Kafane su postale paprene, pa je osvanuo sajt „Pošto piće“ preko kojeg je moguće videti gde šta koliko košta
„Mi smo zamišljeni pijači kojima se jedno pitanje često vrzma po glavi. Zamisli se s nama; odgovora je previše, a mi smo tek počeli.“
Ovako sebe opisuje sajt „Pošto piće“, pomoću kojeg je moguće pronaći cene, najjeftiniju kafu, pivo ili drugo piće u blizini pre nego što se ode u lokal.
Sajt prikazuje cene sa pravih menija iz ugostiteljskih objekata, a svaka cena ima upisan tačan datum kada je zabeležena. Podaci se sakupljaju direktno iz lokala, a ne preko aplikacija za dostavu hrane i pića.
Rang-liste nisu sponzorisane, tvrde na sajtu.
Pretraga je dostupna za veće gradove poput Beograda, Novog Sada, Niša i drugih,a prikazuje i lokale koji imaju bašte za sedenje napolju.
Za mnoge je ovaj scenario lakši i praktičniji nego računanje u samoj kafani za koliko pića se ima novca. Jer, cene u ugostiteljstvu porasle su u proseku 5,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
„Rast cena u restoranima, kafićima i hotelima odraz je povećanih troškova poslovanja, od nabavke hrane i pića, preko energenata, do troškova rada i drugih inputa koji utiču na svakodnevno funkcionisanje ugostiteljskih objekata“, kažu iz poslovnog udruženje hotelsko ugostiteljske privrede „Hores“, poslovne mreža u oblasti hotelijerstva i restoraterstva u Republici Srbiji.
Posmatrano šire, rast troškova nije specifičan samo za ugostiteljstvo, već inflatorni pritisci poslednjih godina utiču na gotovo sve segmente privrede. Prema podacima RZS, potrošačke cene u Srbiji su u prethodnom periodu beležile značajan rast, što se direktno odražava i na cene sirovina, usluga i poslovanja u sektoru turizma i ugostiteljstva.
Neke sirovine su brutalno poskupele.
Novi talas poskupljenja sirove kafe na svetskim berzama mogao bi u narednih nekoliko meseci da se prelije i na tržište Srbije. Iako kod domaćih trgovaca još uvek nema velikih promena, ukoliko se visoke svetske cene zadrže, i inače skupa kafa u prodavnicama bi mogla da poskupi između pet i 10 odsto.
Za pakovanje od 200 grama tradicionalne mlevene kafe u domaćim marketima, u zavisnosti od proizvođača, potrebno je izdvojiti između 400 i 500 dinara, dok cena pakovanja od 500 grama dostiže i 1.150 dinara.
Ni ispijanje kafe u kafićima nije nimalo jeftino. U Beogradu je danas teško popiti espreso ili kapućino, a da se ne ostavi 200 do 300 i više dinara za jednu šoljicu.
Iako je najveći talas poskupljenja zabeležen prethodnih godina, tokom 2026. usledio je novi rast, pre svega zbog vremenskih nepogoda u zemljama koje proizvode najveće količine kafe.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
EPS želi da kupi projekate iz oblasti obnovljivih izvora energije. Ovo polje je do sada bila meka za biznismene bliske vlastima, pa način na koji to EPS radi zabrinjava, jer će mnogo šta biti tajnovito. Sve to plaćaju građani Srbije kroz račun za struju
Isplata jednokratne pomoći od 6.000 dinara biće sprovedena tokom četiri dana, a trebalo bi da bude završena u petak. Ko novac dobija danas, ko od 23. septembra i ko nije morao da se prijavi?
Posle dve godine u kojima je čak 40 odsto IT oglasa nudilo rad na daljinu, taj model je u 2026. godini pao na 26 odsto. Istovremeno je udeo oglasa koji zahtevaju rad iz kancelarije porastao na 42 odsto
Firma za promet naftnih derivata „Knez Petrol“ ulazi u posao obavljanja prevozničke usluge u Beogradu, saopštio je Centar za lokalnu samoupravu
Neki građani će novac Akcionarskog fonda dobiti na sopstveni račun u privatnoj banci, a neki u Poštanskoj štedionici. Postoji i rok do kada se novac može podići
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
