Ukrajina, SAD i Rusija: Šta je postignuto u Abu Dabiju?

Prvi trilateralni razgovori između Ukrajine, Sjedinjenih Američkih Država i Rusije u poslednjih devet meseci završeni su dogovorom o razmeni zarobljenika. Da li je taj ishod istinski uspeh i korak ka miru?

Dvodnevni razgovori delegacija Ukrajine, SAD i Rusije, održani 10. i 11. novembra u Abu Dabiju, završeni su bez dogovora o prekidu vatre. Najznačajniji ishod je sporazum o razmeni zarobljenika, piše DW.

„Dogovorili smo najveće humanitarno oslobađanje zarobljenika, a sutra ćemo utvrditi tačan broj“, izjavio je Džared Kušner, predstavnik predsednika SAD, nakon pregovora.

Američki pregovarači Džared Kušner i Stiv Vitkof stigli su u četvrtak u Moskvu, gde je predviđen njihov sastanak sa predsednikom Vladimirom Putinom.

Prethodno je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski govorio o razmeni po principu „1.000 za 1.000“ ili „1.500 za 1.500“ ljudi. Rusija je navela da bi do razmene zarobljenika velikih razmera sa Ukrajinom moglo da dođe u naredne dve do tri nedelje.

Nakon sastanaka, Zelenski je na Telegramu napisao da su strane razgovarale o bezbednosnim garancijama. Istakao je da bi „prvi korak trebalo da bude okončanje ovog rata i garancije za bezbednost Ukrajine“. Dodao je i da bi Evropa trebalo da bude „zastupljena u svakoj fazi istinske diplomatije“.

Koliki je značaj razmene zarobljenika?

Stručnjaci koje je konsultovao DW slažu se da je glavni rezultat ovih pregovora humanitarne prirode. „Humanitarni aspekt je od ogromnog značaja za Ukrajinu. Sporazum o razmeni zarobljenika je već veliki korak napred“, kaže Artjom Bronšukov iz ukrajinskog istraživačkog centra „Politika“. On napominje da su očekivanja od sastanka u Abu Dabiju bila „prilično skromna“ i da je ukrajinska delegacija izričito naglasila da je reč samo o pripremnoj fazi.

Pavlo Lakijčuk iz ukrajinskog Centra za globalne studije „Strategija XXI“ takođe smatra razmenu „veoma konkretnim rezultatom“. „Ako uspemo da obezbedimo oslobađanje naših ljudi, to je već veliki uspeh. Zato vredi nastaviti“, kaže Lakijčuk u intervjuu za DW.

Prema rečima stručnjaka, pravi pomak predstavljalo bi oslobađanje civilnih zatvorenika sa teritorija koje je Rusija okupirala od 2014. godine, posebno sa Krima, a koji se već godinama nalaze u ruskim zatvorima.

Foto: Ukraine's Foreign Intelligence Service Press Office via AP

Diplomatska retorika bez stvarnog pomaka?

David Arahamija, šef poslaničke grupe vladajuće stranke „Sluga naroda“ i ukrajinski predstavnik na pregovorima u Abu Dabiju, pozitivno je ocenio trilateralne razgovore u kojima su učestvovale SAD i Rusija, izrazivši nadu da bi dogovor mogao biti postignut do kraja godine.

„Mislim da su Rusi došli sa veoma strogim instrukcijama, pa je bilo teško smanjiti napetost u razgovoru. Međutim, način na koji su američki predstavnici postavili pregovore – fokusirajući se na situaciju nakon rata za obe zemlje – prema mom mišljenju, otvorio je dijalog i omogućio nam da produktivnije sarađujemo“, izjavio je Arahamija tokom konferencije za novinare koju su, nakon razgovora, održali američki i ukrajinski predstavnici.

Prema rečima Julije Osmolovske iz kijevske kancelarije međunarodnog istraživačkog centra „Globsek“, optimistične ocene pregovora koje su izneli Vašington i Kijev ne treba previše optimistički tumačiti.

„Diplomate koje ulaze u pregovore nikada neće reći da sve ide loše ili da ništa ne očekuju. Čak i kada nema nikakvih rezultata, i dalje se ističe da su razgovori bili ’konstruktivni’ ili da su strane razmatrale širok spektar tema. Za one koji poznaju diplomatski jezik, to su jednostavno standardne, obavezne fraze“, objašnjava ona.

Osmolovska ukazuje na zajedničku procenu 71 ukrajinskog stručnjaka za bezbednost i odbranu, koju je „Globsek” objavio tokom leta. Prema njoj, verovatnoća da će ove ili sledeće godine doći do mirovnog sporazuma – ili bar do prekida vatre – iznosi svega 19 odsto. Stručnjakinja objašnjava da je to tako jer nijedna strana nije „spremna“ za istinske pregovore. Konkretno, Rusija još uvek nije shvatila da svoje ciljeve ne može ostvariti silom, ocenjuje ona. „Ono čemu trenutno prisustvujemo više liči na farsu – pokušaj svih strana da zadrže privid snage i stvore utisak da se ostvaruje napredak.“

Artjom Bronšukov je uveren da su takvi sastanci samo taktika Moskve da dobije na vremenu. „Posete ruske delegacije – posebno onih koje predvodi Vladimir Medinski – nisu ništa drugo do način za odugovlačenje i pokušaj da se američkoj administraciji prodaju prazna obećanja u vidu sveobuhvatnih sporazuma, a sve u nadi da će se izdejstvovati dalji ’gestovi prijateljstva’ – poput ukidanja sankcija na ruski dizel“, tvrdi taj politikolog.

