Ratari su jesenju setvu dočekali bez druge rate subvencija za biljnu proizvodnju, nakon četiri godine loših prinosa i rasta troškova. Agroekonomski analitičari upozoravaju da tehnički mandat vlade ne može biti opravdanje za neispunjavanje obaveza države
Poljoprivrednici su jesenju setvu dočekali bez druge rate subvencija za biljnu proizvodnju. Posle četiri godine loših prinosa i rasta troškova, novac koji je trebalo da dobiju pre setve bio bi im značajna pomoć. Agroekonomski analitičari upozoravaju da tehnički mandat vlade ne može biti opravdanje za neispunjavanje obaveza države, piše RTS.
Iako im vremenske prilike i izostanak državne podrške nisu išli naruku, većina ratara uspela je da poseje pšenicu. Ipak, mnogi su morali da štede na ulaganjima u proizvodnju.
„Subvencije bi nam mnogo značile da smo ih dobili pre setve. Veliki problem je đubrivo. Ove godine plaćali smo ga 76 dinara za kilogram, a prošle 62. Podsticaji su nama kao injekcija. S njima bismo, umesto 150 kilograma, mogli da kupimo i bacimo, recimo, 200 ili 250 kilograma, onoliko koliko treba da bi se ostvario veći prinos“, kaže Sorin Ardeljan, poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela.
Prema njegovim rečima, četiri uzastopne godine suše dodatno su iscrpele proizvođače, dok troškovi rastu, a otkupne cene njihovih proizvoda stagniraju ili su niže nego ranije. Neizvesna je i sudbina uljane repice, za koju procenjuje da bi veliki deo zasejanih površina mogao da bude preoran.
Foto: Pixabay/jackmac34Traktor na njivi
Ardeljan upozorava da poljoprivrednici već decenijama ukazuju na probleme u agrarnoj politici, ali da se dogovori sa državom često ne poštuju.
„Ako je nešto dogovoreno i potpisano, onda to mora da se ispoštuje. Nije bitno ko je to dogovorio, a ko je postao novi ministar. Do sada je uvek bilo da kako koja vlada dođe, mi krećemo agrarnu politiku iz početka. A poljoprivreda ne može da se radi od danas do sutra“, ističe on.
Sličnu ocenu iznosi i Duško Kenđur, poljoprivrednik iz Čoke, koji smatra da proizvođači više ne mogu da planiraju proizvodnju oslanjajući se na neizvesna obećanja države.
„Da su oni pare imali, oni bi dali subvencije pre izbora. Ubeđen sam da novca u budžetu nema“, kaže Kenđur.
On upozorava da je situacija u ratarstvu gotovo bezizlazna i da je neophodno napraviti višegodišnji plan agrarne politike, kako bi poljoprivrednici unapred znali na koju podršku mogu da računaju i kada će im novac biti isplaćen.
Galetin: Država mora da ispuni preuzete obaveze
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin smatra da tehnički mandat vlade ne može biti opravdanje za kašnjenje subvencija.
„Ni u jednoj državi moderne demokratije ne postoji sistem koji će napraviti pravni vakuum da država ne može da funkcioniše kada je vlada u tehničkom mandatu. To je i dalje vlada s punim ovlašćenjima i odgovornostima koje nosi najviše izvršno telo u državi“, objašnjava Galetin.
Prema njegovim rečima, izostanak subvencija posebno pogađa proizvođače koji su zbog loših prinosa prethodnih godina već finansijski iscrpljeni. Novac koji im je obećan planirali su u budžetima, pa sada moraju dodatno da štede, čak i na održavanju proizvodnje.
Galetin podseća da se moraju razlikovati država i vlast, jer se vlade menjaju, ali obaveze države ostaju.
„Sve što je, uslovno rečeno, u ovom trenutku poljoprivrednicima zakinuto moralo bi da bude isplaćeno, jer je to obaveza države. Problem je što je vlast odavno izgubila poverenje kod naših poljoprivrednika i proizvođači sada sa mnogo skepse primaju sve ono što država predloži“, navodi on.
Smatra i da bi nova vlada trebalo da se izvini poljoprivrednicima zbog dugogodišnjih problema i činjenice da su, umesto da se bave proizvodnjom, morali da izlaze na ulice kako bi ukazali na svoj položaj.
Stručnjaci zato pozdravljaju najave predstavnika buduće vlade da se rokovi za isplatu subvencija urede zakonom, umesto uredbama. To bi, ocenjuju, bio važan korak ka predvidljivijoj agrarnoj politici i sistemu u kojem poljoprivrednici mogu da planiraju proizvodnju.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dugogodišnja saga o rušenju hotela „Jugoslavija“ i izgradnji luksuznih kula pod patronatom „Milenijum tima“ dovela do izdavanja naloga za hapšenje odgovornih. Sumnja se da su gradili bez građevinske dozvole
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
