„Povraćaj imovine“ – iza ovog, i na mađarskom prilično birokratskog izraza, krije se jedno od najvažnijih predizbornih obećanja novih vlasti u Mađarskoj. Premijer Peter Mađar i njegova vladajuća stranka Tisa hoće da državi vrate novac i imovinu koji su za vreme vladavine Viktora Orbana na sumnjiv način dospeli u ruke oligarha, partijskih prijatelja, ljudi koji su služili kao paravan ili članova porodice autokrate. Istovremeno hoće da pravno odgovaraju oni koji su od toga imali nezakonitu korist, piše DW.
Reč je o sveobuhvatnoj operaciji protiv korupcije. Upravo to mnogi Mađari očekuju od nove vlade više od svega: da milijarde koje su im, kako smatraju, otete budu vraćene građanima. Mnogi žele i da „čuju kako stavljaju lisice“ korisnicima Orbanovog sistema i vide ih iza rešetaka, kako se može pročitati na društvenim mrežama.
Uspeh ili neuspeh „povraćaja imovine“ presudno će uticati na političku budućnost premijera Mađara i njegove stranke, smatraju brojni posmatrači. Nije ni čudo, jer je reč o ogromnim sumama novca koje su za vreme Orbana navodno nezakonito preusmeravane. Mađar je tokom predizborne kampanje govorio o iznosu od oko 60 milijardi evra. U međuvremenu se pominju i procene koje su čak tri puta veće.
Žeđ za kaznom i pravdom
U svesti javnosti te sume povezane su sa slikama dekadentnog luksuza Orbanovog sistema: porodica bivšeg premijera, njegovi partijski prijatelji i oligarsi žive u luksuznim vilama, lete privatnim avionima, odmaraju se na luksuznim jahtama i dobijaju javne tendere vredne milijarde.
Ali, naravno, reč je o mnogo više od toga. Čitava kasta partijskih kadrova iz Orbanovog Fidesa i njegovog okruženja, kao i preduzetnici, umetnici, akademski građani i novinari bliski Orbanu, godinama su izdašno izdržavani iz javnih sredstava – dok im je glavna kvalifikacija bila, pre svega, lojalnost Orbanu.
Nasuprot tome stoje osiromašenje mnogih Mađara, odlazak mladih iz zemlje, zapostavljena i delimično potpuno propala javna infrastruktura, teški uslovi u školama i bolnicama i ogroman budžetski deficit koji trenutno iznosi 7,5 odsto BDP. U svetlu tog nesklada, u Mađarskoj je velika želja za kaznom i pravdom.
Neobično velika ovlašćenja
Nepuna četiri meseca nakon što je vlada Petera Mađara stupila na dužnost, operacija protiv korupcije sada je počela i praktično da se sprovodi. Nakon što je krajem jula zakonom osnovana Nacionalna uprava za povraćaj i zaštitu imovine (NVVH), njeno formiranje biće nastavljeno tokom narednih nedelja.
Jedno je već jasno: biće to „superinstitucija“ sa izuzetno širokim ovlašćenjima i maksimalnom nezavisnošću.
Agencija poput NVVH u Mađarskoj od promene sistema 1989/90. godine do sada nije postojala – iako je zemlji bila potrebna. Privatizacija javne i državne imovine iz vremena komunističke diktature u Mađarskoj je, kao i u gotovo čitavom bivšem Istočnom bloku, u velikoj meri sprovedena prevarama. Posledice su u svega nekoliko slučajeva bile ozbiljne.
Kada je Viktor Orban 2010. došao na vlast, postojao je mlak pokušaj da se rasvetli hronična korupcija prethodne socijalističko-liberalne vlade Ferenca Đurčanja. Taj pokušaj se, međutim, završio bez rezultata.
Kontroverze oko kadrova agencije
Ovoga puta trebalo bi da bude drugačije. NVVH će, s jedne strane, retroaktivno istraživati gde je odlazio javni novac i kako je korišćena imovina, poput nekretnina. Iako nije određen precizan datum od kojeg bi se slučajevi istraživali, uglavnom će biti reči o slučajevima iz perioda Orbanovog sistema, odnosno od 2010. godine.
