Ubistvo Arlinde Zekaj je osmi femicid na Kosovu ove godine. Policija ju je dovezla do kuće gde ju je deset minuta kasnije dever ubio sekirom
Arlinda Zekaj (49) više puta je tražila zaštitu od kosovske policije. Ali u policiji su mislili da preteruje. Ponovo je 25. oktobra svedočila protiv svog supruga, koji je potom uhapšen. Ali Zekaj je tražila i dodatnu zaštitu – od porodice svog supruga. Uzalud.
Policija je odvezla Arlindu Zekaj kući. Njen ubica čekao ju je tamo. U 20:58 izašla je iz policijskog automobila. Ubrzo potom policija je primila hitan poziv. Kada su se u 21:10 vratili u njenu kuću, policajci su pronašli samo njeno telo.
Brutalno je ubijena sekirom u svojoj spavaćoj sobi. Osumnjičeni je njen dever, Albert Siljaj, koji se već dao u bekstvo.
Ubistvo se dogodilo kasno uveče 25. oktobra 2026. u selu Vitomirica kod Peći, na zapadu Kosova. Izazvalo je brojne proteste i demonstracije s hiljadama učesnika u nekoliko gradova.
To je već osmi femicid ove godine – i verovatno najbrutalniji od svih. Jer, kao gotovo nijedan drugi femicid poslednjih godina, ovo ubistvo moglo je da se dogodi zato što su policija i javno tužilaštvo na Kosovu ignorisali vapaje žrtve za pomoć.
Jedna od prvih reakcija bio je protest grupe feministkinja koje su 26. oktobra polile crvenom bojom sedište kosovske vlade u Prištini. „Država je ubila Arlindu“, pisalo je na transparentu koji su aktivistkinje okačile na ulazu u zgradu.
U danima koji su usledili, bes je izveo hiljade ljudi na ulice Kosova. Mnogi su nosili fotografije ubijenih žena, a na više mesta mogao se videti slogan „Vlada ima krvi na rukama“. U nedelju (1. novembar) hiljade ljudi ponovo su demonstrirale na ulicama Kosova.
Demonstranti traže optužnice protiv policajaca i tužilaca odgovornih u slučaju Arlinde Zekaj. Traže i ostavke ministra unutrašnjih poslova Dželjalja Svečlje i ministarke pravde Donike Grvale, koju je kosovski premijer Aljbin Kurti u martu imenovao za nacionalnu koordinatorku za zaštitu od nasilja u porodici.
I Svečlja i Grvala do sada su odbili da podnesu ostavke. Kurti, međutim, priznaje da su određene institucije kosovske države „zakazale“.
Zapravo, bilo je to svojevrsno ubistvo s upozorenjem. Još prošlog leta Arlinda Zekaj podnela je tužbu protiv svog supruga zbog pretnji. Sud u Peći potom je izdao zabranu prilaska, dodelivši joj privremeno starateljstvo nad njihovim sinom, kao i pravo da koristi porodičnu kuću.
Zaštitna mera propisivala je i da njen suprug može da živi u istoj kući, ali da joj ne sme prići na manje od dva metra. Izvan kuće morao je da bude udaljen najmanje dvadeset metara. Zekaj je odlučila da ne ide u sigurnu kuću za žene jer je želela da nastavi da živi u svom domu sa sinom.
I nakon izricanja zaštitne mere nekoliko puta obraćala se policiji, između ostalog i zbog pretnji svog devera Alberta Siljaja. Posebno je potresna prijava podneta tri dana pre ubistva. Zekaj je 22. oktobra prijavila policiji da su članovi porodice njenog supruga, među njima i Siljaj, u njenoj kući protiv njene volje. Prema njenoj izjavi, pretio joj je rečima: „Odlazi ili ću te ubiti.“
Uprkos toj konkretnoj pretnji smrću, Siljaj je do ubistva saslušavan samo kao svedok na suđenju njenom suprugu. Dva dana nakon ubistva, policija ga je uhapsila u blizini Peći. Sada je pod istragom zbog sumnje da je počinio ubistvo.
