Loader

Samci u Srbiji

Ispod palme na obali mora

Problem samaca nemoguće je objasniti jednim uzrokom jer se na njima i razlozima za samoću prelamaju ekonomski, politički, demografski i psihološki faktori. Slika je još složenija kad se na nju dodaju detalji poput prava na lični izbor i ličnu slobodu

Parada ponosa 2011.

Neslaganje oko parade i ponosa

Da Srbija ima većih problema od gej parade niko ne spori. Ali, vlast koja se pravda teškim ekonomskim i političkim trenutkom, prenebregava da je stvaranje povoljnog političkog i ekonomskog ambijenta – njen posao i da snosi (verovatno najveći) deo odgovornosti što Srbija ima većih problema od gej parade. Priznanje poraza je i to što je država odbijanjem da pruži nedvosmislenu podršku ista ona čiji Ustav garantuje slobodu okupljanja svojim građanima, ista ona koja je usvojila Zakon o zabrani diskriminacije u kom je izričito navedena i diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije

Obrazovanje za XXI vek (22) – Crna Gora

Izgubljeni u prevodu

U prvom razredu osnovne škole više nema Jovana Jovanovića Zmaja i njegove pesme "Mati", "Hvalisavih zečeva" i "Bajke o labudu" Desanke Maksimović, "Vetra sejača" Mire Alečković, "Crtanke" Stevana Raičkovića. Iz programa za drugi razred izbačeni su Jovan Jovanović Zmaj, Dobrica Erić i Dositej Obradović. U trećem razredu više nema pesama Branka Radičevića, Vojislava Ilića, Dušana Radovića, Branislava Crnčevića, Ljubivoja Ršumovića i Milovana Danojlića, dok je iz programa za peti razred izbačena pesma "Dečak i pas" Danila Kiša. U preostalim razredima osnovne škole više nema Milana Rakića, Vladislava Petkovića Disa, Sime Pandurovića, Milutina Bojića, Janka Veselinovića, Đure Jakšića ni Miloša Crnjanskog

Zakon o zdravstvenoj zaštiti

Zašto ne verujemo svojoj deci

Polemiku u javnosti izazvala je odredba Zakona koja kaže da dete koje ima 15 godina i sposobno je za rasuđivanje ima pravo da samo obavi uvid u medicinsku dokumentaciju, kao i pravo na poverljivost podataka koji se nalaze u njoj. Ono što ovu polemiku čini posebnom i posebno zabrinjavajućom jeste s jedne strane nerazumevanje odredbi Zakona od strane onih koji im se protive, a sa druge nesposobnost zakonodavca da odredbe koje je doneo odbrani i objasni zašto je to uradio

Ejmi Vajnhaus (1983–2011)

Povratak u crno

Britanska kantautorka i pevačica Ejmi Vajnhaus (27) pronađena je mrtva u svom stanu u Londonu. Uzrok smrti je za sada nepoznat ali, premda će autopsija pokazati nešto drugo, izvesno je da je umrla od otrovne mešavine uspeha i očaja

Pulp na Egzitu

Obični ljudi

Pulpov prošlonedeljni nastup na Egzitu nipošto ne sme da se shvati kao poslednji trzaj ostarelih bivših zvezda kojima treba love, jer nije o tome reč. Pulp na Egzitu bio je prilika koju nismo imali, nešto kao naknada za pretrpljenu štetu, poklon jednoj generaciji. Šansa da premotaju život unazad kao što su nekada premotavali kasete sa Pulpovim pesmama, da se dobro iskaču i preznoje i kroz pore izbace i poslednje ostatke toksina "Slobine generacije"

Sedamdeset godina od ustanka protiv okupatora

Zašto Srbija nema antifašistički praznik

U Srbiji je reč o težnji da se antifašizam isticanjem doprinosa četničkog pokreta učini nacionalnijim, srpskim. Uz to se neretko, putem anti-antifašizma, javljaju pokušaji rehabilitacije čak i otvorenih fašista. Na nekadašnjim i sadašnjim praznicima stare i novih država prelama se isti problem kao i u slučaju udžbenika istorije, ali i dnevno-političkih događaja i, uopšte, svega što ima veze sa prošlošću prema kojoj se proizvoljno određujemo, uzimajući od nje šta nam u kom trenutku odgovara