S druge strane, agencija će se baviti i preventivnom zaštitom imovine i nadzirati da li se javni novac i imovina ubuduće koriste zakonito.
NVVH ima i policijska i tužilačka ovlašćenja, što znači da može da vodi istrage i podiže optužnice. Za svoj rad odgovara samo parlamentu.
Kao i u nekoliko drugih slučajeva od dolaska vlade Petera Mađara na vlast, i osnivanje NVVH pratila je kontroverza oko kadrova.
Krajem prošle nedelje parlament je za čelnicu nove institucije imenovao 46-godišnju politikološkinju Anu Unger sa budimpeštanskog Univerziteta „Eötvös Loránd“. Ona je stručnjakinja za političke sisteme, demokratske institucije i finansiranje stranaka, a izabrana je u višefaznom postupku između gotovo stotinu kandidata.
Do sada gotovo nepoznata javnosti
Široj javnosti Unger do sada gotovo da nije bila poznata, zbog čega su mnogi posmatrači bili iznenađeni njenim izborom. Iako se u svom naučnom radu bavila i političkom korupcijom, ona nije specijalista za tu oblast, a nije ni pravnica.
Mnogi su očekivali da će funkciju dobiti istaknuti pravnici i stručnjaci za borbu protiv korupcije, poput Mikloša Ligetija, direktora organizacije Transparensi internešenal Mađarska.
Ligeti, koji se takođe smatrao ozbiljnim kandidatom, sada se pominje kao jedan od zamenika. Unger će ukupno imati četiri zamenika sa različitim ovlašćenjima.
Za zamenicu zaduženu za istrage već je imenovana ugledna tužiteljka Katalin Tašnađi, koja je ranije radila u Centralnom tužilaštvu za istrage.
Predstavnici vlade izbor Unger objasnili su time da je ona u svojoj prijavi predstavila sveobuhvatnu političku viziju rada institucije.
Ona je sama tokom saslušanja u parlamentu rekla da je u Mađarskoj za vreme Orbana bilo reč o nečemu mnogo većem od klasične korupcije. Prema njenim rečima, vladao je svojevrsni feudalni sistem.
Pored obeštećenja i povraćaja imovine, smatra Unger, potrebno je detaljno razotkriti sistem prisvajanja imovine kako bi se sprečilo da se takve okolnosti ikada ponove.
Koliko će biti potrebno do presuda?
Najveća kontroverza izbila je zbog jedne izjave Unger, koja je rekla da bi bilo „ludo“ verovati da će tokom prvog šestogodišnjeg mandata institucije biti donete pravosnažne presude u velikim slučajevima korupcije.
Poznati video-bloger i publicista Robert Pužer ocenio je njenu izjavu na Fejsbuku kao „poražavajuću“.
Premijer je, prema njegovim rečima, na izborima dobio „nezabeleženo ovlašćenje da pljačkaše zemlje pozove na odgovornost“. Ako Mađari sada budu morali da čekaju šest godina, to bi dovelo do propasti vlade Tise, smatra Pužer.
Premijer Mađar je prilično ljutito reagovao na raširene kritike zbog toga što na čelu NVVH nije pravnica.
„Nikada nije bilo obećanja da će narod, kao u nekom kasting-šouu, glasati o tome ko će voditi NVVH“, napisao je na Fejsbuku. Stručnjaci su, kako je naveo, procenili da je Unger pogodna za tu funkciju.
Politikolog Gabor Terek ocenio je u podkastu portala 24.hu da se u procesu formiranja institucije pokazuje da će NVVH delimično biti „istorijska institucija“, a delimično „snažna politička institucija“ čiji će zadatak biti da se suoči sa prošlošću.
Očekivanje javnosti od stranke Tisa jeste „temeljni obračun“ sa starim sistemom. Poverenje koje joj je ukazano vlada može sačuvati samo ako se ne stvori utisak da će „krivci prethodnog poretka“ izbeći odgovornost.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