Od 2010. godine na Kosovu su partneri ili članovi porodice ubili 55 žena, često nakon godina dokumentovanog nasilja i ignorisanih prijava.
Kosovske vlade su, doduše, poslednjih godina donele više zakona i propisa za bolju borbu protiv nasilja nad ženama. Tako, na primer, ubicama sada mogu da budu izrečene doživotne kazne zatvora.
Aktivistkinje kritikuju to što nadležni organi, među kojima su policija, socijalne službe, tužioci i sudovi, te mere ne sprovode dosledno i koordinisano.
Advokatica Njomeza Zejnullahu u tekstu za portal Nacionale piše: „Nakon svakog ubistva čujemo istu reč – neuspeh. ’Institucije su zakazale.‘ Ne slažem se. Neuspeh je kada se nešto dogodi jednom, kada se sistem koji inače funkcioniše u jednom trenutku slomi“, piše ona.
„Kada se slučajevi ponavljaju, kada su žrtve gotovo uvek žene, a svaka od njih prethodno je pokucala na vrata neke institucije, to više nije neuspeh. To je kolaps države i društva prema samim ženama.“
Nakon ubistva, s dužnosti je suspendovano nekoliko visokih policijskih službenika iz Peći i okoline. Suspendovan je i javni tužilac koji je postupao po njenim prijavama. Demonstrantima na Kosovu to je daleko od dovoljnog.
„Svi u lancu odgovornosti moraju zbog neispunjavanja službenih dužnosti da budu i smenjeni i krivično gonjeni“, kaže za DW Liridona Sijarina, politikološkinja i aktivistkinja iz kosovskog udruženja Feministički kolektiv.
„To obuhvata policajce, tužioce i sudije, ali i gradonačelnika Peći Gazmenda Muhadžerija i, na kraju, ministarski nivo“, kaže ona.
Sijarina dodaje da aktivistkinje traže osnivanje posebne jedinice u Ministarstvu unutrašnjih poslova koja bi bezbednost žena tretirala kao pitanje nacionalne bezbednosti i posebno se usredsredila na sprečavanje femicida.
Insistira i da vlada kao prioritet postavi nacrt zakona o pristupačnom socijalnom stanovanju, kako bi žene koje su doživele porodično nasilje mogle da budu smeštene u socijalne stanove.
„Verujemo“, nastavlja Sijarina, „da će sadašnji pristup institucija samo produbiti nepoverenje žena prema državi i, posledično, dovesti do eskalacije nasilja nad njima. Vlada ima moć da pokaže da li živote žena shvata ozbiljno tako što će jasno izneti stav o našim zahtevima.“
Neko i posle izbora mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Izraelska opozicija je pokušala da iz središta konačno ukloni desničara koji je obeležio poslednje dve decenije ove zemlje. Međutim, posle parlamentarnih izbora suočila se sa istorijskom dilemom: jevrejska demokratija bez arapskih partnera, ili jevrejska autokratija bez opozicije
U Francuskoj se nastavljaju hakerski napadi. Sada su na tapetu rashladne komore u banci krvi
Vlada Petera Mađara otvara jako osetljivo pitanje mađarske prošlosti – imena ljudi koji su pomagali komunistima, čime se otvara novo poglavlje suočavanja Mađarske s prošlošću. Arhive bi mogle da sadrže podatke o desetinama hiljada osoba, ali istoričari upozoravaju da dokumenti nisu uvek pouzdani
Demokrate su osvojile većinu u američkom Senatu i Predstavničkom domu. Ova pobeda otvara novu eru Trampove vladavine nakon dve godine u kojima su republikanci kontrolisali sve poluge vlasti.
Tomas Vigelman iznajmio je valjak prevarantu koji je mašinu oterao u Beograd. Pronađena je zahvaljujući drugom GPS uređaju, za koji ni vlasnik nije znao
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
