Institucije su skoro dva meseca prećutale rezultate PISA testa, a izveštaj koji je naposletku objavljen uglavnom je prevod međunarodnog dokumenta. Rezultati pokazuju da gotovo svaki drugi petnaestogodišnjak u Srbiji ne dostiže osnovni nivo čitanja, a više od polovine ne dostiže ga u matematici
Kada je OECD 8. septembra objavio rezultate ciklusa PISA 2025, ZVKOV i Ministarstvo prosvete nisu javno komentarisali rezultate niti su objavili sažetak za Srbiju. Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i dugogodišnja nacionalna koordinatorka istraživanja, kaže da je to prvi put otkako Srbija učestvuje da su rezultati izostali iz javnog predstavljanja u danu kada se saopštavaju globalno, ali da je to ne čudi.
Nacionalni izveštaj je u međuvremenu završen, ali je, kako piše u tekstu, umesto prikaza postignuća učenika objavljen preveden međunarodni izveštaj, bez navedenih autora i sa nečitkim tabelama prekopiranim iz OECD-ove publikacije. Pavlović Babić ocenjuje da je izveštaj „potpuno bezličan i u kojem Srbiju morate da tražite lupom“, da je 95 odsto teksta prevod i da „tu nema autorskog teksta“.
Prema njenim rečima, izveštaju nedostaje analitički deo: grafikoni sa Srbijom i odabranim zemljama služe samo kao ilustracija, bez objašnjenja zašto su baš te zemlje izabrane, a Srbija je ponegde označena crvenom tračicom da bi se brže pronašla. Ne objašnjava se ni gde je Srbija u odnosu na region, koliko su rezultati pali kod nas, a koliko u drugim zemljama, da li se razlika povećava i šta u obrazovnom sistemu objašnjava promenu, niti zašto je toliki procenat učenika ispod praga funkcionalne pismenosti.
Pavlović Babić kaže da analitičkih kapaciteta u Zavodu „nema uopšte“ i da je čak i saopštavanje nacionalnih podataka „oskudno i sporadično“. Ulaže se mnogo u istraživanje od kojeg se, kaže, ne dobija korist jer nema preporuke ni implikacija.
Učenici u Srbiji imaju 429 poena iz prirodnih nauka (prosek OECD-a 482), 415 iz čitanja (461) i 417 iz matematike (463). Ispod osnovnog nivoa funkcionalne pismenosti je 43 odsto učenika u nauci, 48 u čitanju i 53 u matematici, a rezultati su niži nego 2022. i 2018.
Pavlović Babić ističe da je prosečno postignuće takvo da su učenici čitavu standardnu devijaciju ispod međunarodnog proseka: „Jedva smo prešli 400 poena. To je jako malo.“ Opisi prvog i drugog nivoa, gde se nalazi većina učenika, predstavljaju minimalne zahteve, a deca se muče čak i sa njima: „To je greh prema toj deci.“
Ranije su međunarodna istraživanja sprovodile nezavisne istraživačke organizacije, pa je poslove oko PISA radio Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Odlukom prosvetne vlasti sva međunarodna istraživanja stavljena su pod ZVKOV, a deo istraživačke zajednice tada je izrazio bojazan od negativnih posledica, koje je tadašnji direktor Branislav Ranđelović 2021. odbacio uz tvrdnju da Zavod ima kapacitete.
U izveštaju PISA 2025 ne piše ko su autori, što je ranije bila praksa, a ZVKOV nije odgovorio Danasu zašto je najveći deo izveštaja prevod, zašto rezultati nisu javno predstavljeni, čija je to bila odluka i koliko je učešće u ciklusu koštalo državu. Testirano je 7.041 učenika iz 178 škola.
Profesor Aleksandar Baucal ocenio je da je Srbija „iz alarma prešla u crvenu zonu“, a prosečan pad od oko 22 poena, prema OECD-ovoj skali, odgovara otprilike jednoj godini učenja. Srbija je bolje prošla po pravednosti obrazovanja od proseka OECD-a. Rezultati su ranije objavljivani u prvoj nedelji decembra.
Rezultati pokazuju da više od polovine petnaestogodišnjaka ne ume da reši osnovne zadatke iz matematike, a institucije su se, skoro dva meseca, ponašale kao da rezultata nema. Nacionalni izveštaj služi da škole i donosioci odluka razumeju šta znače podaci i kakve reforme treba da slede, pa izostanak analize znači da država ima rezultate, ali ne i odgovor šta da radi.
Pavlović Babić podseća da posao ne završava objavljivanjem izveštaja, već tada počinje, i očekuje od nove prosvetne vlasti da alat koji dobija iskoristi za unapređenje sistema.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Pokrajinski sekretar Predrag Vuletić i predsednica komisije Pokrajinskog sekretarijata uhapšeni su zbog sumnje da su zloupotrebom službenog položaja omogućili nezakonitu dodelu 130,9 miliona dinara
Informacija da je Hram svetog Save, ili makar njegov deo, zaveden u katastru po zakonu „Svoj na svome“ otvara nova pitanja u vezi sa već komplikovanom pričom o dozvolama za izgradnju hrama
Nova vlada u Budimpešti ukinula je finansiranje mehanizacije za poljoprivrednike u Republici Srpskoj. Taj program je bio jedan od simbola veze Orbana i Dodika.
Vojni analitičar Aleksandar Radić, još u egzilu zbog progona, za novi broj „Vremena“ govori o tome kako delovi službi pokušavaju da prežive promenu vlasti, zašto traži lustraciju i koje jedinice treba rasformirati
Policija u Novom Sadu traga za Gorskim Matovićem, čovekom koga je Vučić pomilovao za napad na studente. Ovog puta je osumnjičen da je pretio građanima na dan izbora
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
