Izbori za američki Kongres: Demokratska većina i „gospodin veto“

Demokratska partija ostvarila je veliku pobedu na međuizborima u Sjedinjenim Američkim Državama održanim 3. novembra. Demokrate su preuzele kontrolu u oba doma američkog Kongresa. Ovaj poraza će u dobroj meri postaviti granice Donaldu Trampu u poslednje dve godine mandata.

Demokrate će u Predstavničkom domu imati 240, a u Senatu imati 54 mandata, uz dva nezavisna koja su im naklonjena. S druge strane, republikanci će imati 147 mandata u Donjem domu Kongresa, a u Gornjem domu 44 mandata, piše „Njujork tajms“.

Rezultati međuizbora 2026. u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD)

I u trkama za guvernere Demokratska partija odnela je pobedu: pobedila je u 28 saveznih država, dok je Republikanska pobedila u 20. Demokrate su pobedile u pet novih država.

Šta će sad Tramp

Američki sistem počiva na sistemu „checks and balances“ koji predstavlja ustavni mehanizam podele vlasti koji osigurava da nijedna grana vlasti ne postane previše moćna. Ravnoteža se gubi kada stranka iz koje je predsednik, koji ima velika ovlašćenja, ima većinu i u Kongresu. Takva za Trampa lagodna situacija se sada promenila.

„Ostvarivanje političke agende predsednika umnogome zavisi od zakonodavne inicijative, budžeta i nominovanja predstavnika izvršne vlasti, ambasadora i drugih zvaničnika – a sva ova pitanja su u rukama Kongresa. Donaldu Trampu će navigacija političke agende biti znatno otežana“, objasnio je proifesor Fakulteta političkih nauka Stevan Nedeljković pred izbore za „Vreme“.

Trampova reakcija

Međuizbori su uvek i svojevrstan referendum o predsedniku, što je ponavljao i Donald Tramp tokom kampanje republikanaca za ove izbore, ali je po okončanju izbora odbijao odgovornost za poraz govoreći da njegovo ime nije bilo na glasačkom listiću, piše Dojče vele.

U intervjuu za podkast „Pod Force One“, objavljenom u ponedeljak 2. novembra, Tramp se osvrnuo na mogućnost gubitka republikanske kontrole u Kongresu, rekavši da će blokirati zakone demokrata ako preuzmu Kongres.

„Postaću gospodin Veto“, rekao je Tramp, dodavši: „A onda ćemo u nekom trenutku verovatno praviti dogovore“.

Po objavljivanju rezultata Tramp je putem svoje društvene mreže Truth Social objavio fotografiju crvenog kačketa na kome piše „veto“.

Odakle se pojavio plavi talas

Demokrate su ostvarile jednu od najvećih pobeda u istoriji. Uspele su da povrate kontrolu nad saveznim državama koje su tradicionalno republikanske i u kojima je Tramp ubedljivo pobedio 2024. godine.

Najveće pobede ostvarili su u Kanzasu nakon 94 godine i Teksasu u kome su poedili nakon 38 godina. Pored toga, pobedili su i u Južnoj Karolini, Ajovi, Severnoj Karolini i Ohaju, odakle je potpredsednik Džej Di Vens.

Pobeda demokrata je bila očekivana, ali ne ovako ubedljiva:  dobili su 30 novih mandata u Predstavničkom domu i sedam u Senatu.

Novinarka iz Vašingtona Jovana Đurović za „Vreme“ je objasnila da je spoljna politika postala važna tema za birače zbog rata u Iranu i povećanja troškova u Americi, što je dovelo do nezadovoljstva građana.

„Tema koja trenutno najviše zanima američke birače je ekonomija, zapravo troškovi života, koji su prilično skočili. Zbog rata u Iranu, odnosno zatvaranja Ormuskog moreuza, značajno je skočila cena goriva u Americi. To je dovelo i do poskupljenja osnovnih životnih potrepština, pre svega hrane. Ljudi su nezadovoljni rastom troškova života i loše ocenjuju Trampov učinak u oblasti ekonomije“, kaže Đurović.

Pored ekonomije, koja je uglavnom dominantna tema u Americi, Đurović ističe i da je pitanje demokratije postalo važno za američke građane. Istraživanje Pju centra s početka oktobra pokazuje da je stanje demokratije na drugom mestu među temama koje najviše brinu birače. To je važna tema za 73 odsto građana – kod demokrata 83 odsto, a kod republikanaca na 69 odsto.

Foto: Paw center

Posledice po spoljnu politiku

Rezultat američkih međuizbora verovatno će imati i međunarodne posledice. Razvoj događaja posebno pažljivo će se pratiti u Teheranu i Moskvi, piše Dojče Vele (DW).

Američki predsednik je odlučan da smanji troškove spoljne politike – naročito u oblastima koje su već politički sporne. Neposredno pred međuizbore najavio je da će obustaviti vojnu pomoć Izraelu – dve godine ranije nego što je prvobitno bilo planirano, navodi DW.

Kada je reč o odnosima s Moskvom, Tramp je već pred izbore težio da uspostavi odnose, koji bi mu značili i na polju unutrašnje politike. Dizel aranžman s Kremljem postignut je u cilju smanjenja cena goriva, a posledično i ostalih troškova.

Tramp je najavio i uskraćivanje vojne pomoći Ukrajini.

Foto: AP Photo/Evan Vucci

Mogu li demokrate da pokrenu impičment

Demokrate teoretski sada mogu da pokrenu postupak za Trampov opoziv – impičment, ali nije realno da prođe. Za pokretanje postupka impičmenta neophodna je optužba u Predstavničkom domu, potom ona prolazi istragu i kongresne odbore.

Zatim se glasa u Predstavničkom domu, gde je za usvajanje potrebna prosta većina koju demokrate imaju. Tada se postupak seli u Senat gde se vrši ispitivanje, a neophodna je dvotrećinska većina kako bi impičment bio usvojen, za šta demokratama nedostaje 11 mandata.

Tokom prvog Trampovog mandata demokrate su pokrenule dva impičmenta, nijedan nije prošao. Autorka „Gardijana“ Kler Finkelštajn, profesorka prava na Univerzitetu u Pensilvaniji, smatra da demokrate moraju da odmere prednosti i mane pokretanja novog impičmenta protiv Trampa.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!