Medijska slika i stereotipi

Srbija u ogledalu Ejmi Vajnhaus

Razmeri halabuke koji su se digli oko jednog koncerta i jedne humorističke emisije, kao i jezik koji ovdašnji mediji koriste u izveštavanju na ovu temu prilično su provincijalni. Sve i da se Ejmi mane "supstanci" i otpeva Hajde, Jano na Kalemegdanu, a Čelsi se izvini i dođe, nevažno da li na Egzit ili Guču, i provede se kao nikad u životu, težak vonj bizarnosti i teške osrednjosti ostaje u vazduhu

Tribina – Radnici i kapitalizam

Rasuta klasa koja nikad nije nastala

Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" organizovali su tribinu "Čekajući kapitalizam: Uloga radničke klase u demokratizaciji srpskog društva", na kojoj su učestvovali sociolozi Mladen Lazić, Nebojša Popov i Srećko Mihajlović, ministar rada Rasim Ljajić i koordinator za sindikalne projekte Fondacije "Fridrih Ebert" Bojan Lađevac

Internet zajednica

Reklamersko forsiranje vedrog duha

Projekat "365 lepih dana" (www.365lepihdana.rs) funkcioniše pod sloganom: "Svakodnevno širimo optimizam, bildujemo lepo raspoloženje i širimo zajednicu nasmejanih ljudi." Nažalost, iz pokušaja da se ukaže na to šta je u Srbiji dobro, nenamerno izbijaju pesimizam i beznađe

Podaci o ličnosti

A što pitate?

Ljudi od kojih se traže podaci o ličnosti u svakoj takvoj situaciji imaju pravo da znaju zašto, kome, u kom obimu i u koje svrhe ih daju i da li su u obavezi da podatke daju ili to zavisi od njihove volje. Odgovori na ta pitanja ne smeju biti stvar improvizacije, već moraju biti upisani u zakon

Ko leči Tomislava Nikolića

Bolnica na kraju grada

Nešto više od godinu dana nakon otvaranja, situacija u Beogradskom KBC-u suprotna je od planirane. Osim Tomislava Nikolića, tamo leži još samo jedan pacijent, što su potvrdili i u ovoj klinici. Prema podacima iz Registra dužnika u prinudnoj naplati Narodne banke Srbije, račun bolnice blokiran je već mesec dana zbog duga od 37 miliona dinara. Isti registar pokazuje da je od otvaranja do danas račun bolnice bio više puta blokiran, a isti je slučaj i sa računom firme ERC komerc, čiji je vlasnik takođe Dragan Pavlović

Intervju – Toma Fila, advokat

Moji dani sa Jovankom Broz

Najteži deo posla jeste da se slučaj Jovanke Broz dovede u pravni tok. Problem je i što ona ne otvara vrata nikome, dva puta je dolazio kurir da joj uruči poziv, nije je našao. Onda sam je zvao telefonom, pa smo se malo sukobili i oko toga. Morao sam da joj objasnim da njen problem mora da se reši pravnim putem i da prestane više da ide samo političkim putem. Sada su prvi put stvoreni uslovi da se njeno pitanje pravno reši

Odrastanje pored Šumarica

Rođeni u Kragujevcu

Paradoks je u tome što Kragujevčani lako gube iz vida da je streljanje u Šumaricama nešto što se dogodilo tu, blizu njih, njihovima. Streljanje u Šumaricama je kragujevački mit, legenda, krvava bajka. A kako je u bajkama sve moguće, dogodilo se i da u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, istoj onoj čiji su učenici streljani u Šumaricama, među portretima znamenitih učenika ove škole visi i portret Milana Nedića. Nedićev portret smešten je odmah pored vrata spomen-učionice

Obrazovanje političara

Mladi i obučeni

Jedna od tekovina demokratskih promena, a moglo bi se reći i preteča i sastavni deo priprema za pad Slobodana Miloševića, jesu mnogobrojne obuke i seminari namenjeni upravo mladim političarima. U Srbiji se time bave mnoge nevladine organizacije, fondacije i udruženja. Prema procenama onih koji se bave ovim obukama, oko 500 ljudi godišnje prođe kroz različite višednevne treninge, obuke, letnje škole i slično

