Dogovor Trampa i Putina: Zašto ipak neće doći do pada cene dizela

Sa ili bez sporazuma sa Rusijom, cene dizela na svetskom tržištu verovatno neće značajnije pasti u skorijoj budućnosti. To je zaključak stručnjaka koje je konsultovao DW povodom najnovijeg dogovora američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina o isporukama ruskog dizela.

„Uzrok visokih cena dizela jeste rat sa Iranom i istovremena blokada Ormuskog moreuza i moreuza Bab el Mandeb“, objašnjava Samina Sultan, stručnjakinja za spoljnu trgovinu iz Instituta nemačke privrede (IW) u Kelnu.

Prema njenim rečima, zbog toga dolazi do prekida proizvodnje, dok transport goriva postaje „skuplji, nesigurniji i komplikovaniji“.

Rat smanjuje preradu goriva

Sultan smatra da Trampov „dogovor“ sa Rusijom ima i dodatnu geopolitičku dimenziju. „Tako se ratovi u Ukrajini i Iranu potpuno mešaju“, kaže ona.

Prema podacima analitičke kompanije Kpler, kroz Ormuski moreuz ponovo prolazi oko 13,5 miliona barela sirove nafte dnevno. Kod prerađenih proizvoda, poput dizela, situacija je drugačija.

Trenutno se dnevno transportuje oko 677.000 barela, dok je pre rata taj obim iznosio oko 3,6 miliona barela.

I Karsten Frič, analitičar Komercbanke za tržište sirovina, glavni uzrok visokih cena vidi u ratovima.

„Ako se situacija u Ukrajini i Iranu nastavi ovim tempom, ne vidim mnogo mogućnosti za uklanjanje ovih uskih grla“, kaže Frič.

Tramp obećava rekordno niske cene

Tramp je 9. oktobra objavio da će privremeno ublažiti sankcije Rusiji i omogućiti uvoz ruskog dizela.

Tvrdio je da će to dovesti do toga da cene „za Amerikance, ali i za ceo svet“ brzo padnu na rekordno nizak nivo.

Rusija je potvrdila sporazum. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je 13. oktobra za rusku državnu agenciju TASS da „isporuke dizela odgovaraju interesima Rusije, Sjedinjenih Država i globalnih energetskih tržišta“.

AP Photo/Ivan Sekretarev

Poslednjih godinu dana cene dizela zaista su značajno porasle i u SAD i u mnogim zemljama Evropske unije.

Prema podacima američke Uprave za energetske informacije (EIA), cena dizela u SAD porasla je za oko 60 odsto i sada iznosi oko 6,30 dolara po galonu, odnosno približno 1,49 evra po litru.

Dizel iz SAD umesto iz Rusije

Međutim, čak i kada bi Rusija mogla da preplavi tržište jeftinim dizelom, cene ne bi pale onoliko koliko su ranije porasle. U tome se slažu svi stručnjaci koje je konsultovao DW.
Razlog je to što mnoge rafinerije u regionu Persijskog zaliva rade smanjenim kapacitetom, dok je transport preko takozvanih „senkovitih flota“ skup, komplikovan i rizičan.

Uz to, Rusija više nije najveći svetski izvoznik dizela. Naprotiv, i sama se suočava sa nestašicama goriva.

Na prvo mesto izbile su Sjedinjene Države. Tokom 2025. SAD su izvozile prosečno 1,264 miliona barela dizela dnevno, odnosno oko 15,4 odsto svetskog izvoza. Rusija je sa udelom od 9,5 procenata pala na drugo mesto.

Spor oko ograničenja izvoza

Ako bi SAD uvele ograničenja izvoza dizela, posledice bi najviše osetile zemlje Latinske Amerike i Evropske unije. Od početka ruske invazije na Ukrajinu EU je, zbog sankcija

Moskvi, značajno povećala uvoz američkog dizela.

Ali posledice bi bile ozbiljne i za same Sjedinjene Države. „Zabrana izvoza samo drugačije raspoređuje nestašicu, ali je ne rešava“, smatra glavni ekonomista ING-a Karsten Bžeski. „Svetske cene bi nastavile da rastu, dok bi rafinerije zbog manjih marži smanjivale proizvodnju.“

Samina Sultan navodi da se upravo zbog toga odustalo od ideje o izvoznim ograničenjima koju je nedavno pominjao Tramp.

„Pošto SAD nemaju dovoljno skladišnih kapaciteta za dizel, proizvodnja bi morala da bude smanjena“, objašnjava ona. „A to bi ponovo poguralo cene naviše.“

„Beznačajan sporazum“

O ekonomskim efektima navodno „rekordnog“ sporazuma sa Rusijom danas gotovo niko više ne govori. Prema proračunima platforme Our World in Data, prvobitno najavljena hitna isporuka od 2,2 miliona barela dizela ne bi pokrila ni dnevnu američku potrošnju, koja iznosi oko četiri miliona barela.

Čak i kada bi bile realizovane sve količine koje je Tramp najavio, ukupno 35,8 miliona barela, to bi odgovaralo američkim potrebama za svega devet dana.

„Ne mogu dovoljno da naglasim koliko je ovaj sporazum beznačajan“, napisao je kanadski analitičar tržišta nafte Rori Džonston na mreži Iks neposredno nakon objave dogovora.

On podseća da Rusija u normalnim okolnostima izvozi gotovo deset puta više dizela, pod uslovom da njene rafinerije nisu meta ukrajinskih napada dronovima.

Kanada ostaje ključni snabdevač

Kanada i dalje snabdeva SAD najvećim delom uvoznog dizela. Oko 80 procenata američkog uvoza dolazi upravo iz susedne zemlje. Međutim, malo je verovatno da će Kanada, posle brojnih Trampovih verbalnih napada na Otavu, biti spremna da dodatno poveća isporuke.

Zbog toga većina analitičara smatra da sporazum Vašingtona i Moskve ne može bitno da promeni stanje na tržištu, dok god ratovi i geopolitičke krize remete proizvodnju i transport energenata.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!