Oktobar, mesec poraza SNS-a i najviše verbalnih napada na medije

Državni zvaničnici i funkcioneri Srpske napredne stranke uputili su u oktobru najmanje 159 verbalnih napada novinarima i medijima, 47 odsto više nego u septembru, pokazuje monitoring Slavko Ćuruvija fondacije (SĆF). Gotovo 40 odsto tih napada potiče od Aleksandra Vučića, koji je kao nosilac izborne liste vodio kampanju sve do priznanja poraza 25. oktobra.

Prema podacima Fondacije, to je najviši mesečni zbir napada u drugoj polovini godine.

Više od polovine napada (58 odsto) bilo je povezano sa parlamentarnim izborima 25. oktobra, na kojima je Studentska lista osvojila ubedljivu većinu, a SNS posle 14 godina izgubio vlast. Novinari i redakcije, prema nalazima SĆF-a, optuživani su za širenje mržnje s ciljem izazivanja nasilja, za učešće u „specijalnim operacijama“ protiv države i za rad u interesu stranih službi.

Fondacija je nastavila da prati izjave predstavnika SNS-a i posle izbornog poraza, jer nova vlast još nije formirana, a dosadašnji funkcioneri i dalje obavljaju ključne državne funkcije. Izjave Aleksandra Vučića praćene su do 25. oktobra, kada je priznao poraz, jer od tada, kako navodi SĆF, nema javnu funkciju.

Vučić ubedljivo prvi

Iako je praćen kraće od ostalih, nosilac liste „Ujedinjena Srbija“ Aleksandar Vučić je sa 63 napada autor gotovo 40 odsto svih zabeleženih slučajeva. Sledi ga doskorašnji narodni poslanik Nebojša Bakarec sa 38, v.d. predsednika Srbije i predsednica Skupštine u tehničkom mandatu Ana Brbabić sa 22, a tu je i Vladimir Đukanović sa 10. Na začelju liste su Siniša Mali (9) i Miloš Vučević (8). 

Osnovni narativ Vučićevih napada, prema SĆF-u, bile su tvrdnje da su strane službe uložile milijarde evra u pojedine medije i nevladine organizacije kako bi srušile vlast, pa i Srbiju. Govorio je o 1,3 milijarde evra koje je navodno dobio nevladin sektor i o još „pet ili šest milijardi“ uplaćenih medijima. N1 i Novu S nazivao je „aparatom za vođenje specijalnog rata protiv Srbije“, „kriminalnim medijima“ i „produženom rukom stranih obaveštajnih agencija“.

Kampanja posle odluke N1 da ne ugo0sti Vučića

Posebno intenzivna kampanja protiv N1 počela je 19. oktobra, kada ta televizija nije prihvatila da Vučić predstavlja listu SNS-a u njenom predizbornom programu. N1 je svim listama ponudio po 24 minuta, a od SNS tražio drugog predstavnika, uz obrazloženje da je Aleksandar Vučić godinama odbijao njegove pozive, dok je novinare optuživao za terorizam i rušenje države. Vučiću je ponuđen razgovor posle izbora.

Ta odluka bila je povod za najmanje 24 napada. Prema SĆF-u, Vučić ju je poredio sa „nacističkim metodama“, Ana Brnabić sa „obeležavanjem Jevreja žutim trakama“, a Miloš Vučević govorio je o „političkom reketiranju i cenzuri“. Nebojša Bakarec zaposlene u N1 nazivao je „nacistima“, a funkcionerka SNS-a Vladanka Malović govorila je o „medijskom fašizmu“.

Mediji bliski SNS-u objavili su i snimak razgovora Malović, kao šefice informativne službe stranke, sa direktorom vesti N1 Branislavom Šovljanskim. Prema navodima N1, razgovor je snimljen bez znanja Šovljanskog.

Od izborne tišine do „režimskih medija“

U poslednjih 48 sati pre izbora državni zvaničnici su N1 i Novu S optuživali da krše izbornu tišinu. Na dan izbora SNS je odbio da akredituje novinare N1, Nove, Danasa i Radara za izveštavanje iz svog izbornog štaba.

Posle pobede Studentske liste naprednjaci su kritičke redakcije počeli da nazivaju „režimskim medijima“. Taj narativ, prema SĆF-u, nastavljen je i u novembru, a preuzeli su ga i mediji bliski SNS-u.

Ana Brnabić je i posle izbora medije koji su kritikovali prethodnu vlast optuživala za „psihološku operaciju“, a Vladimir Đukanović je tvrdio da će RTS postati N1 i izveštavati „krajnje antisrpski“.

Gruhonjić najčešća meta, sledi Radić

Pojedinačni novinari bili su meta u 26 slučajeva. Polovina se odnosila na Dinka Gruhonjića, novinara i profesora Univerziteta u Novom Sadu. Funkcioneri SNS-a optužuju ga da se zalaže za otcepljenje Vojvodine i da je koordinisao izbor kandidata i program Studentske liste.

Kao poseban slučaj institucionalnog zastrašivanja SĆF navodi postupanje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu prema vojnom analitičaru i novinaru Aleksandru Radiću. Pošto je RTS krajem oktobra emitovao njegovu izjavu, VJT je najavio da će policija ispitati kada, kako i sa kim je Radić komunicirao radi davanja izjave.

Prema navodima VJT-a, za Radićem je raspisana poternica jer se sumnjiči za pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije i odavanje tajnih podataka. Slučaj je povezan sa njegovim ranijim izjavama o mogućoj upotrebi zvučnog oružja na protestu u Beogradu 15. marta 2025, o čemu je Radić među prvima javno govorio.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!