Vladimir Putin u Beogradu

Tajna ljubav srpske javnosti

Mogućnost da je Vladimir Putin najpopularniji strani političar u Srbiji ne iznenađuje nikoga ko ima makar i površan uvid u stavove javnog mnjenja. U danima pred njegov dolazak u Srbiju, pažnju krugova koji su mu naklonjeni odvukla je situacija u Libiji. Ali, daleko od toga da Putinova poseta prolazi nezapaženo i bez velikih očekivanja

Portret savremenika – Moamer el Gadafi

Zbogom, smešni skupe

Poznat kao čovek sa mnogo imena, Moamer el Gadafi poseban je i po tome što se njegovo ime sa arapskog na engleski navodno može transkribovati na više od 600 načina. Za četiri decenije vladavine njegova unutrašnja, a naročito spoljna politika, prošla je kroz transformacije koje se po broju približavaju broju nadimaka koje ima

Rečenice za pamćenje

Korenje i salata za truta na stiroporu

Iako većina političkih izjava koje ostaju upamćene najčešće služi podsmehu i sprdnji, nijedna od njih ne ostaje u kolektivnom pamćenju slučajno. One moraju da sadrže nešto što, bar nesvesno, pogađa i dotiče većinu

Slučaj Željka Mitrovića

Arsenik i ružičaste čipke

Čovek koga bije glas najmoćnijeg na medijskoj sceni našao se u ulozi žrtve, i to ni manje ni više nego žrtve zavere i pokušaja ubistva. Međutim, apsolutno sve informacije o ovom slučaju od početka afere do danas dolaze isključivo od Željka Mitrovića i televizije Pink. Prema informacijama do kojih je došlo "Vreme", policija još nije otvorila zvaničnu istragu, niti će se to dogoditi dok ne stigne zvanična medicinska potvrda o prisustvu otrovnih supstanci u Mitrovićevoj krvi, a nje još uvek nema

NIN-ova nagrada

Miljenko, zašto nisi Milenko

Odlukom da ne prihvati prijave knjiga Sjetva soli Muharema Bazdulja i Otac Miljenka Jergovića, žiri NIN-ove nagrade izazvao je nekoliko nedoumica, od kojih su neke i logičke prirode. Prvi zaključak koji se nameće sam po sebi jeste da jezik na kom pišu Bazdulj i Jergović nije (i) srpski

Televizijska realnost 2010

Sjaj i beda VIP statusa

Iz razloga koji se podrazumevaju – komercijalnih i finansijskih – sve televizije koje proizvode ove rijaliti formate drže se "VIP" takmičara. Apsurd se krije u činjenici da među takozvanim poznatim ličnostima u Srbiji brojčano dominiraju oni za koje je veći deo publike prvi put čuo tek kad su se pojavili u nekom od ovih programa. U Srbiji, dakle, i "poznati" koriste rijalitije da izađu iz anonimnosti

Fenomen – Turska TV serija »1001 noć«

Turska u mom srcu

Produkcija sapunskih opera u Turskoj fenomen je novijeg datuma. Prvi ambiciozni projekti te vrste, koji postižu uspeh i van Turske, snimljeni su od 2005. naovamo i njihova pojava koincidira sa početkom pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji

Priča sa naslovne strane

Poslovi, putovanja i prijatelji Cece Ražnatović

Kako je došlo do toga da Ražnatovićeva dobije radnu vizu za Australiju, u koju joj je, baš zbog braka sa Arkanom i hapšenja u akciji "Sablja" isti zahtev odbijen, za "Vreme" je objasnio Majkl Korkil, portparol Odeljenja za imigraciona i pitanja državljanstva Vlade Australije. "Zahtev za vizu koji je gospođa Ražnatović podnela 2007. godine, odbijen je u junu 2009. na osnovu člana 501 Akta o migracijama, koji se odnosi na takozvani test karaktera. Ako osoba koja podnosi zahtev za vizu ne prođe test karaktera, to može da znači da ima kriminalni dosije, da je bila ili je i dalje povezana sa osobama, grupama ili organizacijama koje su bile ili su još uključene u kriminalne radnje. Korkil je u pisanoj izjavi za "Vreme" pojasnio da osobe odbijene na osnovu člana 501 imaju pravo da se žale Tribunalu za administrativne žalbe i da prilože izjave svedoka koji bi potvrdili ispravnost njihovih karaktera. "U slučaju gospođe Ražnatović, to pravo je iskorišćeno, pa je Tribunal za administrativne žalbe 31. maja ove godine deaktivirao odbijenicu za vizu