Dosije “Vremena”: Pola planete na izborima 2024.

Crni labud i sivi nosorog u ćoravoj kutiji

Više od 3,7 milijardi ljudi ili 46 odsto svetske populacije, koja zajedno daje 54 odsto globalnog BDP-a, tokom ove godine će u 76 zemalja moći da bira predsednike ili poslanike. U izbornoj groznici će biti najveća sila na svetu (SAD); najmnogoljudnija država (Indija); najveći trgovinski blok (Evropska unija); najveća muslimanska država (Indonezija); najveća zemlja španskog govornog područja (Meksiko); teritorija mogućeg sukoba dveju najvećih supersila ovog veka (Tajvan); kao i u dve zemlje u ratu – Rusija i (možda)Ukrajina

Svet na PISA testu

OECD o školi, kovidu i ranim jadima

Kako je na oko 80 odsto od 1,6 milijardi đaka širom sveta uticalo zatvaranje škola zbog pandemije kovida između 2018. i 2022, što je bio najveći poremećaj obrazovanja od Drugog svetskog rata

Biografije

Henri A. Kisindžer, koga je voleo drug Mao

Diplomatski virtuoz koji je plivao između Harvarda i laboratorija korporacije Rand, “Niksonger” koji je preživeo Votergejt, plejboj Bele kuće, američki Meternik koji je otkrio Kiameriku, realista koji je govorio o “verodostojnosti”, “povezanosti” i “ravnoteži moći” i radio na udaljavanju nuklearnih sila od ivice ambisa, moralni relativista koji je pokrivao bombardovanje Vijetnamaca da bi prihvatili njegove koncepcije, supervizor nekoliko krvavih pučeva i veteran aktivan u 100, završio je život u 101. godini

Argentina

El Loco, koji budi lavove

Havijer Milei “počistio” izbore u Argentini – gurajući zemlju u nepoznato, prateći stope Donalda Trampa. Da li su njegove mlade pristalice iz srednjeg i nižeg sloja u besu glasale protiv svojih interesa

Kultura sećanja – Vek Marije Kalas

Patnja primadone koja je izgubila glas

Ponovo se oživljava priča o životu Marije Kalas, nevoljene ćerke grčkih imigranata iz Njujorka, koja je karijeru počela pod okupacijom u Atini, postala primadona u La Skali, Kovent Gardenu i Metropoliten operi, čašćena epitetom La Divina – Božanstvena. Bila je kapriciozna i žudela je za ljubavlju; bila je ozloglašena zbog nesrećne romanse sa Aristotelom Onazisom, bogatim i neukim brodovlasnikom. Taj će odnos isisati iz nje volju za životom; njen unikatni sopran – koji je uneo dramu u italijanski belkanto – počeće da bledi. Umrla je u Parizu, sama, a njenu su urnu ukrali, pa našli na ivici groblja Perlašez, a pepeo rasuli po Egejskom moru

Podsećanja: Moskva, oktobar 1993.

Crni dim Belog doma

Kako oceniti kad izabrani predsednik puca u izabrani parlament. I kako je u Rusiji uspostavljen predsednički sistem koji sada najžešće kritikuju neki od onih koji su njegovo uspostavljanje podržavali, zanemarujući ustavne istorijske i druge okolnosti

Kavkaz

Jesen jermenskog Arcaha

U velikoj igri s dalekim početkom, promenljivim tokom i nepredvidljivim krajem, jedno je izvesno: Jermeni su zbog straha od odmazde za samo nekoliko proteklih dana tragediju rata zamenili tragedijom progonstva. Masovno su napustili oblast koju neki zovu Karabah (“Crni sad”), a Jermeni Arcah (“Sunčana šuma”), svoju postojbinu u kojoj su neprekidno živeli od drugog veka pre nove ere do današnjih dana

Nepogode i libijska agonija

Poplava u Sahari

Nesreća nikad ne ide sama. Kako je oluja – koja je pogodila Grčku, Tursku i Bugarsku – izazvala u Libiji toliko više razaranja i hiljade žrtava, i kako je posledice nepogode pogoršao kobni spoj loših faktora – posledica rušenja režima 2011, građanskog rata 2011–2023, podeljenosti zemlje, korupcije, političkog haosa, zapuštanja “brana sa odloženim dejstvom” i razorne ćudi divljih voda u pustinji

Pola veka od ubistva Salvadora Aljendea

Mračni i gorki čas krvavog kraja jednog sna

Pre 50 godina, 11. septembra 1973, u Čileu je državnim udarom s dalekosežnim posledicama zbačen socijalistički predsednik Salvador Aljende, a general Augusto Pinoče je zaveo diktaturu tokom koje su mnogi patili. Aljende je levičarska ikona koja bledi, a Pinoče je u podeljenom Čileu za jedne krvavi diktator, a za druge tvorac čileanskog ekonomskog čuda, po receptu “čikaške ekonomske škole”

Junaci našeg doba

Egipatski trgovac

O 94 godine dugom životu Mohameda el Fajeda, siromašnog dečaka iz Egipta koji je postao zet i partner trgovca oružjem Kašogija, savetnik sultana Bruneja, partner haićanskog diktatora Papa Doka Divalijea, brodovlasnik, “lažni faraon”, “kralj Najtsbridža”, vlasnik londonskog Harodsa, fudbalskog kluba Fulam i hotela “Ric” u Parizu; koga su proglasili “krivim za prevaru velikih razmera”, a on korumpirao engleske političare pa ih raskrinkavao; koji je plaćao veliki porez, a britansko državljanstvo dobio nije; koji je pokušavao da se približi kraljevskoj kući Vindzor, planirao da oženi svog sina, 40-godišnjeg trofejnog mladoženju Dodija princezom od Velsa Dajanom, duboko nesrećnom posle razvoda, pa kao ucveljeni otac za njihovu smrt u Parizu 1997. optuživao kraljevsku porodicu i MI6 zbog toga što nisu mogli da se pomire s tim da poočim budućeg britanskog kralja bude Egipćanin. Na kraju je prodao Harods Kataru i fudbalski klub Fulam pakistansko-američkom multimilioneru Šahidu Kanu

Izveštaj UN o sreći u svetu 2023. godine

„Happy-go lucky“, ili o putevima sreće od Avganistana do Finske

Sreća je pravilno raspoređena u gornjoj i donjoj polovini stanovništva u Avganistanu, zemlji u kojoj su skoro svi veoma nesrećni, kao i u Finskoj, zemlji u kojoj skoro niko nije nesrećan. Još od “principa najveće sreće” engleskog filozofa i reformatora Džeremija Bentama pa nadalje mnogi su se zalagali za to da vlade treba da teže da povećaju sreću svojih građana. Međutim, mnoge države ne uspevaju da obezbede ono što je Aristotel nazvao “eudaimonia”

Pentagonski papiri, opora rekapitulacija

Amanet Danijela Elsberga

U dubokoj starosti završio se život američkog marinca školovanog na Harvardu, koji je u početku radio za Ministarstvo odbrane i korporaciju Rand, bio generalski zet potpuno posvećen hladnoratovskoj borbi; a onda se, rizikujući da ostatak života provede u zatvoru, suočio sa moralnim rizicima i dao novinama Pentagonske papire, koji su 1970. govorili o prikrivanju, neistini i svesnoj laži u korozivnom Vijetnamskom ratu (1954–75), pa do kraja života bio uporni pacifista i uzor mnogim uzbunjivačima, kojima je na kraju života poručio: “Nemojte to činiti u zabludi da ćete imati velike šanse da završite kao Danijel Elsberg...”