Foto: AP Photo/Libkos, File

Ponovno iscrtavanje granica kako bi se Putin osećao kao pobednik?

Pregovorima su prethodili izveštaji u pojedinim zapadnim medijima o novim teritorijalnim predlozima Sjedinjenih Država. „Ekonomist“ je, na primer, pisao o ideji promene administrativnih granica Donjecke i Luganske oblasti. Član ukrajinske delegacije izjavio je da „nikada nije bilo reči o ustupcima koji se tiču teritorija koje je okupirala Rusija“. Vašington nije dao zvaničan komentar o ovom pitanju.

Kirilo Budanov – član pregovaračke delegacije i zvaničnik u Kancelariji predsednika Ukrajine – odbio je da kaže da li je Rusija tokom razgovora insistirala na povlačenju ukrajinskih trupa iz Donbasa. Na pitanje novinara da li ruska strana i dalje zahteva da se Ukrajina povuče iz Donbasa, Budanov je odgovorio da se sadržaj pregovora neće obelodanjivati sve dok se ne postigne rezultat.

„Teme o kojima se razgovara tokom pregovora ostaju za pregovaračkim stolom. Važan je samo ishod. Kada do njega dođemo, biće javno objavljen”, objasnio je Budanov.

S druge strane, šef ruske delegacije Vladimir Medinski izjavio je da će „svaki pedalj naše zemlje biti vraćen Rusiji, na ovaj ili onaj način“. On je tako reagovao na navode u evropskim medijima da je Ukrajina odbila teritorijalne ustupke. Pored poluostrva Krim (anektiranog 2014. godine) ruski predsednik Vladimir Putin ističe kako polaže pravo na celokupne teritorije četiri ukrajinske oblasti (Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske) kao na deo ruske teritorije, iako Moskva nad njima nema potpunu vojnu kontrolu.

„Ne bori se Putin za sela ili oronule štale u Donbasu. On se bori za geopolitički uticaj i pokušava da iskoristi kolaps starog svetskog poretka“, ocenjuje Artjom Bronšukov. Taj stručnjak iz istraživačkog centra „Politika“ ističe da se pojavio predlog – predviđen za početak 2026. godine – prema kojem bi Ukrajina povukla svoje trupe iz dela Donbasa koji trenutno kontroliše, a to područje bi bilo proglašeno „slobodnom ekonomskom zonom“. Međutim, Bronšukov upozorava da bi se takva zona „veoma brzo pretvorila u područje pod ruskom kontrolom“.

Foto: AP Photo/Libkos, File

Ukrajina: Evakuacije vozova zbog ruskih napada

To view this video please enable JavaScript, and consider upgrading to a web browser 

Pavlo Lakijčuk dovodi u pitanje ideju o promeni administrativnih granica. „Zašto bi se Putin tu zaustavio“, pita se taj stručnjak iz centra „Strategija XXI“. Prema njegovom mišljenju, američki pregovarači pokušavaju da – korak po korak – izdejstvuju jednostrane ustupke od Ukrajine, a da pritom od Rusije ne traže nikakve ustupke zauzvrat.

Julija Osmolovska opisuje tu ideju kao „veoma originalnu“, ali napominje da ona nosi značajne rizike za ukrajinsko rukovodstvo. Čak i kada bi ukrajinska delegacija pristala – što Osmolovska smatra malo verovatnim – i dalje bi morali da tu odluku predstave javnosti, koja za to očigledno nije spremna. Ta stručnjakinja iz organizacije „Globsek“ podseća da je, nakon prošle teške zime – obeležene nestašicama struje i grejanja – samo pet odsto Ukrajinaca izrazilo spremnost na ustupke Rusiji u zamenu za prestanak napada na energetski sektor.

Šta sledi nakon razgovora u Abu Dabiju?

Kao prvo, Džared Kušner i specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof otputovali su u Moskvu na sastanak sa Vladimirom Putinom. Nakon toga će, prema rečima Volodimira Zelenskog, Kijev „uskladiti svoje stavove sa Amerikancima“ tokom sastanka u Dablinu. Za sada nisu najavljeni nikakvi dalji trilateralni sastanci.

„Sve dok osnovni princip – postizanje mira putem stvarnog pritiska na Rusiju – ostaje nepromenjen, svi ti sastanci ostaće bez suštinskog sadržaja“, naglašava Artjom Bronšukov. U najboljem slučaju, kaže, mogući su neki taktički dogovori. Ipak, i njih bi trebalo posmatrati u pozitivnom svetlu – posebno kada je reč o humanitarnim naporima, razminiranju ili otvaranju Crnog mora za ukrajinski izvoz.

Julija Osmolovska smatra da će strane, pre ili kasnije, biti prinuđene da priznaju da su pregovori došli u slepu ulicu. Ona predviđa da će se nakon toga obe strane vratiti vojnim dejstvima.

Pavlo Lakijčuk, s druge strane, smatra da bi pregovore trebalo nastaviti – makar samo radi obezbeđivanja povratka zarobljenika. Štaviše, on je uveren da će Evropljani „uvek biti tu“, s obzirom na to da je reč ne samo o rusko-ukrajinskom ratu, već i o bezbednosti čitavog kontinenta.

Ceo članak čitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka, 12. novembra. Ili se odmah pretplatite na digitalno izdanje.