U novinarstvu od 2008. godine. Diplomirala na Fakultetu političkih nauka, a već tokom studija ušla u redakciju. Sarađivala sa brojnim domaćim i stranih redakcijama, a posebno je ponosna na priču o korupciji u sindikatima Srbije i Hrvatske, koju je objavila kao stipendistkinja BIRN-a, kao i dokumentarac koji prati žrtve silovanja kao ratnog zločina u Bosni, koji je izašao na BBC-iju. Za „Vreme“ radi od 2025. i nada se da će tu još dugo ostati.
“Voleo bih da ovaj osećaj upamtimo. Ovo nikad neće biti funkcionalna demokratija bez aktivnih građana, ljudi koji su voljni da žrtvuju svoje vreme i pokažu ljudima na vlasti šta misle. Kako god da se ovo završi, potrebno je da zapamtimo kako izgleda biti aktivni građanin. Vlast onda reaguje. Neće biti dobro da prepustimo da ovo završavaju političke elite. Vlast bez kontrole se pretvara u apsolutnu, to smo u ovoj zemlji videli više puta u par decenija. Institucije su slabe, civilni sektor baš i nije sposoban za tako nešto, mediji svi znamo kakvi su – nema ko da bude taj kontrolor osim građana samih”
U SAD se godišnje rodi oko 255.000 beba čije su majke strankinje. Ova deca automatski dobijaju američko državljanstvo. Donald Tramp već od 19. februara 2025. hoće da ukine ovo pravo koje postoji više od 150 godina. Sagovornica „Vremena“ opisuje svoje iskustvo sa „porođajnim turizmom“ u Americi
Podele u Srbiji na „mi i oni”, „lažna elita ili krezubi”, „Zvezda ili Partizan”, „Evropa ili Rusija” ponovo su se razbuktale kako studentski protesti uzimaju maha. Radikalizacijom odgovora vlasti društvo se još više polarizuje po novom merilu – „ćaci ili đaci”
Sa parolama „moramo da rešimo bag“, „sistem mora da se reinstalira“, kao i „obrišite fajl korupcije“, IT-ijevci su masovno učestvovali u generalnom štrajku, blokirajući u petak (24. januara) Novi Beograd na skoro ceo dan. Njihove priče su specifične
Putnici na letu iz Barselone do Beograda prvi su među onima koji su direktno oštećeni zbog američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije. Poremećaja u satnici i dužini letova, sigurno će biti zbog toga, kažu stručnjaci
I Srbi i Albanci sa Kosova tek poslednjih meseci mogu u Evropsku uniju bez viza, 15 godina nakon građana Srbije. Ukidanje viza povećalo je broj putovanja, ali i tražioca neosnovanog azila
Gotovo niko ne može da popiše koliko prosvetnih kolektiva po Srbiji kraj januara dočekuje u štrajku. Iako su se iz vlasti na početku protesta hvalili kako čak 80 odsto od 1700 škola u Srbiji radi potpuno a 11 odsto delimično – podaci sa terena govore drugačije
Na svim protestima se poslednjih dana čuju uzvici - „generalni štrajk“, a sam pojam mnogima nije najjasniji. U evropskim zemljama je generalni štrajk poslednjih godina više puta organizovan
Premijer Miloš Vučević kaže da nastava „počinje 20. januara i tačka”. Preti da će snositi posledice svi koji budu kršili zakon, a ne uživaju podršku i zaštitu sindikata. Nastavnici za „Vreme” govore da su počele konkretne pretnje
Iako su lideri reprezentativnih sidnikata prosvetnih radnika saopštili da su se dogovorili sa predstavnicima vlasti, malo je reći da je na terenu među nastavnicima nastao opšti haos. Neki su zadovoljni što su dobili povećanje plata i nastavljaju posao, dok drugi takođe nastavljaju - ali da štrajkuju
Dok predsednica Skupštine Ana Brnabić preti studentima da će zbog blokada izgubiti mesto na budžetu, bivši studenti govore za „Vreme“ šta su izgubili, a šta dobili te zime 1996-97, kada su preskočili jedan ispitni rok
Iako je grad jedna od najtežih elementarnih nepogoda za useve, Cvijović dodaje da je pozitivna stvar ipak bila što ga je pratila jaka kiša. Ipak, kaže da su oštećenja u poljima velika.
Šta je stradalo
U Vojvodini je posebno stradala kajsija, a u Mačvanskom regionu šljiva. Sve je to udar po novčaniku poljoprivrednika, a samim tim će i cena voća ove godine biti veća.
„Ne mazi nas ovo vreme. Iako se kaže da je Đurđevska kiša rodna kiša, ako je prati grad, situacija je skroz drugačija“, kaže ona i dodaje da je u nekim mestima palo toliko kiše, da se voda slila na okolne njive i da su se one prelile i na pojedine puteve, iako veće saobraćajnice nisu pogođene.
Cvijović ne može da kaže koliko će voće, zbog svih ovih nepogoda potencijalno biti skuplje u Srbiji ove godine, ali dodaje da će se sigurno tražiti jagoda, kajsija i šljiva na tezgama jer će ih biti manje.
',
title: 'Neće imati šta da se pojede od pojedinog voća',
pubdate: '2025-05-07 09:48:03',
authors: authors,
sections: "Ekonomija",
tags: "Voćarstvo,Poljoprivreda,Nevreme",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Neće imati šta da se pojede od pojedinog voća',
'pageContent': '
Nevreme koje je 6. maja pogodilo Srbiju, je uništilo jedan krov na zgradi u Mladenovcu, razlupalo prozore i crepove u Zaječaru i ostavilo zarobljene pojedine ljude u automobilima u Topoli. Ipak, nije bilo veće štete i niko nije povređen. Osim voćarskih kutlura u zemlji.
Celokupna godina nije pogodna za voćare, a poslednje nevreme je dodatno dotuklo useve u Srbiji.
„Zima je bila jako sušna, a zatim je voće krenulo malo ranije. Onda je u aprilu došao mraz u vreme cvetanja voća, i sad grad i jaka kiša“, kaže za „Vreme“ Svetlana Cvijović iz Udruženja poljoprivrednika Zapadne Srbije. „Nevreme je neke sorte desetkovala, a neke uništila da neće imati da se pojede. Mačvanski deo je posebno pogođen.“
Iako je grad jedna od najtežih elementarnih nepogoda za useve, Cvijović dodaje da je pozitivna stvar ipak bila što ga je pratila jaka kiša. Ipak, kaže da su oštećenja u poljima velika.
Šta je stradalo
U Vojvodini je posebno stradala kajsija, a u Mačvanskom regionu šljiva. Sve je to udar po novčaniku poljoprivrednika, a samim tim će i cena voća ove godine biti veća.
„Ne mazi nas ovo vreme. Iako se kaže da je Đurđevska kiša rodna kiša, ako je prati grad, situacija je skroz drugačija“, kaže ona i dodaje da je u nekim mestima palo toliko kiše, da se voda slila na okolne njive i da su se one prelile i na pojedine puteve, iako veće saobraćajnice nisu pogođene.
Cvijović ne može da kaže koliko će voće, zbog svih ovih nepogoda potencijalno biti skuplje u Srbiji ove godine, ali dodaje da će se sigurno tražiti jagoda, kajsija i šljiva na tezgama jer će ih biti manje.
