraljevine Jugoslavije popriličan broj građevina. Sada vojske-naslednice gledaju kako tog tereta da se oslobode
Izručenje Sretka Kalinića, pravosnažno osuđenog na ukupno 40 godina zatvora zbog učešća u zaveri za atentat na Zorana Đinđića i zbog više ubistava za račun Zemunskog klana, sada je sasvim izvesno i samo je tehničko pitanje
Kroz Međunarodni krivični sud UN-a u Hagu prošla je do sada galerija svih mogućih i nemogućih likova; i optuženih i svedoka i veštaka. Došao je red i na međunarodne zvezde džet-seta. Otkud u Hagu Naomi Kempbel i Mia Farou? Zato što nisu pazile s kim se druže
... Ovo prvo razumjeli nismo, kaže narodna pesma. Pismo Darka Šarića koje se ovih dana telali na sva usta u stvari je ne-događaj, glupava tabloidna senzacija i koještarija. To što advokati i tabloidi imaju svoj interes u naduvavanju te priče, druga je stvar
Miloš Simović, osuđen u odsustvu, ima pravo na ponovno suđenje, dakle sve od početka; možda zaključi da bi u ponovljenom suđenju mogao sebi da olakša položaj ako ispriča punu istinu o ubistvu Slavka Ćuruvije i o drugim zločinima. Isto važi i za Sretka Kalinića – čim se vrati kući u Zabelu. Sada treba biti pametan
Neke ljubavi kratko traju. Ljubav kapetana Dragana Vasiljkovića i Službe državne bezbednosti potrajala je od aprila, kada nestaje s radara Službe do novembra 1991, kada je opet stavljen pod mere. Neke druge ljubavi potrajale su malo duže. Dragan je, sa svoje strane, odmah shvatio da treba raditi sa jakima, a ne sa slabima i za tren oka se snašao. Ispostavilo se kasnije da ni ti jaki nisu najpouzdaniji
Služba nije prepuštala stihiji čak ni svoje Frankenštajnove monstrume. Kolikogod tzv. paravojne grupacije bile od koristi, postojala je opasnost da se otrgnu, obezobraze i umisle; štaviše, da posegnu za vlašću. Koliko je ta opasnost bila realna i koliko je bila ozbiljno shvaćena, može se videti iz ovih arhiva
Sva ova galama oko Sretka Kalinića i Miloša Simovića puko je mrčenje hartije koja trpi sve – u nedostatku bolje senzacije. Ovde nije reč o tome ko je, kako i zašto uhapšen, kad je već uhapšen, niti o tome ko je i da li je kresnuo čiju ženu. Ovde je reč o nečemu drugome: gde su umetnici bili sedam godina i šta su radili
Slomovi piramidalnih banaka devedesetih – Jezdimira Vasiljevića i Dafine Milanović – naravno da nisu prošli neprimećeno kod Službe. Štaviše, pametniji operativci hladno su predvideli šta će se desiti i to uredno zabeležili u svojim periodičnim informacijama. Naravno da nije preduzeto ništa: suviše važnih ljudi bilo je upetljano u te bankarske prevare, sa ove, ali i sa one strane zakona i vlasti. Hijene su bile nanjušile debelu crkotinu i počele da kruže oko nje, čekajući da prvo Bengalski Tigar poždere koliko mu treba
Na četiri hiljade stranica tuđeg teksta po običaju se potpisao Vojislav Šešelj. Reč je o poslednja četiri toma "Sabranih dela" (od 113. do 116) pod nepreciznim naslovom Dr Vojislav Šešelj: Policijski dosije. Ta zbirka dokumenata, međutim, pruža dragocenu građu za istoričare političkog života, organizovanog kriminala i ratnih zločina u Srba. Štaviše, moglo bi se reći da je to do sada najzanimljivija istorija opozicije u Srbiji od 1982. do 2003, jer je pisana sa relativno dosledne tačke gledišta
"Novosti", nezavisni srpski nedeljnik koji izlazi u Zagrebu, imaju čudnu istoriju: počele su kao skrajnuti manjinski listić koji se slao pretplatom, došle su na internet, a onda i na kioske. Uskoro bi trebalo da se pojave i u Srbiji, sa nadom da će se dobro prodavati, jer su, u međuvremenu, zahvaljujući sve boljoj ekipi novinara, postale veoma značajan nedeljnik
Očaranost srpskog društva tajnom policijom neizlečiva je, kao i nepoznavanje njene suštine. Branislavu Nušiću uprkos, ta uzajamna ljubav traje tek od kada je špijanje kao zabava i hobi postavljeno na nove, napredne i naučne osnove 13. maja 1944. osnivanjem čuvene Ozne. Od tada do danas svako ko drži do sebe tvrdi da ga Služba prati i prisluškuje, a niko ga ne šalje psihijatru, jer to u Srba spada u normalno ponašanje
U zemlji čiji je premijer onako ubijen pre sedam godina, te se stvari ne uzimaju olako i toga su svi svesni. Bolje bi, međutim, bilo da su sve te procenjene mere povećanja obezbeđenja ostale tajna; bilo bi lakše svima. Ovako se u javnosti pravi atmosfera nesigurnosti i zabrinutosti, tim više što nema konkretnih kriminalističkih pokazatelja da o čemu je tu zapravo reč
