Zašto se Vučiću i Zelenskom isplati hod po minskom polju

Kada ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u subotu (8. avgust) sleti u Beograd, njega i domaćina, srpskog predsednika Aleksandra Vučića, čeka izlet u političko minsko polje, piše Dojče vele.

Srbiju u evropskoj štampi prati glas da je „proruski orijentisana“, zbog čega, prema pisanju medija, u Kijevu postoji struja koja se žestoko opirala poseti. S druge strane, sva istraživanja ukazuju da je tvrdo Vučićevo biračko telo zbilja mahom naklonjeno Rusiji i protiv ulaska u Evropsku uniju.

Moguće da je zato susret u Beogradu više puta odlagan, iako je vesnika bilo. Pre dve godine došla je prva dama Olena Zelenska, a i dvojica predsednika su se više puta viđala po marginama svetskih samita.

Za svaki slučaj, Vučić je pred posetu odaslao poruku kojom kao da hoće da kaže da je reč o rutinskom susretu. „Mi imamo nekoliko važnih tema, jedna je evropski put Ukrajine i Srbije, drugo pitanje je naša bilateralne i energetska saradnja“, rekao je.

Hod po jajima duguje se i mogućim skorim izborima na kojima, prema anketama, Vučić ima realne šanse da posle četrnaest godina padne sa vlasti.

Ipak, obojica predsednika očito računaju da im susret baš sada treba. „Zelenskom treba sve što deluje kao neka vrsta šamara Putinu. Isto važi i za Evropsku uniju koja je sigurno asistirala pri sastanku“, kaže politički analitičar Đorđe Vukadinović.

„Vučić pak ima taktiku simuliranja maksimalne kooperativnosti prema EU, a posebno nakon izbora u Mađarskoj kad je video sudbinu Viktora Orbana. U ovom delu Balkana, Brisel još ima dovoljno i štapa i šargarepe, a Vučiću ne trebaju njihove packe pred iduće izbore“, dodaje urednik Nove srpske političke misli (NSPM).

Granate kao tvrda valuta

Zelenski, ratni predsednik na neodređeno vreme, ima pak opipljivije razloge za dolazak u Beograd.

Srbija je, iako se nije pridružila sankcijama protiv Rusije, vrlo rano po početku rata zaigrala tvrdom valutom isporučujući Ukrajini artiljerijske granate i drugo preko posrednika. List Fajnenšel tajms je još 2024. računao da je vrednost te ratne opreme bila dostigla skoro milijardu evra.

Ta javna tajna je sada dobila i zvaničnu potvrdu. Kristofer Hil, američki diplomata krupnog kalibra koji je karijeru nedavno završio kao ambasador u Beogradu, otvoreno je ispričao kako je povezao ukrajinsku vojsku i srpsku namensku industriju.

„Sjedinjene Države su počele da podržavaju kupovinu znatnih količina srpske municije, za koju smo znali da hitno treba Ukrajini“, rekao je on za Frankfurter algemajne cajtung. Oružje su zvanično kupovale zemlje poput Češke i Poljske, prosleđujući ga Ukrajini.

Prema pisanju tog lista, iza kulisa priča se čak i o gradnji zajedničke fabrike dronova – ukrajinsko znanje, srpski radnici, a kapital iz Ujedinjenih Emirata. Navodno su već u tajnosti ljudi predsednika Zelenskog obilazili moguće lokacije.

„Ukrajina nastoji da očuva i proširi krug partnera u Evropi, uključujući i države koje nisu uvele sankcije Rusiji“, kaže Srđan Majstorović iz beogradskog Centra za evropske politike. „Istovremeno, Srbija raspolaže odbrambenom industrijom čiji proizvodi imaju konkretan značaj za ukrajinske ratne napore.“

Vučić ni tamo ni ovamo

Iako retorički u Srbiji opstaje narativ o „pravoslavnom bratstvu“ sa Rusijom, Kremlj je odavno i otvoreno počeo da iskazuje nezadovoljstvo Vučićem.

To se vidi u moćnoj poluzi koju Rusija ima – isporuci gasa. U poslednje vreme Srbija dobija samo kratkoročne ugovore za snabdevanje što diže ekonomsku neizvesnost i ljulja Vučićev ekonomski model privlačenja stranih investicija jeftinom radnom snagom i cenom energije.

Zato neki iznudicom smatraju Vučićevo meandriranje između Moskve i EU, daleko najvažnijeg trgovinskog partnera Srbije.

Vukadinović ne misli tako: „Površni posmatrači u Srbiji, a bogami i spolja, Vučićeve poteze stavljaju u koš ‘za EU’ ili ‘za Rusiju’. Ali i jedno i drugo je jednako neiskreno – on samo gleda odakle mu preti veća opasnosti i odakle stiže korist, sa ciljem da večno ostane na vlasti.“

A sada je za Vučića postalo vruće. Studentska lista, koja poprima obrise, prema anketi NSPM ima blagu prednost u odnosu na vlast. Prema ispitivanju Crte, razlika je čak deset odsto, dok istraživači bliži vlastima kažu da je Vučić ipak favorit. Kako god, jasno je da će biti tesno.

Vučićevi kritičari se zato boje žestoke izborne manipulacije. Vučić je uveliko u kampanji koja se odvija pod šatrama, uz narodno veselje u živom prenosu. Dele se pokloni biračima, traju pritisci na zaposlene u javnom sektoru, a sam izborni dan bi, kažu kritičari, mogao da bude obeležen „uvozom“ glasača iz Republike Srpske, bugarskim vozovima i drugim.

Adut u Briselu?

Kritike na račun Vučića iz Brisela bile su do sada uzdržane i podeljene. Evropska komisija je, recimo, nedavno preporučila otvaranje novih pregovaračkih poglavlja, ali su to blokirale neke države-članice.

„Nije isključeno da će upravo posetu Zelenskog i srpsku saradnju s Kijevom deo država-članica EU i Evropska komisija iskoristiti u nastojanju da prodube pregovore sa Srbijom, posebno u trenutku kada geopolitički razlozi neopravdano potiskuju kriterijume iz oblasti vladavine prava“, navodi Majstorović.

Prema Vukadinoviću, medijska vatrena moć vlasti ublažiće eventualno gunđanje u njegovom biračkom telu zbog posete Zelenskog. A opredeljivanje za EU ili Rusiju, iako u Srbiji važno, sada je ipak u trećem planu.

„Vučić je i svoje birače i najveći deo političke scene pacifikovao u odnosu na to pitanje“, priča Vukadinović. „Vučićevi glasači su načelno rusofili, ali je to mlako, kao što je bledo njihovo zalaganje za očuvanje Kosova ili njihov nacionalizam. Oni su poslušna armija poklonika lika i dela Aleksandra Vučića – to je i bila suština njegovih propagandnih operacija.“

Bledo ili ne, tek dosadašnji susreti Vučića i Zelenskog sadržali su i obavezno podsećanje da ni Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova. A to je u Srbiji uvek zgodno pomenuti.