Suša i ekstremne temperature sve ozbiljnije ugrožavaju srpsku privredu, a posledice bi građani mogli da osete kroz skuplju hranu, veću inflaciju i slabiji privredni rast. Ekonomisti upozoravaju da bi šteta po Srbiju mogla biti veća nego u Evropskoj uniji
Dok se u Evropskoj uniji presabiru i ocenjuju da će suša ove godine skoro pa poništiti sav rast privrede koju su očekivali, u Srbiji je situacija, kao i uvek, malo drugačija. Pojedinačni sektori poput energetike i agrara direktno su pogođeni sušom i niskim vodostajem, ali skoro niko ne pominje uticaj na turizam i širu industriju. Ni ovog puta srpske vlasti ne reaguju blagovremeno. Inflaciju kao posledicu takođe niko u vlasti, pa ni u Narodnoj banci ne pominje, iako je jasno da će je biti, piše Aleksandra Nenadović na portalu Nova ekonomija.
Neuspesi i problemi samo se nižu jedan za drugim – sankcije NIS-u, veliki uvoz struje, smanjen uvoz nafte baržama, problemi sa snabdevanjem vodom i strujom, kao i odlazak investitora. Sve to, istovremeno i većim delom neočekivano, pogodilo je srpske privrednike ove godine.
„Nedostatak vode nas je primorao da smanjimo proizvodnju, skoro pa da je zaustavimo. Imamo sada samo dve smene u kojima radimo, a bez treće. U julu smo bili na kolektivnom godišnjem odmoru i onda nas je sačekalo ovo. S obzirom na sve ono što se dešava u svetu, naravno da imamo problema. A pošto će inflacija rasti, jako se bojimo da se neće kupovati naši proizvodi. I sada je smanjena potrošnja jer ljudi neće na vrućini da kupuju, ne idu po prodavnicama“, objašnjava Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe iz Gornjeg Milanovca.
Njegova najveća bojazan je upravo vezana za rast inflacije i pad BDP-a jer to znači i smanjenu kupovnu moć njihovih mušterija. Jedina svetla tačka za ovu kompaniju u ovoj situaciji je dugoročno potpisani ugovor sa Elektroprivredom Srbije, ali takav nemaju svi privrednici. Za one sa kratkotoročnim ugovorima cena struje će da raste, dok je država najavila da neće podizati cene gasa. Za sada je još na snazi kratkoročan ugovor o nabavci gasa sa Rusijom, za koji je pitanje da li će se produžiti posle političkih nesuglasica i nedavne posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Srbiji.
Pored uticaja na cene, suša predstavlja i ozbiljan rizik za ekonomski rast, dovodeći u pitanje projektovani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od tri odsto. Iako je još uvek teško dati preciznu procenu štete, jer suša i dalje traje, jasno je da gubici u poljoprivredi i industriji mogu dovesti do pada tempa privredne aktivnosti.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić situaciju opisuje kao elementarnu nepogodu uzrokovanu suncem i toplotom kakva ranije nije viđena u ovolikoj meri. On navodi da postoje veliki problemi sa poljoprivrednim kulturama, naročito u određenim područjima, gde su pogođeni kukuruz, voće i ostali proizvodi, dok je jedino suncokret siguran.
„Smanjen prinos ovih kultura direktno utiče na ponudu hrane i rast njenih cena. Zbog kritično niskog vodostaja Dunava, transport robe je značajno otežan. Ovakva neefikasnost u transportu povećava troškove dopremanja robe, što se na kraju preliva na potrošačke cene. Zbog loše situacije u Nemačkoj, takođe će biti narušeni spoljnotrgovinski odnosi sa ovom državom kao najvećim partnerom Srbije i velikim investitorom. S obzirom na to da većina zemalja u Evropi i svetu deli slične probleme sa sušom, ovi poremećaji imaju globalni karakter i doprinose opštem inflatornom pritisku koji se oseća i na domaćem tržištu“, kaže Savić.
Kako prenose svetski mediji, dugotrajni toplotni talasi koji su zahvatili Evropu ovog leta prete da u potpunosti ponište očekivani ekonomski rast za 2026. godinu. Prema analizi Triodos banke, šteta uzrokovana ekstremnim vrućinama i šumskim požarima procenjuje se na kumulativnih 180 milijardi evra, što predstavlja oko jedan procenat BDP-a Evropske unije. S obzirom na to da je projektovani rast EU za ovu godinu bio oko 1,1 odsto, ovi gubici ostavljaju blok na ivici potpune ekonomske stagnacije.
Situacija u Srbiji je mnogo komplikovanija od one u EU, jer su infrastrukturni sistemi potpuno zapostavljeni i nije se ulagalo u njih, osim u puteve, proizvodnja struje je u problemu još od 2022. godine sa sve lošijim prognozama, dok je naftni gigant NIS pod sankcijama. Ekonomisti očekuju da šteta po Srbiju bude veća od one u EU, proporcionalno gledano. Tu su i neke specifične situacije vezane za našu državu kao što su prestanak ili veliki pad vodosnabdevanja u više delova Srbije, ozbiljno smanjenje rada hidroelektrane Đerdap koja proizvodi trećinu struje, ali i havarije u termoelektrani Kostolac zbog čega ceo jedan blok nije proizvodio struju, a što su vlasti pokušale da sakriju. I za situaciju sa vodom i strujom, barem što se tiče utrošnje, građanima je samo predočeno da treba da je smanje dok odgovornih za sve ove probleme nema.
Pitanje u kojoj meri određeni faktori mogu da kompenzuju štetu nastalu u poljoprivredi i proizvodnji. Od tih faktora Savić navodi jedino građevinu kao pozitivan doprinos rastu, dok je sve ostalo pod znakom pitanja. Među građevinskim projektima koji pokreću rast su putevi, ali u najvećoj meri je to EXPO zakazan za narednu godinu.
Izvor: Nova ekonomija
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Radovi na kompleksu Ekspo napreduju, ali moraju dodatno da se ubrzaju, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom obilaska gradilišta sa kineskim ambasadorom Li Mingom. Najavio je dolazak još 1.000 radnika iz Kine
Država nudi da građanima plati 50 odsto nove stolarije kako bi se sačuvala energija. Koliko je ovaj projekat zaista uspešan? Mogu li zainteresovani lako do novih vrata i prozora, a Srbija do uštede energenata za grejanje ili hlađenje?
Global Finance dodelio je Raiffeisen banci šest priznanja za digitalno bankarstvo u Srbiji, uključujući nagradu za najbolju digitalnu banku za stanovništvo
Internet prodaja više nije dodatak klasičnoj prodavnici. Za sve veći broj trgovaca ona je osnovni ili jedan od osnovnih kanala prodaje. To je samo jedan od razloga zašto je u Beogradu oko milion kvadrata lokala zvrje prazni
Cene ugostiteljskih usluga poskupele su za 5,6 odsto, dok je cena hrane poskupela za 7,4 odsto. Alkoholna i bezalkoholna pića poskupela su za 6,8 odsto
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
